Кривична пријава цивилног сектора против БИА због софтвера у телефонима активиста и новинара

Представници десет организација цивилног друштва су данас саопштили да су Тужилаштву за високотехнолошки криминал поднели кривичну пријаву против "Н.Н. лица" у Безбедносно-информативној агенцији (БИА) и Полицији Србије јер су, како су навели, телефони активиста и новинара присилно откључавани и "заражени" шпијунским софтвером.

У недавном извештају међународне организције Амнести интернешенел, указали су на конфренцији за новинаре у Београду, изнети су докази о широкој примени шпијунског софтвера и форензичког алата што је тежак напад на људска права, слободу изражавања, приватности грађана, а нарочито се тако угрожава рад новинара и активиста.

Наводећи неке од примера, представница СХАРЕ фонадације Невена Мартиновић је описала да су у полицији мобилни телефони одузимани активистима, ако нису хтели да их добровољно предају када су позивани на разговор, одношени у другу просторију где су "заражени", да би са њих могло свакодневно да се прикупљају подаци.

"Анализом (убачених) апликација, њиховог кода и мрежног саобраћаја, утврђено је да су подаци са инфицираних уређаја слати на сервер који је хостован на ИП адреси која је већ довођена у везу са БИА. Сви подаци из системских евиденција се временски поклапају са периодом боравка активиста у просторијама полиције и БИА", навела је Мартиновић.

Представник Београдског центра за људска права Душан Покушевски је прецизирао да је кривична пријава против "Н.Н. лица" у Безбедносној информативној агенцији (БИА) и полицији поднета због сумње на три кривична дела: неовлашћено прикупљање личних података, прављење и уношење рачунарских вируса и неовлашћен приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података.

По његовим речима, пријава је тест за надлежне да се види колико су спремни да испитају доказе, као и сваки наведени конкретни случај, поготово што се овде сумња на контиуирано и обимно шпијунирање новинара и активиста.

Међутим, како је навео, тон којим је Министарство унутрашњих послова негирало такве наводе, онемогућава дијалог о овоме, али је рекао и да данашње обраћање цивилног сектора треба да се схвати као позив да се што озбиљније приступи овој теми.

Рекао је да је цивилни сектор поднео и захтеве да поступке покрену Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Упућено је, рекао је, и писмо Комесару за људска права Савета Европе, а информације су достављене и телу Савета за људска права УН за специјалне процедуре.

Обраћење новинарима организовали су и Београдски центар за људска права, Београдски центар за безбедносну политику, Грађанске иницијативе, ЦРТА, Иницијатива младих за људска права, Независно удружење новинара Србије (НУНС), ИУЦОМ, Удружење "Крокодил", Партнери Србија и СХАРЕ Фондација.

(Бета, 24.12.2024)