Zašto padaju plafoni javnih objekata u Srbiji

Obrušio se malter sa tavanice čekaonice železničke stanice u Ćupriji, palo je nekoliko ploča sa plafona u renoviranim zdravstvenim ustanovama u Vranju i Nišu, šikljala je voda iz klima uređaja u Hali sportova u Kraljevu - sve u roku od desetak dana.

Do ovih slučajeva je došlo dok traje istraga o padu nadstrešnice na nedavno rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Ovakvi incidenti se dešavaju jer nisu poštovani svi kriterijumi, odnosno neko nije uradio posao u skladu sa pravilima struke i standardima, kaže Ivan Ignjatović, građevinski inženjer, za BBC na srpskom.

„Uzroci mogu biti brojni, ali se svi svode na neku vrstu propusta - u projektovanju, građenju ili održavanju, pri čemu su zakazali i kontrolni mehanizmi za svaki od ovih procesa.

„Vrlo retko se dešava da su uticale potpuno nepoznate okolnosti ili da ih nije bilo moguće predvideti”, objašnjava profesor Građevinskog fakulteta.

Čak i u slučajevima kada se vremenom promene svojstva materijala, periodičnim pregledima moguće je uočiti promene i preduprediti ozbiljnije probleme, ukazuje.

• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta kažu stručnjaci
• Šta kuće i zgrade u Srbiji moraju da imaju kako bi izdržale zemljotres
• Pao deo krova pijace u Beogradu - povređeno četvoro ljudi

Kao moguće uzroke, Ignjatović ne isključuje i brzinu izvođenja radova, nemar, ponekad i lakomislenost.

„Zbog brzine koja se nameće kao ključni faktor i u projektovanju i u građenju, dešavaju se profesionalni propusti, ali i zloupotrebe procedura - izrade projektne (ali i gradilišne) dokumentacije koje su 'pro forme' i ne odgovaraju stvarnom stanju stvari ili izostavljanju ključnih elemenata i problema na projektu jer je za njihovo razrešenje potrebno više vremena", kaže.

Kako preduprediti?

Posle tragedije u Novom Sadu, sa svih strana stižu upiti za pregled objekata, jer je „postalo jasno da o građevinskim objektima, a naročito njihovim konstrukcijama, treba brinuti tokom celog upotrebnog veka, a ne samo tokom projektovanja i izgradnje”, kaže Ignjatović.

Zbog tragedije u Novom Sadu uhapšeno je 13 ljudi, ali je u međuvremenu iz pritvora pušten Goran Vesić, dosadašnji ministar građevinarstva.

Još nije podignuta nijedna optužnica.

Opozicija sumnja u iskrenost vlasti da će do kraja ispitati i rasvetliti slučaj, optužujući je za korupciju u infrastrukturnim projektima - što vide kao uzrok pada nadstrešnice na stanici - kao i za kontrolu pravosuđa.

U međuvremenu su vlasti u Beogradu i u Novom Sadu naložile vanredni inspekcijski nadzor javnih objekata.

„Biće potrebno vreme da odgovorni shvate da je briga o objektima kojima upravljaju stalna aktivnost i neprekidni proces, a ne samo jednokratni zadatak koji sada, posle ove tragedije, treba odraditi”, kaže inženjer.

Nisu dužni da imaju tehnička lica, ali je „njihova obaveza da za preglede objekata angažuju građevinske inženjere i druge stručnjake”, tvrdi.

„Povremeni incidenti, kao što su obrušavanja delova fasade, bili su znaci upozorenja koji se nisu uzimali za ozbiljno“, napominje u pisanom odgovoru.

Da li sada ljudi i mediji više obraćaju pažnju na ove incidente ili je ovakvih problema bilo i ranije?

Zbog povećane pažnje dešava se i da ljudi uočavaju „velike“ probleme tamo gde ih realno i nema, dodaje profesor.

Ipak, problema je bilo širom Srbije.

Ćuprija: Železnička stanica

Mesec dana posle tragedije u Novom Sadu, sa plafona je pao deo maltera u čekaonici nedavno rekonstruisane železničke stanice u Ćupriji, u centralnoj Srbiji.

Čekaonica je bila prazna u trenutku pada maltera.

Zgrada stara više od veka, rekonstruisana je 2023. godine, za šta je izdvojeno više od 30 miliona dinara, kako bi se sanirali temelji objekta i zamenio krov.

Stanica u Ćupriji bila je jedna od 27 širom Srbije predviđena projektom uređenja.

„Dežurni tužilac je izvršio uviđaj, naložio da policija obezbeđuje objekat i zabranio uklanjanje otpadnog materijala dok građevinska inspekcija ne izvrši nadzor“, saopšteno je iz Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu, čija je mesna nadležnost i stanica u Ćupriji.

Inspekcija treba da kaže da li je objekat bezbedan i da priloži dokumentaciju u vezi sa izvođenjem građevinskih radova na železničkoj zgradi da bi se utvrdilo da li ima elemenata krivičnog dela, piše u odgovoru ove institucije za BBC na srpskom.

Nekoliko sati kasnije, po objavljivanju vesti o incidentu u Ćupriji, Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, izjavila je da „sada nije realno da odgovaramo za svaki gips koji padne, a dešava se ne samo kod nas nego svuda u svetu".

Niš: Klinika za kardiologiju

Nekoliko ploča od presovanog kartona palo je krajem novembra u prostoriji niške Klinike za kardiologiju, čije je renoviranje u toku.

Izvođač radova je prihvatio odgovornost, kaže Zoran Perišić, direktor Univerzitskog kliničkog centra.

„Sve je zamenjeno i sređeno, a povređenih nije bilo“, dodaje kratko za BBC na srpskom.

Univerzitetski klinički centar, osnovan pre skoro 35 godina, druga je po veličini zdravstvena ustanova u zemlji, a najvažnija za jug zemlje.

Lokalna grupacija Telegra IPI Trade je za oko 43 miliona dinara trebalo da izradi idejno rešenje, projekat za izvođenje svih faza radova, ali i same radove.

Zbog čega je došlo do pucanja ploča, iz ove firme nisu odgovorili BBC-ju.

Perišić, koji je i bivši gradonačelnik Niša, kaže da „ovakvih incidenata nije bilo ranije" i da „sa izvođačima imaju višegodišnju korektnu saradnju i postavljenih desetine hiljada kvadratnih metara“.

https://twitter.com/drdraganmilic/status/1860016165470294248

Kraljevo: Hala sportova

Nekoliko stotina kilometara dalje od Niša, sredinom novembra došlo je do curenja vode u Hali sportova u Kraljevu, na zapadu Srbije.

Usled pucanja cevi na klima uređaju, omanji „vodopad”, kako su ga opisali pojedini mediji, sručio se na sedišta i parket u sali koja može da primi do 6.000 ljudi u trenutku kada je održavan turnir u malom fudbalu.

Šteta je brzo popravljena i reč je o tehničkoj grešci, jer se oprema i uređaji redovno održavaju, kaže Srećko Bojanić, vršilac dužnosti direktora Sportskog centra Ibar.

„Kvar je bio na instalaciji, a ne na aparatima. Vizuelno ne može da se uoči da li je nešto sklono kvaru, jer je zaštićeno izolacijom“, dodaje za BBC na srpskom.

U Hali sportova u Kraljevu, otvorenoj 2005. godine, prvi put van Beograda odigran je teniski meč reprezentacije Srbije u Dejvis kupu, koju je tada predvodio Novak Đoković.

„Često nije inicijalni problem u konstrukciji, već na primer u instalacijama ili izolacijama, ali ako se ti problemi ignorišu tokom vremena čak i konstrukcija može da bude ugrožena”, ukazuje inženjer Ignjatović.

Kad se uradi stručni pregled objekta, potrebno je i da neko postupi po preporukama, u suprotnom, samo će se utvrditi da postoji oštećenje i da se razvija, a da se ne utiče da bude bezbedan, kaže on.

„Oni koji gazduju javnim objektima do sada kao da nisu razumeli da o objektima treba brinuti, popravljati, održavati, jednostavno - da nisu trajne tvorevine, već da imaju svoj eksploatacioni vek“, dodaje u pisanom odgovoru.

Vranje: Bolnica

Krajem novembra, ukrasna ploča pala je i sa plafona u hodniku ispred Hiruške ambulante u zgradi Opšte bolnice u Vranju na jugu Srbije.

„Do pada ploče došlo je zbog curenja vode”, piše u saopštenju bolnice.

Niko nije povređen, a problem je brzo rešen, dodali su.

Novi deo bolnice otvoren je pred kraj 2023. godine.

Država je za finansiranje ovog projekta izdvojila blizu dve milijarde dinara, više od milijardu i po za finansiranje kompletne rekonstrukcije bolnice, i više od 400 miliona dinara za izgradnju potpuno nove toplane samo za potrebe bolnice.

Arena Beograd

Institut za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta upozorio je u novembru ove godine preduzeće „Arena Beograd“ da je „uočeno oštećenje krova" najveće sportske hale u Srbiji.

I ranije je ovo preduzeće upozoravano i pozivano da „pregleda i oceni stanje krovne konstrukcije i glavnih stubova" objekta.

Vlasnik objekta, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, odgovoran je za održavanje zgrade, vanredne i redovne provere stanja konstrukcije.

Direktor „Arena Beograd“ odgovorio je tada da je krov bezbedan i da se pre svakog događaja vrši provera.

Međutim, na Portalu javnih nabavki 19. novembra je objavljen oglas da ova firma traži izvođača radova za „popravku limenog krovnog pokrivača".

Do objavljivanja teksta, BBC nije dobio odgovor zbog čega je objavljen oglas, ako je prethodno rečeno da je sve u redu.

Iz Instituta tvrde i da konstrukcija nije pregledana do 2021. godine.

Da li je Arena Beograd d.o.o posle toga angažovala nekog da utvrdi i proveri stanje objekta i kada, BBC nije dobio odgovor.

• Tragedija u Novom Sadu: 15 žrtava, ostavke ministara i hapšenja
• Nove ili zapečaćene sudbine građevina porušenih u NATO bombardovanju
• Crnotravci, građevinski majstori čije su kuće danas trošne
• Kakva je budućnost Beogradske tvrđave

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.04.2024)