Шта за испражњену Славонију значе председнички избори у Хрватској

Иако је за два дана други круг председничких избора, у Илоку, најисточнијем граду Хрватске, нема ниједног билборда или плаката кандидата.

На изборима у недељу 12. јануара надметаће се актуелни председник Хрватске Зоран Милановић, који је убедљиво победио у првом кругу, али није успео да добије натполовичну већину, са другопласираним Драганом Приморцем, кандидатом владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).

Њихова трка, изгледа, не занима људе у овом градићу на Дунаву.

„Људи су разочарани и слаба је излазност, а шта значи жалити се, ако се не изађе.

„Мишљења су још подељена, многи не воле Приморца јер се није показао као министар просвете, а ако остане Милановић, питање је хоће ли се ишта променити&qуот;, додаје 69-годишња Павица, становница Илока.

Тек четвртина од скоро 5.000 бирача је гласала у првом кругу 29. децембра.

Некада богата и успешна Вуковарско-сремска жупанија, којој Илок припада, сада је једна од најиспражњенијих у Хрватској.

Док је становника на нивоу целе земље између два пописа 2021. и 2011. просечно мање за 9,5 одсто, у Славонији, Барањи и Срему тај број се креће у распону од 15 до 19,5 одсто.

Исељавање се значајно повећало када је Хрватска ушла у Европску унију 2013. године.

• Како су два суседна села на северу Хрватске постала бастиони вечитих политичких ривала
• Председнички избори у Хрватској: Милановићу мало недостајало за победу, други круг избора 12. јануара
• Ко су кандидати за председника Хрватске и шта су рекли о Србији

У таквој атмосфери висока политика их не занима, каже пензионерка.

„Гледамо да се међусобно помажемо, зато нико и не прича о председничким изборима.&qуот;

За разлику од остатка земље, на изборима 29. децембра у Илоку је однос снага био тесан - 749 гласова добио је Милановић, кога подржава Социјалдемократска партија (СДП) и партнери, док је Приморац испред ХДЗ-а добио само 39 мање.

Резултат на државном нивоу био је убедљивији - актуелни председник Хрватске освојио је укупно 49,09 одсто гласова, и истраживања јавног мњења дају му повољне прогнозе и за недељу.

Са освојених 19,35 одсто гласова, Приморац је постигао један од најлошијих резултата ХДЗ-а у историји странке, мање од њега добио је једино Андрија Хебранг 2009. године.

Милановић је победио у свим хрватским жупанијама и у 20 највећих градова, док је кандидат ХДЗ-а победио само у иностранству, показују резулати Државне изборне комисије (ДИП).

Овлашћења председника нису велика, али је функција симболички важна - представља земљу у иностранству, врховни је командант Оружаних снага, расписује изборе за Хрватски сабор и референдуме и извршну власт дели са владом.

Тврђава, турско купатило и запуштене куће

Илок је уз границу са Србијом и мост на Дунаву спаја га са Бачком Паланком.

На паркингу највећег супермаркета видим многе таблице из овог града, а и таксисти редовно возе преко моста.

„Некада смо ми ишли преко, јер је било јефтиније, а сада су овде редови.

„Долазе људи по гориво и месо&qуот;, прича ми Павица.

„Али је тамо много боља риба&qуот;, додаје, смешећи се.

Попут многих становника Илока и она редовно прелази границу, јер јој велики број пријатеља живи с оне стране Дунава.

„Те везе се негују, обилазимо се када су празници, они нама долазе и тако је годинама&qуот;, каже поносно.

Док се пењем стрмом улицом Илока са десне стране остају зидине тврђаве, поноса града.

До издуженог утврђења, саграђеног још у 15. веку, воде уске степенице, а на врху је католичка црква, одакле пуца поглед на читав град.

Између тврђаве и цркве још има остатака турског купатила те имам утисак да путујем кроз временску машину.

Али доле у центру места је сасвим другачији призор - двоспратне куће, добрим делом запуштене.

Стамбене зграде су у мало бољем стању, али има и оних које годинама чекају на обнову.

Неколико је кафића, али је готово сваки сто празан, а слично је и у ресторанима.

Јануарско сивило разбијају преостали празнични лампиони на бандерама.

Помало успавано место ни избори не разбуђују.

Уместо некадашњих 8.000, сада је скоро два пута мање становника.

Томе је допринела приватизација, током које су затваране некадашње фабрике, те је велики број људи остао без посла, а млади су се преселили у веће градове.

„Имали смо јаку текстилну и металорушку индустрију, али се све угасило.

„Пољопривреда и туризам су ишли узлазном путањом, али се глобална економска криза 2009. године одразила и код нас&qуот;, каже Мирослав Јанић, бивши градоначелник, из редова ХДЗ-а.

Живот у Илоку драстично се променио и уласком Хрватске у ЕУ - већ деценију млади одлазе махом у Немачку и Ирску.

„Неки градови и општине у Славонији су успели да са локалним и регионалним вођством направе помаке, али ми неке ствари нисмо зауставили&qуот;, објашњава Јанић, чији је мандат истекао баш кад је држава постала ЕУ чланица 2013.

„Учествовао сам у припремању многих пројеката, али се добар део њих касније није спровео&qуот;, додаје.

Када дође до промене политичке структуре, утисак му је да се пробуди, како га назива, неки балкански систем, да се не наставља оно што је претходник започео.

„То је велика кочница&qуот;, каже Јанић.

Наводи пример обилазнице која је завршена, али су радови на брзом путу ка Босни и Херцеговини (БиХ) заустављени.

„Од 35 километара пута који води до Вуковара и спаја Илок са остатком Хрватске реконструисано је само пет&qуот;, додаје овај 64-годишњак.

На последњим локалним изборима победила је независна кандидаткиња Марина Будимир.

Победе на државном нивоу нису нужно пресликане на локалном, јер се не гласа за странку колико за име кандидата.

Илок има основну и неколико средњих школа, али је број ученика из године у годину мањи.

Факултети се завршавају у већим градовима, попут Загреба и Осијека и ретко ко се врати.

„Стандард је јако лош, одлази се, што даље то боље, јер су овде опције сужене&qуот;, каже ми огорчено 22-годишњи Јуре Топић.

„Зато и не причамо о политици, знамо ми ко су кандидати, да су избори, излазимо јер треба гласати, али не верујемо да се може ишта променити&qуот;, додаје разочарано.

„Пензије су мале и потребно је радити додатни посао да бисте водили иоле нормалан живот, надовезује се Павица.

Она сучељавање кандидата није ни гледала, а ни Јуре Топић.

„Шта да гледам, када је све исто&qуот;, додаје младић светлих очију.

Двојица кандидата имали су једину дебату између првог и другог круга - 7. јануара.

Руковање пре почетка расправе и благи смешак на лицу, убрзо су замениле оштре речи и салве увреда.

Једино око чега су били сагласни јесте да овлашћења председника не треба смањити.

Чини се да им је било важније ко је које школе завршио и какав је био ученик, док су конкретни потези остали у другом плану.

О одласку младих и на који начин их треба задржати било је мало речи.

Уместо политике - мамути

Илок обухвата и четири насеља: Бапску, Шаренград, Радош и Мохово, али се ни тамо не говори о председничким изборима.

„Никог то не занима, раније је и било кампање, али последњих година све је утихнуло, посебно када је реч о председничким&qуот;, прича ми Горан Поповић, један од 200 становника Мохова.

Ради у Илоку, у старачком дому и за разлику од његових вршњака, овај весели 31-годишњак не жели да напусти родно место.

„Увек сам желео да урадим нешто за наш крај, да нам се врате људи&qуот;, каже, док се возимо главним путем.

„Све око нас су виногради&qуот;, говори ми, не скидајући поглед са волана.

На улазу у Мохово је православна црква, а на пропланку преко пута је неколико светлећих силуета мамута.

За то је заслужан управо Поповић.

Заљубљеник у археологију, а по занимању кувар, сасвим случајно је шетајући засеоцима Мохова 2012. године пронашао зуб вунастог мамута.

Како то не би пало у заборав, одлучио је да покрене Мамут фест, захваљујући ком, каже „живне место&qуот;.

„Тад дође више људи него што је становника и све је весело, дружимо се&qуот;, додаје Поповић поносно.

На првом спрату окреченог објекта где се чувају експонати прастарих животиња је бирачко место и неколико поређаних дрвених, школских клупа, али то је једино што указује да следе избори.

Иако је пре три деценије овде буктао рат између хрватских снага и Југословенске народне армије (ЈНА), данас се, каже, не гледа ко је ко.

Већи проблем им је што немају дом здравља, па се за све озбиљније здравствене прегледе мора до Вуковара, најближег већег града, удаљеног пола сата вожње.

„Али имамо фудбалски клуб&qуот;, додаје Поповић срећно.

Ни у Илоку није важно ко је одакле.

Према последњем попису становништва 80 одсто је Хрвата, пет Срба, а остали су Словаци.

„Код нас влада слога, симбиоза, важно је какав си човек&qуот;, каже Павица.

Политичких порука у Илоку можда нема, али ћете на сваком кораку видети браон таблу са симболом грожђа.

Виноградарство је, уз туризам, једна од ретких грана индустрије која овде цвета.

Више од 160 хектара је под виноградима.

Постоји легенда да је на крунисању британске краљице Елизабете Друге 1953. године, између осталог, служено и илочко вино.

За време Илочке бербе у октобру град оживи и буде много људи под шатором.

Илок су некада због зидина звали Дубровником на Дунаву.

„Требало је да смо, али нисмо, можда ће следеће генерације у томе успети&qуот;, каже ми бивши градоначелник Јанић.

• Политичко наслеђе досадашњих хрватских председника
• Избори у Хрватској: ХДЗ остала најјача странка, нови проблеми за председника Милановића
• Избори у Хрватској: Традиционални ривали у клинчу, а одлука можда у рукама трећег
• „Кремљенко“ против „Удбашенка“: Хрватски избори у сенци сукоба премијера и председника
• Иво Голдштајн: Шта су митови, а шта истине о односима Срба и Хрвата у Другом светском рату

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.10.2025)