Analize u EU: Zapadni Balkan i dalje u čekaonici za članstvo, ali bliže vratima
Zapadni Balkan je i dalje u čekaonici za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali kao da je bliži vratima jer sad u svim članicama EU preovladava politička volja da Unija to malo, mada ipak unutrašnje dvorište Evrope, ne prepusti uplivu vanevropskih sila.
Ovo je mišljenje analitičara u medijima, ali i diplomatskih zvaničnika u sedištu Unije u Briselu, mada ima upozorenja da "poput svih pitanja vezanih za proširivanje EU, a posebno kad je u pitanju Balkan, ništa nije sigurno", kako u analizi navodi briselski sajt "Euobserver".
Analitičari i diplomate su saglasni da političku volju treba otelotvoriti opipljivim dokazima o demokratskom i ekonomskom napretku kandidata za članstvo, kao i bezuslovnim i nimalo lakim unutrašnjim preuređenjem Evropske unije, naročito kad su u pitanju način donošenja odluka i mogućnosti budžeta.
Briselski portal Politiko navodi da je "proširivanju preti opasnost unutrašnjih podela u EU" i smatra da će pitanje ulaska novih članica biti "krupan zadatak" u političkom programu nove Evropske komisije (EK).
"Posle napada Rusije na Ukrajinu je EU, simbolički, raširila ruke zahtevu za članstvo Ukrajine i Moldavije, pokrećući postupak kojem će verovatno biti potrebne godine da se okonča", piše Politiko.
I, kako napominje, predsednica EK Ursula fon der Lejen (fon der Layen) će "morati da u to stado pritera i molbe za članstvo sa Zapadnog Balkana koji je mnogo duže u čekaonici EU".
Politiko napominje da je to "takođe opasna politička vežba jer, iako u prestonicama EU postoji spremnost za otvaranje vrata novim članicama, vidno je strahovanje da bi otvaranje vrata zemljama s velikim brojem stanovnika poput Ukrajine, preplavilo unutrašnje tržište Unije jeftinom radnom snagom i proizvodima i ugrozilo druge članice EU".
Diplomate u Briselu su saglasni s ocenama medija i analitičkih centara da je velika nepoznanica i kako i kad će se okončati rat u Ukrajini, kao i to kakva će biti politika novog američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Kad je reč o Srbiji, u zapadnim medijima je sve više izveštaja o napetoj političkoj situaciji, urušavanju demokratije i sve većim problemima vlasti zbog sve veće ne samo studentske bune, već i intelektualaca i delova stanovništva.
Diplomatski izvori u Briselu predočavaju da se "veoma pomno čeka" da li će srpske vlasti ispuniti obećanja o reformama da bi otvorile novo poglavlje i konačno napredovale u pregovorima o članstvu s EU.
I, kako ukazuju, kad će se i kako sprovesti ono što je poručio ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić da je Srbija spremna za promene u geopolitičkom pejzažu, te da je sprovođenje reformi za članstvo u Evropskoj uniji diplomatski prioritet, što "podrazumeva promene u zakonodavstvu, reformu institucija, prilagođavanje društva".
Analitičari u Briselu smatraju da je sad ipak otvoreno pitanje da li su u pravu srpski opozicionari koji kaže da će se ponovo odugovlačiti sa pristupnim pregovorima Beograda i Brisela, što odgovara ciničnom prećutnom sporazumu koji odavno primenjuju obe strane: "Mi se pravimo da vas hoćemo, a vi se isto pravite da hoćete sa nama".
Zasad, o čemu govori i program EU od šest milijardi evra za ekonomsko jačanje i stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana, Evropska unija sprema uključivanje tog regiona u svoje tržište.
Političko uključivanje i pristup zamašnim reformskim fondovima EU su i dalje nepoznanica.
U Briselu i prestonicama EU ima mišljenja da bi možda Crna Gora mogla sprovesti dodatne nužne demokratske reforme i postati prva zemlja regiona članica Unije.
Mada Euobserver podvlači da je bitno da EU Podgorici kaže i tačno na koji datum ulaska u članstvo se računa, u krugovima EU je dosad bio stav da će ulazak nove članice u evropski klub biti "utemeljen na zaslugama".
Upućeni zvaničnici u Savetu ministara EU su svojevremeno predočili da "Crna Gora dok vlast drži Milo Đukanović, ne može postati članica Unije".
Sad je mreža Đukanovićeve političke i ekonomske vladavine u Crnoj Gori delom razgrađena i očekuje se dalji preobražaj u vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, pa bi realno bilo očekivati da je članstvo u EU moguće.
Iako u samoj Uniji jačaju ekstremne partije koje su delom i u vlasti, možda upravo zato većina vlada smatra da je neprihvatljivo da u članstvo Unije uđu zemlje gde su na vlasti autokratske vlade.
(Beta, 08.01.2025)
