Блог: Звук тишине и “закон“ ћутања

Она исцељујућа, божанствена, када осећамо да се нема више шта рећи јер све стоји на свом месту; у којој се, као у песми Депецхе Моде, може једино спокојно и испуњено уживати. И она страшна, принудна, када све испод површине вришти, шутира, тражи да провали, али знате да то не сме да се деси. А ипак, како каже друга песма, таква тишина бесконачно надолази и нагриза изнутра: Силенце лике а цанцер гровс, у страшној узајамности са светом споља, друштвом обореном