Између протокола и поезије у психотерапији
Данас 06.12.2024 | Драган Радованчевић
Док читам текст колегинице Тамаре Ђорђевић у Данасу о томе како психотерапија „није врста уметности“, у глави ми одзвања она позната максима да прво морамо убити поезију да бисмо направили место за дијагнозу.
Под изговором заштите клијената од неквалификованих практичара, ми заправо штитимо себе од узнемиравајуће чињенице да је људска душа несводива на формуларе и упитнике. Милиони папира се гомилају о форми како ћемо ми „видети себе као терапеуте“, а стратегије су мање-више просте: што више папира, што више акредитација, што више конференција на којима ћемо једни другима потврђивати своју стручност. Као секуларни свеци новог доба, припадници овог сектора противе се
