Руски дезертер за ББЦ открива ратне тајне из нуклеарне базе

На дан почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, Антон каже да је у база са нуклеарним оружјем у којој је служио била подигнута пуна борбена готовост.

„Пре тога смо имали само вежбе. Али на дан кад је почео рат, наоружање је било потпуно на готовс“, каже бивши официр у руским нуклеарним снагама.

„Били смо спремни да лансирамо пројектиле у море и ваздух и, у теорији, да изведемо нуклеарни напад.“

Срећем Антона на тајној локацији изван Русије.

Ради његове властите заштите, ББЦ неће открити тачно где.

• Масовни напад на Русију даје нам за право да употребимо нуклеарно оружје, каже Путин
• Изгубљене нуклеарне бомбе које нико не може да пронађе
• Ко може да има нуклеарно наоружање

Променили смо му и име и нећемо му показати лице.

Антон је био официр у тајном, строго чуваном погону за нуклеарно наоружање у Русији.

Он нам показује документа која потврђују његову јединицу, чин и базу.

ББЦ не може независно да потврди све догађаје које је описао, иако се уклапају у руска саопштење из онога времена.

Три дана пошто су трупе прешле преко украјинске границе, Владимир Путин је најавио да су руске нуклеарне снаге за одбијање добиле наређење да уђу у „специјални режим борбене службе“.

Антон каже да је борбена готовост била уведена још првог дана рата и тврди да је његова јединица била „затворена унутар базе“.

„Имали смо само руску државну телевизију“, каже бивши официр, „нисам тачно знао шта све то значи.

„Аутоматски сам извршавао све своје задатке. Нисмо се борили у рату, ми смо само чували нуклеарно оружје.“

Ванредно стање је било укинуто, додаје он, после две-три недеље.

Антоново сведочанство нуди увид у строго поверљиви унутрашњи механизам нуклеарних снага у Русији.

Изузетно је ретко да активни чланови службе говоре за новинаре.

„Тамо постоји веома строг процес селекције. Сви су професионални војници, нема регрута“, објашњава он.

„Врше се сталне провере и тестови на детектору лажу за свакога. Плата је много виша, а трупе се не шаљу у рат. Оне су ту да одбију или да изврше нуклеарни удар.“

Бивши официр каже да је живот тамо био строго контролисан.

„Било је моје задужење да осигурам да војници који служе пода мном не уносе мобилне телефоне у нуклеарну базу“, објашњава он.

„То је затворено друштво, нема непознатих људи. Ако желите да вас посете родитељи, три месеца унапред морате да поднесете захтев служби безбедности ФСБ.“

Антон је био део безбедносне јединице у бази - снага за брзе реакције које су чувале нуклеарно оружје.

„Имали смо сталне вежбе. Време наше реакције било је два минута“, каже он, са траговима поноса у гласу.

Русија има око 4.380 оперативних нуклеарних бојевих глава, према Федерацији америчких научника, али само 1.700 њих су „распоређене“ или спремне за употребу.

Све земље чланице НАТО заједно поседују сличан број.

Влада забринутост и да би Путин могао да се одлучи да употреби „нестратешко“, често називано и тактичко, нуклеарно наоружање.

То су мањи пројектили који генерално не праве широко распрострањени радиоактивни отпад.

Њихова употреба би ипак довела до опасне ескалације рата.

Кремљ чини све што може да би тестирао живце Запада.

Само прошле недеље Путин је ратификовао измене нуклеарне доктрине – званичних правила која диктирају како и када Русија сме да лансира нуклеарно оружје.

Према садашњој доктрини, Русија може да лансира нуклеарно оружје ако се нађе под „масивним нападом“ конвенционалним наоружањем од ненуклеарне државе, али „уз учешће или подршку нуклеарне државе“.

Руски званичници кажу да ажурирана доктрина „практично елиминише“ могућност њиховог пораза на бојишту.

Али да ли је руски нуклеарни арсенал до краја функционалан?

• ЕУ: Путин не блефира претњама о нуклеарном оружју
• Ризик од избијања нуклеарног рата расте, али Русија неће напасти прва, каже Путин
• Путин о новом пројектилу средњег домета, уз упозорење Западу

Неки западни стручњаци сугеришу да руско оружје углавном датира из совјетског доба и да можда чак ни не ради.

Бивши официр нуклеарних снага одбацио је то мишљење као „веома симплификовани став такозваних експерата“.

„Можда има неких старомодних типова оружја у неким областима, али земља поседује огроман нуклеарни арсенал, огромну количину бојевих глава, међу њима и сталну борбену патролу на копну, мору и у ваздуху.“

Руско нуклеарно наоружање потпуно је оперативно и спремно за борбу, инсистира он.

„Рад на одржавању нуклеарног оружја је непрестано у току, он не престаје ни у једном тренутку чак ни на минут.“

Убрзо након што је избио рат, Антон каже да је добио нешто што описује као „криминално наређење“ - да држи предавања војницима користећи врло конкретне писане смернице.

„Они су рекли да су украјински цивили заправо борци и да морају да буду уништени!“, изјавио је он.

„То је за мене граница која се не прелази. То је ратни злочин. Рекао сам да нећу ширити такву пропаганду.“

Виши официри су казнили Антона пославши га у редовну јуришну бригаду у другом делу земље.

Речено му је да ће бити послат у рат.

Те јединице често се шаљу у борбе као „први талас“, а велики број руских дезертера рекао је за ББЦ да су „проблематични војници“ који се противе рату били коришћени као „топовско месо“.

Руска амбасада у Лондону није одговорила на наш захтев за коментар.

Погледајте видео: Какви су нуклеарни капацитети Русије

Пре него што је могао бити послат на фронт, Антон је потписао изјаву да одбија да учествује у рату и против њега је подигнута кривична оптужница.

Он нам је показао документе који потврђују његово пребацивање у јуришне бригаде и детаље његовог кривичног случаја.

Потом је одлучио да побегне из земље помоћу волонтерске организације за помоћ дезертерима.

„Да сам побегао из базе нуклеарних снага, ФСБ би реаговао одлучно и вероватно не бих успео да изађем из земље“, каже он.

Али он верује да је зато што је био пребачен у обичну јуришну бригаду систем највише безбедносне провере омануо.

Антон каже да је желео да свет зна да су многи руски војници против рата.

Волонтерска организација која помаже дезертерима „Идите Лесом“ [„Идите шумом“, илити „Бежите“] рекла је за ББЦ да је број дезертера који траже помоћ скочио на 350 месечно.

Ризици за оне који беже такође расту.

Најмање један дезертер био је убијен након што је побегао у иностранство, а било је и неколико случајева да су људи силом враћени у Русији и завршили на суду.

Иако је Антон напустио Русију, он каже да га снаге безбедности још траже.

„Предузимам мере предострожности овде, не остављам никакав писани траг и не појављујем се ни у каквим званичним системима.“

Он каже да је престао да говори са пријатељима из нуклеарне базе зато што би могао да их угрози.

„Они стално морају да иду на детектор лажи, а било какав контакт са мном могао би да доведе до њиховог кривичног гоњења.“

Али он не живи у илузији у вези са ризицима којима је и сам изложен помажући другим војницима да побегну.

„Свестан сам да што више то радим, веће су шансе да ће покушати да ме убију.“

• Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби
• Рат у Украјини - какав је ризик од нуклеарног оружја
• 'Шиљак бомба': Како скривено наслеђе нуклеарног оружја помаже у науци

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.27.2024)