Posle demonstracija u 100 gradova u Grčkoj i svetu, vanredna sednica Parlamenta o nesreći 2023.
Posle demonstracija u nedelju u 100 gradova u Grčkoj i svetu, opozicija je danas tražila vanrednu sednicu grčkog Parlamenta o železničkoj nesreći 2023. sa 57 žrtava, mahom studenata, najsmrtonosnijoj u toj zemlji, dve godine od kada se ona desila, i ostavku Vlade zbog "zataškavanja" uzroka nesreće koja je dve godine bez sudskog epiloga, smatra se: njenom krivicom.
Predsednik opozicione stranke Siriza Sokratis Famelos je sa šefovima ostale tri opozicione stranke levice postigao dogovor o zajedničkom zahtevu za raspravu o tome u Parlamentu, na koju mora da dođe premijer Kirijakos Micotakis i "da objašnjenja grčkom narodu o zataškavanju ubistva" putnika voza, pišu grčki mediji.
Aleksis Haricis, predsednik opozicione "Nove levice", rekao je da je već "narodni front srušio Micotakisovu vladu".
To je podržala i Koimunistička partija Grčke koja decenijama uživa podršku oko deset odsto glasača na izborima i najavila "borbu i u Patlamentu i na ulicama".
Uz to stranke traže smenjivanje uprave javnog servisa ERT zbog nedovoljnog izveštavanja o jučerašnjim protestima koje je stiglo na program tek 40 minuta od početka skupa u Atini.
Desetine hiljada Grka izašle su u nedelju na ulice u 110 gradova, uključujući 13 u inostranstvu, tražeći pravdu. Najveći skupovi, sa po 30.000 učesnika, bili su u dva najveća grčka grada, Atini i Solunu.
Uglavnom su skupovi bili mirni, ali su male grupe mladih kamenicama i bakljama napale policijske snage koje su odgovorile suzavcem i šok-bombama. Ti sukobi su trajali po samo nekoliko minuta.
U Londonu je 500 ljudi demonstriralo ispred Ambasade Grčke, a protesta je bilo i u Amsterdamu, Berlinu, Briselu, Kelnu, Helsinkiju, Londonu, Nikoziji, Rejkjaviku i Valeti na Malti.
Demonstranti koje su rođaci žrtava pozvali da demonstriraju, držali su plakate i uzvikivali "Nemam kiseonika!" što je navodno izgovorila jedna tada još živa žrtva nesreće, koja je pozvala broj 112 za hitne slučajeve da prijavi da se desio sudar vozova. Drugi plakat, viđen u Solunu, optužuje državu, konzervativnu vladu i Evropsku komisiju da su im "Ruke krvave".
Demonstranti su optužili vladu da krije značajne dokaze, vodi netransparentnu istragu i pokušava da odgovornost svali na šefa jedne stanice.
U noći 28. februara 2023. godine se putnički voz, greškom poslat na isti kolosek, dok je punom brzinom išao ka severu, sudario s teretnim vozom koji je putovao ka jugu.
Gnev, teskoba zbog smrti uglavnom mladih ljudi i želja da se od tragedije napravi politički kapital, dali su osnova nizu glasina o nesreći, piše agencija AP.
Mnogi veruju da je najmanje 30 od 57 žrtava preživelo sudar vozova koji su išli velikom brzinom, a da su umrli tek u požaru opasnih hemikalija koje je nebezbedno transportovao teretni voz. Neki su optužili Vladu da pokušava da to sakrije.
Duga istraga i odlaganje izveštaja tehničkih stručnjaka o tom požaru, pomerili su datum suđenja. Grčki mediji su izvestili da je moguće da bi suđenje moglo da počne na proleće ove godine ako ne bude daljih odlaganja.
Rođaci nekih žrtava optužuju i malu grupu drugih roditelja da dodatno odugovlače postupak pozivanjem više svedoka među preživelima. Procenjuje se da će na sud biti izvedeno 50 do 60 železničkih i drugih zvaničnika.
Opozicione političke stranke nadale su se da će Vladi naštetiti ta nesreća, zbog koje je tadašnji ministar saobraćaja Kostas Karamanlis podneo ostavku.
Ali, iako je sudar obelodanio nedostatak sigurnosne opreme u železničkom sistemu, to nije imalo uticaja na izbora održane dvaput, ubrzo posle nesreće, u maju i junu 2023, na kojima su vladajući konzervativci proširili svoju većinu. Opozicija je prošle godine ponovo pokušala da izvrši pritisak na vlast glasanjem o nepoverenju, što je Vlada lako preživela.
(Beta, 27.01.2025)
