Un chien Andalou: Prvi esej Marka Prelevića ove godine u novom broju Nedeljnika

Nikada nisam hteo da odem odavde. Dok sam bio mlađi, one koji su pričali o gašenju svetla, ljutito pakovali kofere i osvrtali se preko ramena, sve nadajući se da će neko da ih pozove natrag, posmatrao sam – a bogme često i komentarisao – s mešavinom ozlojeđenosti i čuđenja. Znate već kako razmišljaju klinci: zašto bi iko hteo da ide tamo gde nemaš s kim da izađeš kad god poželiš, ili odeš na jedno piće pa zaglaviš u ispovraćanom pijačnom bifeu do 6 ujutru, usput