Profesorka Bajović: Tužilaštvo štiti korumpirane političare i moćnike

Bajović je u intervjuu agenciji Beta kazala da tužilaštvo u Srbiji ne postoji kao samostalna institucija, već funkcioniše kao servis izvršne vlasti i da tužioci koji bi se eventualno usudili da rade svoj posao "bivaju sklonjeni, ućutkani ili premešteni". 

"Korupcija nas uništava na svakom nivou - ekonomski, socijalno i moralno. Ljudi gube poverenje u institucije, javne resurse preuzimaju politički podobni i nekompetentni kadrovi, dok građani ostaju bez osnovnih usluga i sredstava za život. Kroz nameštene tendere, fiktivne poslove i lažne projekte, javni novac nestaje u privatnim džepovima", ocenila je. 

Prema njenim rečima, tužilaštva ne pokreću postupke protiv onih koji su bliski vlasti, sudije sude selektivno, a zakoni se primenjuju različito – strogo za običnog čoveka, blago za moćne. 

Ljudi gube poverenje u državu, dodala je, ako sudovi ne gone kriminal u vrhu vlasti, onda ni na nižim nivoima nema straha od kazne. 

"Što više korupcije ostane nekažnjeno, to više korupcije nastaje. Kada narod prestane da veruje u pravdu, počinje da traži alternativne načine da preživi – mito, veze, ilegalne poslove. Tako korupcija postaje pravilo, a ne izuzetak. Kada nema pravde, nema ni poverenja. Kada građani znaju da sudije ne odlučuju po zakonu, već po političkim instrukcijama, prestaju da veruju institucijama. A kada narod izgubi veru u državu, sistem počinje da truli iznutra", objasnila je profesorka. 

Komentarišišući to što je izostala "najžešća" borba protiv korupcije koju je u decembru prošle godine najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Bajović je kazala da je to bila samo još jedna u nizu bombastičnih izjava koje služe isključivo za politički marketing i privremeno skretanje pažnje javnosti. 

Već tri decenije se u Srbiji ponavlja isti obrazac, navela je, da svaka politička stranka obećava obračun s korupcijom i vladavinu prava, do onog trenutka dok ne dođe na vlast. 

"Vreme DOS-a pamtimo po spornim privatizacijama koje su omogućile pojedincima da se enormno obogate, dok su mnoge firme sistemski uništene, a mnogi građani ostali bez posla. Nezadovoljstvo takvim stanjem je i omogućilo Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da dođe na vlast, a hapšenjem Miroslava Miškovića, koji je predstavljan kao simbol 'tajkunske pljačke', Vučić je sebi obezbedio dodatne poene kod građana. Kasnije se ispostavilo da je to bio samo politički spektakl, budući da je Mišković oslobođen, a 'Delta holding' je tužila državu zahtevajući isplatu od 1,4 milijarde dinara i 390.000 evra", podsetila je profesorka. 

Danas vidimo, dodala je, da se tajkuni odani vlasti bogate još brže i efikasnije nego u prethodnim režimima, a korupcija nikad nije bila veća i prisutnija u svim segmentima društva. 

"Vlast u Srbiji koristi borbu protiv korupcije kao marketinški alat i sredstvo za političku kontrolu, ali ne i kao stvarni mehanizam uspostavljanja vladavine prava", naglasila je Bajović, profesorka krivično-procesnog prava. 

Ocenjujući to što se u sudovima ne vodi nijedan postupak zbog sistemske korupcije, Bajović je kazala da pravosuđe u Srbiji nije nezavisno i da je zarobljeno od strane izvršne vlasti. 

Prema njenim rečima, oni koji bi trebalo da gone korupciju faktički zavise od onih koji su korumpirani. 

"Iako u pravosuđu ima sjajnih i časnih pojedinaca, u Srbiji se sudije i tužioci mahom ne biraju po znanju i integritetu, već po podobnosti i poslušnosti. Oni koji bi smeli da pokrenu postupke protiv moćnih, znaju da bi time ugrozili svoju karijeru, a možda i sopstvenu bezbednost. Zato se pravosuđe drži pod kontrolom – kad god se pojavi ozbiljna istraga, slučaj se 'gubi' u fiokama dok ne zastari, ili ga javnost zaboravi usled neke nove afere. Drugim rečima, ako ukradete nešto iz prodavnice, sudiće vam brzo. Ako proneverite milione iz državnog budžeta, ne samo da nećete odgovarati, nego ćete dobiti  bolju funkciju", istakla je. 

Na pitanje kako bi i na koji način institucije trebalo da povedu borbu protiv sistemske korupcije, Bajović je rekla da je potrebno da institucije postanu nezavisne, a sudovi i tužilaštva da rade svoj posao bez straha od odmazde i bez političkog upliva u izbor i rad sudija i tužilaca. 

"Drugo, potrebno je osloboditi medije i prekinuti državnu kontrolu nad medijima sa nacionalnom frekvencijom. Treće, potrebno je doneti ozbiljne mehanizme kontrole javnih nabavki, finansiranja političkih partija, imovine javnih funkcionera i zaštite uzbunjivača. Svaka javna nabavka mora biti 100 odsto dostupna javnosti, kao i svi ugovori između države i privatnih kompanija. Ako institucije ne rade svoj posao narod mora da traži promene, a političari bi trebalo da znaju da su odgovorni građanima, a ne partiji. Jer u borbi između lopova i građana, pobeda lopova nije kada opljačkaju državnu kasu. Pobeda lopova je kada uvere građane da je krađa normalna", navela je. 

Upitana koji su najdrastičniji primeri sistemske korupcije u Srbiji, Bajović je kazala da je sve od najviših nivoa do lokalnih činovnika podređeno partijskoj lojalnosti, političkim vezama i koruptivnim šemama. 

Dodala je da je jedan od najočiglednijih primera partijsko zapošljavanje, gde se ključne funkcije u državnim institucijama i javnim preduzećima dodeljuju isključivo lojalnim članovima vladajuće stranke. 

"Ako niste član vladajuće stranke, gotovo da ne možete dobiti posao u javnom sektoru – od učiteljskog mesta, preko državne uprave, pa do bolnica. Ljudi su primorani da se učlanjuju u stranku ako žele osnovnu egzistenciju, što direktno urušava profesionalizam u svim oblastima", ocenila je. 

Ilustrativan primer je EPS, kaže profesorka, koji je godinama utočište za stranačke kadrove, dok su inženjeri i tehničari isključivani iz procesa odlučivanja. 

"Kolaps energetskog sistema 2021. godine, kada su blokovi termoelektrana pali zbog nekvalitetnog uglja, pokazao je kako su stranački kadrovi devastirali firmu koja je nekada bila stub srpske privrede. Posledice su bile restrikcije struje, enormni uvoz energije i gubici od stotina miliona evra", kazala je. 

Istakla je i da su javne nabavke jedno od glavnih žarišta korupcije u Srbiji. 

"Primera radi, tokom pandemije Kovida-19, država je sklapala ugovore o nabavci medicinske opreme s firmama koje se pre toga nikada nisu bavile medicinom. Slučaj nabavke respiratora pokazuje koliko je sistem korumpiran – potrošeni su milioni evra na uređaje neproverenog kvaliteta, a do danas nije jasno gde su završile neke od tih isporuka. Pored toga, vakcine su kupovane preko posrednika, čime su se određene firme enormno obogatile", navela je Bajović. 

Naglasila je i da projekti poput "Beograda na vodi", EXPO 2027 i izgradnja nacionalnog stadiona predstavljaju sumnjive investicije koje su ugovorene bez transparentnih tendera. 

"Korupcija u infrastrukturnim projektima jedna je od najvećih oblasti pljačke državnog novca. U slučaju 'Beograda na vodi' država je praktično poklonila najvrednije zemljište u centru Beograda investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je grad preuzeo ogromne infrastrukturne troškove. U noći rušenja objekata u Savamali, policija nije reagovala, a odgovornost za nasilje nikada nije utvrđena", rekla je profesorka. 

Dodala je da su kineske kompanije angažovane na velikim infrastrukturnim projektima bez javnih tendera, često uz nepovoljne uslove za Srbiju. 

"Ovi ugovori su netransparentni, skuplji od tržišnih cena i finansirani kreditima koje Srbija mora da vraća. Srbija dodeljuje ogromne subvencije stranim kompanijama koje otvaraju fabrike, ali radnici nemaju nikakvu korist od toga, korist imaju samo pojedini moćnici. Plate radnika su niske, radna prava minimalna, a prijavljivani su čak i slučajevi fizičkog i psihičkog maltretiranja. Pored toga, kineske kompanije koriste ekološki nebezbedne metode proizvodnje, nivo zagađenja u pojedinim oblastima raste, priroda i vazduh se uništavaju, gubimo pijuću vodu, a na sve to nadležne inspekcije ’gledaju kroz prste’ i ignorišu problem, usled benefita koje imaju pojedinci", navela je. 

Podsetila je i na slučaj "Krušik" u kojem je uzbunjivač Aleksandar Obradović razotkrio trgovinu oružjem u korist firmi povezanih s državnim funkcionerima. 

"Ni taj slučaj nije rezultirao ni jednom značajnom istragom protiv odgovornih. Umesto toga, Obradović je bio taj koji je prvo uhapšen i pritvoren", istakla je profesorka Bajović uz zaključak da se vlast trudi da predstavi Srbiju kao zemlju u razvoju i investicionu destinaciju, ali da "brojke jasno pokazuju da nas svet kroz sva istraživanja prepoznaje kao državu zarobljenu kriminalom i korupcijom".