Sablja i Mrak
Nedeljnik pre 2 sata
Meni je bilo tužno da gledam „Sablju“, ne toliko zbog serije, u čiju ocenu ne bih ulazio, osim što mi je jasno da je radio Beba, koliko zbog osećaja koliko je bilo uzaludno sve to što je pokušao Đinđić.
Nemoguće da on nije to shvatio, iako je na kraju nešto slično priznao Slobodanu Milosavljeviću u kolima. Mrak je dobar samo u bioskopskim dvoranama, i to na ne više od dva sata, a kako se jedan ubica iz tog vremena ispovedio poznatom novinaru koji nije stigao da to pretoči u knjigu: „Mi smo bili mrak.“ Tako se, makar, hvalio. Kao poslednja scena „Sopranosa“. Mi te pritiske očigledno nismo najbolje shvatili, kao ni u seriji, jer zločinci posle rata nisu problem
