Crna Gora u žalosti posle masovnog ubistva na Cetinju

Dvanaestoro ljudi je ubijeno, a četvoro teško povređeno na Cetinju 1. januara kada je na njih pucao naoružani muškarac koji je kasnije izvršio samoubistvo, saopštila je državna u tužiteljka Andrijana Nastić.

Policija je satima tragala za osumnjičenim 45-godišnjim Acom Martinovićem, koji je umro pošto je pucao sebi u glavu u blizini porodične kuće, rekao je direktor policije Lazar Šćepanović.

Među ubijenima je i dvoje dece, a jedan od povređenih je i dalje u životnoj opasnosti.

„Tri pacijenta su odvojena od mašine za disanje, i dalje su stabilnog stanja sa dobrim prognozama.

„Četvrti pacijent, koji ima prostrelne rane glave, u jako je kritičnom stanju s neizvesnim ishodom", saopštili su iz Kliničkog centra Crne Gore.

U Crnoj Gori je proglašena trodnevna žalost posle jednog od najtežih zločina zabeleženog u zemlji.

„Zaprepašćen sam i potresen ovom tragedijom koja je zavila u crno naše Cetinje, porodice i prijatelje stradalih kojima izražavam svoje iskreno saučešće", napisao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović na društvenoj mreži Iks.

https://twitter.com/JakovMilatovic/status/1874533484561117680

Osumnjičeni Martinović je na pet lokacija počinio ubistva, rekao je Šćepanović.

Martinović je čitavog dana pio u jednoj kafani, a onda otišao do kuće i uzeo oružje za koje, prema postojećoj evidenciji, nije imao dozvolu.

„Radi se o opasnom licu, bezobzirom, brutalnom", rekao je Šćepanović.

• Zločin u Crnoj Gori: „Oslobodite čoveka koji je zaustavio krvavi pir"
• Specijalni tužilac Crne Gore uhapšen zbog - stvaranja kriminalne organizacije
• „Mediji nisu okidač, nego vodič": Šta je efekat kopiranja zločina

Martinović je usmrtio dva dečaka od devet i 14 godina, tri žene i sedam muškaraca, rekao je Šćepanović.

„Lišio je života i rođenu sestru, četiri člana porodice Martinović sa kojima je bio u kumovskim odnosima, dvoje dece i brata vlasnika kafane", rekao je Šćepanović.

Na različitim mestima zločina istražitelji su pronašli 37 čaura, devet projektila i 11 djelova projektila.

Većina stradalih su članovi Martinovićeve porodice, njegovi kumovi ili prijatelji, rekao je Šćepanović.

Martinović je 2005. uslovno kažnjen za nasilničko ponašanje, dodao je.

Tokom pretresa njegove kuće u novembru 2022, pronađena je vazdušna puška i drugo oružje i eksploziv.

Prvostepeno je osuđen na tri meseca, ali presuda još nije pravnosnažna, rekao je Šćepanović.

Posle pretresa njegove kuće 2022, policijski službenici su predali Martinovića Ministarstvu zdravlja, ali on nije hospitalizovan, već mu je samo propisana terapija, tvrdi Šćepanović.

Masovno ubistvo na Cetinju je poslednji alarm crnogorskom društvu da uzme stvar u svoje ruke i predupredi ovakve događaje. upozorio je kriminolog Velimir Rakočević za podgoričke medije.

„Radi se o osobi kojoj društvo nije pomoglo da kontroliše bes koji pokulja kod tog lica i kod koga nema više granica i koji ubija iz takozvane bezobzirne osvete, i ovo bi trebalo preduprediti", kazao je Rakočević.

On upozorava da „ovakvo antisocijalno ponašanje prelazi u patologiju".

„Ključ je kako da se osobe koje imaju opasno stanje u sebi, opasno po okolinu, kako da se što ranije prepoznaju, kako da se podvrgnu programima da bi se sprečilo ovako devijantno ponašanje", rekao je Rakočević.

Masovna ubistva u Crnoj Gori

U avgustu 2022, naoružani napadač ubio je desetoro ljudi, među njima i dvoje dece, a šestoro ranio.

Napadač je kasnije ubijen u razmeni vatre.

Bilo je to najteže masovno ubistvo koje je pojedinac počinio u savremenoj istoriji Crne Gore, pisao je tada podgorički dnevnik Vijesti.

U junu 1992, Kosta Damjanović ubio je devet meštana u selu Pušonjski Do kod Pljevalja, a potom je i on ubijen.

Godinu kasnije, u naselju Čokrlije u bjelopoljskoj opštini, jedan 14-godišnjak ubio je roditelje, brata, trogodišnjeg sestrića i babu, a potom počinio samoubistvo.

Milan Zeković ubio je 2006, za novogodišnju noć, petočlanu porodicu u njihovoj kući u Zelenici kraj Herceg Novog.

Bivši policajac Slavko Milović je 2012. godine u Rijeci Marsenića ubio tasta, taštu i šuraka, a potom počinio samoubistvo.

Procenjuje se da građani na Balkanu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbije i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Srbija i Crna Gora dele treće mesto u svetu, iza SAD i Jemena, po broju oružja u rukama civila, pokazuju podaci iz tog istraživanja.

Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuje da je 90 odsto svog oružja na Balkanu u rukama građana.

Procenjuje se da na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.03.2025)