'Вечни сјај беспрекорног ума' као упозорење за данашње љубави и везе

Још у марту 2004, један од филмова о којима се највише причало те године поставио је публици питање које је покренуло велике расправе.

Кад бисте могли да избришете сећање на љубавника после болног раскида, да ли бисте то учинили и када бисте могли, да ли би требало?

Био је то Вечни сјај беспрекорног ума, сценаристе Чарлија Кауфмана и режисера Мишела Гондрија који се бавио универзалном патњом сломљеног срца кроз надреалистичку и технолошку призму.

Испричан нелинеарном приповедачком методом, у њему су се појавили Џим Кери и Кејт Винслет у главним улогама Џоела и Клементине.

Они после бурне везе одлучују да искористе услуге фирме Лакуна, која из сећања обрише све успомене на неку особу.

Међутим, кад процес започне, Џоел почиње да жали што је одлучио да му се подвргне.

Хит и код критичара и код публике, филм је зарадио 74 милиона долара на благајнама, донео Оскара Кауфману, Гондрију и њиховом сараднику Пјеру Бизмуту за најбољи оригинални сценарио, а 2017. године га је Њујорк тајмс прогласио за један од најбољих филмова 21. века.

• Да ли пилула може да ублажи болна сећања на бивше
• Од Хендрикса до Параноје у Лас Вегасу: Како је ЛСД утицао на западњачку културу
• Како вештачка интелигенција враћа филмске звезде из мртвих

Две деценије од премијера Вечног сјаја, филм је и даље доказ емоционалне и интелектуалне генијалности која се задржала у јавној свести.

Нови албум Аријане Гранде објављен пре неколико недеља зове се Вечни сјај из посвете овом филму, а видео спот за њен сингл „Ве Цан'т Бе Фриендс&qуот; реконструише сцене из њега – што би могло да подстакне на читаво ново откривање филма међу Генерацијом З.

Вечни сјај беспрекорног ума снагу црпи из стављања футуристичке технологије у врло свакодневно окружење.

Сентимент који потцртава високи концепт филма и због чега је и добио име, потиче из песме Александра Поупа из 1717. године „Елоиза Абеларду&qуот;, коју у филму цитира радница Лакуне Мери (Кирстен Данст).

„Колико су само срећне непорочне весталке! Заборавише свет, свет који их је заборавио. Вечни сјај беспрекорног ума!&qуот;, гласи тај стих, који, у преводу, значи „незнање је благослов&qуот;.

Међутим, филм, кроз упечатљиво представљен рад мозга и сложене науке сећања и снова, описан уз помоћ Гондријеве препознатљиве ло-фај креативне естетике, доказује да је ова идеја погрешна.

Иако корени приче можда леже у посланици из 18. века, Кауфман и Гондри су умногоме црпили заоставштину научно-фантастичног жанра да би створили паралелни данашњи свет.

У њему је скоро све исто – сем чињенице да постоји ова технологија, наизглед нормализована у друштву, створена да брише успомене из наших мозгова.

Кад Џоел узме пилулу да покрене процес, а Клементина је то већ урадила, немарни службеници Лакуне Стен (Марк Рафало) и Патрик (Илајџа Вуд) појављују се са њиховом машинеријом (пивом и марихуаном) да би отпочели процедуру циљања, а потом и брисања његових успомена.

Њихов шеф, доктор Хауард Миерцвијак (Том Вилкинсон) убеђује Џоела.

„Кад искорениш ту срж, започиње процес пропадања.

„Кад се пробудиш ујутру, све успомене које смо гађали ће се сасушити и нестати, као сан по буђењу&qуот;, говори му доктор.

Веома хуманистичка научна фантастика

Колико је претеран и фантастичан био овај концепт у време објављивања филма?

Предавачица Ники Данино, шефица компјутерских наука на Универзитету Лидс Тринити, каже да га је његова поставка суверено сместила у научнофантастичну традицију.

„Било је много научнофантастичних супкултура које су дуго постојале, а да главни ток за њих можда у то време није знао, нарочито у случају писаца као што је Филип К. Дик.

„Вечни сјај је преузео те идеје и концепте из 1960-их и 1970-их и пренео их у главни ток. Он је заиста разоткрио шта технологија може да уради људима&qуот;, објашњава Данино.

Међутим, део снаге филма лежи у томе колико спретно хуманизује властиту високотехнолошку премису, истражујући какву бисмо интеракцију имали са таквом футуристичком магијом на један веома суптилан, свакодневни начин.

У интервјуу из 2004. године за часопис Дејзд, Гондри је поновио да он и Кауфман „дефинитивно нису желели да сниме научнофантастични филм&qуот;.

„Поступак који фирма за успомене Лакуна користи само је средство за истраживање нечијих осећања носталгије, која не могу да се контролишу.

„Читао сам у једној књизи о мозгу да ми осетимо носталгију кад год се сетимо неке успомене зато што ум зна да је то тренутак у времену који се више никад неће поновити&qуот;, испричао је Гондри тада.

Професор Брус Ајзакс, председавајући филмских студија на Универзитету у Сиднеју, каже да је жанровски хибрид овог филма био део његове јединствене привлачности по објављивању.

„Било је тешко рећи да ли говоримо о научној фантастици или говоримо о реализму и драми. а била је и уметничка романтична комедија.

„Она не фетишизује технологију, филм уопште није о томе. Кад изађете са Вечног сјаја, схватите да стварно верујете у ту невероватно болну љубавну причу.&qуот;

„Идеја о жељи да се побегне од суровости живота, пронађе неки мир или чак утопијски свет велики је део научне фантастике&qуот;, додаје он.

Њему се допада што је филм урађен „на тако личном нивоу&qуот;

„Нагласак није био на глобалној или технолошкој промени.

„Била је то само гомила људи који живе властите животе, покушавајући да се изборе са љубавним везама&qуот;, указује.

Али он је и несумњиво играо на карту страхова од тога како би наша све већа упућеност на технологију могла да се злоупотреби и изманипулише у корист неких подлих људи.

• Зашто су роботи са људским ликом чешће жене
• Да ли роботи треба да изгледају као људи
• Секс роботи су „растућа психолошка и морална претња”

У једном од очигледнијих сукоба интереса, ми сазнајемо да Патрик користи властито знање које стекне приликом улазака у Џоелова сећања са Клем да би је завео, крадући Џоелове брижне речи и поново јој поклањајући његове поклоне.

Као да је нека врста крађе љубавног идентитета сличног „кетфишингу&qуот; – што је израз који није постао уобичајен на интернету пре 2010. године.

Ми такође сазнајемо да је Мари прошла кроз процедуру после афере са доктором Хауардом – као и накнадни абортус – чега се очигледно не сећа.

„Тај подзаплет био је један од ствари које су дефинитивно оставиле велики утисак на мене кад сам први пут гледао филм&qуот;, каже Ајзакс.

Сцена у којој Мери открива да је била предмет овог процеса, а да то ни не зна, јер се дефинитивно тога не сећа, одмах га је подсетила на Блејдранер - када Рејчел први пут сазнаје да је репликант, а Декард каже њеном шефу директору компаније Тајрелу: „Али како она не може да зна шта је?&qуот;

„Технологија је увек могла да буде хакована, а људи то раде годинама&qуот;, каже Данино.

„Али оно што спречава људе да то раде је њихов морални компас, њихове етичке вредности.&qуот;

Морална паника можда не би требало да настаје због технологије која може да се створи, већ због тога како је људи користе, каже она.

„Мислим да понекад сами правимо лошу репутацију од технологије, али она је само још једно средство. Лоша репутација потиче од људи&qуот;, додаје.

Покретање поџанра „техно-љубавне приче&qуот;

Филм се појавио у време кад су друштвене мреже још биле у зачетку.

Фејсбук су покренули Марк Закерберг и пријатељи на Универзитету Харвард свега два месеца пре премијере филма – кад су наши дигитални отисци били много плићи.

Страхови око тога како би компјутерска технологија могла да утиче на наше односе тек су постајали тема расправе – идеја да би ова врста „малвера&qуот; могла да манипулише нама у не толико далекој будућности показала се као плодно тле за Вечни сјај и постала нека врста опсесије у поп култури после њега.

Седам година касније, Чарли Брукер и Анабел Џонс лансирали су дистопијску антологијску ТВ серију Црно огледало, у којој се све епизоде баве заједничком темом: „Шта ако технологијом... али лошом.&qуот;

Неколико епизода 2019. године деловало је као да је инспирацију црпло из Вечног сјаја директније.

Синесентрик је чак назвао филм „причом упозорења која је претеча Црног огледала (мада више нежна него што је садистичка)&qуот;.

Епизода Црног огледала из прве сезоне „Читав твој историјат&qуот; – коју је написао сценариста Наследника Џеси Армстронг – бавила се људима којима је убачен микрочип у главу омогућивши им да снимају и поново пуштају доживљена искуства.

Реч је о иновацији која има поражавајући ефекат по главне ликове, брачни пар Лијама (Тоби Кебел) и Фион (Џоди Витекер).

За то време, епизода из 2013. године „Одмах се враћам&qуот; била је нека врста обрнутог Вечног сјаја, истражујући како би технологија могла да помогне или отежа живот људима који су изгубили најмилије кад би их вратила у живот.

Користила би податке из њиховог онлајн присуства да би их реконструисала прво као бота, а потом и као стварног физичког клона.

Хејли Атвел као ожалошћена партнерка Марта савршено дочарава како дубина очаја може да подстакне некога да дигитално реконструише мртвог партнера (ког игра Домхнол Глисон), али потом и колико брзо таква радост може да се претвори у ужас и гађење због нарушавања закона природе.

Исте године је на велике екране стигла Она Спајка Џонза (2013), још једно дело које носи обележје утицаја Вечног сјаја, а у ком се усамљеник Теодор (Хоакин Феникс) заљубљује у асистенткињу вештачке интелигенције по имену Саманта (Скарлет Јохансон).

Слично Вечном сјају, овај филм истражује како технологија у теорији може да се употреби да помогне људима у тешким периодима њихових живота.

И заиста, он прави логички следећи корак после премисе Вечног сјаја, замишљајући да уклањамо потребу за брисањем хаотичних људских односа програмирајући виртуелне уместо њих.

Наравно, он то не представља као добру идеју.

Теодор се све више и више повлачи из стварног света, постајући све неспособнији да се носи са правом интеракцијом.

„Заиста ме растужује што не можеш да изађеш на крај са правим емоцијама&qуот;, каже му забринута пријатељица.

„Она је достојан наставак Вечног сјаја&qуот;, сагласан је Ајзакс.

„Те 2013. године, питање вештачке интелигенције тек је почињало да се намеће као проблематично. Наравно, данас је оно у првом плану, али тада није било најјасније шта ће значити за везе и људску интиму.

„Могу ли се стварати емотивне везе кроз технологију?&qуот;, указује.

• Да ли је фирма Илона Маска ископирала дизајн из филма Ја, робот
• Метаверзум - виртуални свет за људе који сањају отворених очију
• „Фатална привлачност“, најтоксичнији стереотип дејтинг културе

Могу, испоставило се.

У ситуацији из стварног света као преузетој из филма Она, 2017. године је основана компанија да би људима правила личне верзије најмилијих путем вештачке интелигенције.

Али, иако су ови четботови популарни, 2023. године је избила контроверза прво око притужби на њихову сексуалну агресивност, а потом на резултирајућу интервенцију на програму.

То је навело неке друге да се пожале да су њихови одговори постали устегнути – доказујући да нема гаранције стабилне, дуготрајне везе чак ни у метаверзуму.

Највише узнемиривши од свега, прошле године је човек био осуђен на девет година затвора у Великој Британији зато што је провалио у Виндзорски замак са самострелом тврдећи да је желео да убије краљицу.

Тај чин је наводно охрабрила његова дружбеница четбот из Реплике, коју је назвао Сараи и са којом је, описано је на суду, имао „емотивни и сексуални однос&qуот;.

Токсична примена технологије у сфери веза налазила се и у средишту филма Алекса Гарланда Екс машина (2014), у ком је технолошки радник Кејлеб (поново Глисон) награђен на послу да одседне код шефа компаније Нејтана Бејтмена (Оскар Ајзак), где открива да је Бејтмен направио наизглед потчињене женске хуманоидне роботе.

Кад се Кејлеб заљуби у једну од њих, Аву (Алиша Викандер), то ставља Турингов тест на пробу.

„То је кад човек има интеракцију са компјутером&qуот;, објашњава Кејлеб.

„Ако човек не може да разлучи да има интеракцију са компјутером, тест је положен.&qуот;

Филм поставља питање да ли, положивши тест, робот може да се претвара да има осећања како би осигурао властито преживљавање на штету човека?

„Екс машина је урадила сјајан посао у истраживању како би роботика и женско тело били претворени у робу&qуот;, каже Ајзакс.

Повремено је било позитивнијих виђења како би технологија могла да помогне у настанку љубавних веза, најпре у једној од ретких оптимистичних епизода Црног огледала „Сан Џуниперо&qуот; (2016), у којој су умови две старије жене стављени у симулирану стварност, омогућивши им да живе алтернативне животе као лезбејски пар 1980-их.

Међутим, злокобна друга страна медаље тога је поларизујући филм из 2022. године Не брини драга, који истражује како би принудна контрола могла да постане виртуелна, када се испостави да су већина становница савршеног пројекта Виктори заправо заробљенице у метаверзуму, које против њихове воље тамо држе њихови бивши партнери.

Данино верује да идеја да наши умови живе изван наших тела у алтернативној стварности – идеја одавно позната и из Матрикса, наравно – није „нешто што ћемо дочекати за нашег животног века, али ће бити могуће у будућим генерацијама.&qуот;

Погледајте видео: Филм „Онеиро&qуот;, јава и сан са вештачком интелигенцијом

Али поставља се питање колико ми на крају желимо да наша свест и емоционални животи буду управљани технологијом – што је питање на које Вечни сјај даје одговор у завршници горко-слатке лепоте.

На крају филма, Џоел и Клементина, зажаливши због њихове одлуке, успевају да надмудре поступак брисања и поново се сретну – можда да би започели везу испочетка, прихвативши болна искуства из прошлости.

Двадесет година касније, упркос свету у ком нам дигиталне направе сада омогућују да „избришемо&qуот; људе на неки начин – да их игноришемо („гостујемо&qуот;) или учинимо да нестану из наше дигиталне сфере – љубав и сломљено срце се још увек не бришу тако лако.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2024)