Весић пред тужиоцем: Пад надстрешнице би се догодио и са употребном дозволом

 Бивши министар грађевинарства Горан Весић је пред новосадским вишим јавним тужиоцем Слободаном Јосимовићем рекао да је надстрешница пала због пропуста струке и неадекватног одржавања, пренео је данас Форбс Србија.

Весић је на саслушању 22. новембра прошле године рекао да све што се догодило на железничкој станици нема везе са употребном дозволом.

Он је, у исказу у који је Форбес Србија имао увид, рекао да се не сматра одговорним због тога, нити да је могао да утиче на то, као и да "станица није пуштена у рад јер је он дошао на отварање".

Негирао је да је вестибил (главни хол) станице пуштен у рад на основу његовог налога и рекао да није било којим актом или чином учествовао у доношењу одлуке да се пусти у рад.

Тврдио је и да то није било у надлежности Министарства, односно министра и да ниједним прописом није предвиђено да министар о томе доноси одлуку.

Из исказа се може видети да је поменуо да је марта 2022. у рад пуштен први део станице односно перони и колосеци и део станице који су путници користили до пуштања у рад вестибила. И тада је организована свечаност.

"Тада није било употребне дозволе, нити друге документације која се помиње у наредби о спровођењу истраге у вези пуштања у рад вестибила Крила Б, такође није било ни пријаве радова у том моменту, те самим тим није било никакве разлике ситуације из 2022. и 2024. године у погледу документације", стоји у исказу.

У исказу се види и да је описиван поступак интерног пријема и примопредаје крила Б у јуну и јулу 2024. године (са кинеског конзорцијума као извођача радова на Инфраструктуру железнице Србије као инвеститора).

Весић је рекао да је за допис, у којем је наведено да ће након интерног пријема путницима бити омогућено коришћење вестибила Б, сазнао тек после пада надстрешнице.

Бивши министар је, описујући детаљније процес интерног пријема рекао да се у међусобној комуникацији око примопредаје нигде не помиње његово министарство, а да је са дописима била упозната његова помоћница Анита Димоски јер је "увек била стављана као прималац мејлова пошто је била представник министарства као финансијера радова".

Завршавајући опис догађаја око примопредаје, навео је да је примопредаја извршена 4. јула 2024. и да је од тог дана било омогућено коришћење вестибила.

"Напоменуо је да је тек од тог часа, 4. јула 2024. године, завршена интерна примопредаја вестибила крила Б од стране инвеститора који је према Закону о железници управљач те станице, те да су наредног дана Инфраструктура железнице Србије и Србија Воз распоредили своје запослене, односно да је почела продаја карата у вестибилу крила Б, почело чишћење и издавање пословног простора", наведено је у исказу.

За церемонију отварања вестибила која је одржана 5. јула, Весић је навео да је то био догађај политичког карактера, у присуству медија, заједно са званичницима градске и покрајинске власти и да су отварању присуствовале и Јелена Танасковић и Анита Димоски.

Весић је тврдио да је на том свечаном скупу објављено да се отвара вестибил који ће користити путници и да су истог дана путници већ користили вестибил, "што значи да чин који се догодио 5. јула 2024. није проузроковао никакву последицу, јер су све правне радње раније завршене и тог чина не би било да се то претходно није догодило, те да није тачно да је он отворио и пустио у рад вестибил".

У следећој реченици прецизирао је да је вестибил почео са радом 5. јула "према одлуци Инфраструктуре железнице и Србија Воза".

"Он не би ни дошао на отварање да му није предочено од стране његовог помоћника за железнички саобраћај Аните Димоски, да је завршен интерни пријем вестибила Б, нити га је она обавестила да постоји било какав проблем везан за реконструкцију Железничке станице у Новом Саду", наводи се у исказу.

Додао је и да није присуствовао свим састанцима у вези са реконструкцијом станице, већ да је био на само два састанка када је требало да имаоце јавних овлашћења односно предузећа "убрза да брже решавају захтеве из оквира њихове надлежности".

Негирао је да надлежност Министарства над пројектима инфраструктуре произилази из Закона о министарствима, већ да се надлежност дефинише уговором, као што је то у конкретном случају био уговор из 2017. и да у конкретном случају није могао да примењује овлашћења из тог закона јер их није ни имао.

Весић је потврдио да није обавестио Републичку грађевинску инспекцију "о томе да се радови и даље изводе на реконструкцији и да постоје недостаци који угрожавају безбедност", те да као министар "нема обавезу, нити сазнања да су на станици постојали било какви недостаци".

Тврдио је да није стручно лице и да, ако су постојали потенцијални недостаци, да о томе инспекцију треба да обавести инвеститор.

"А што је и учињено након догађаја од 1. новембра 2024. године, када је инвеститор обавестио грађевинску инспекцију да је Железничка станица у Новом Саду нестабилна те је забрањено њено коришћење", стоји у исказу.

Весић је рекао и да као министар нема увид које грађевинске и употребне дозволе су издате нити се тиме бавио у случају станице.

"Да су Инфраструктуре железнице Србије поднеле пријаву радова сазнао је тек када је позван на информативни разговор у полицију, а да је то питање искључиво за Инфраструктуру железнице због чега је тада поднета пријава радова, јер Министарство реагује тек након подношења пријаве", стоји у исказу.

Иако се не помиње о којој пријави радова је реч, може се претпоставити да је реч о пријави радова 16. октобра 2024.

Даље је говорио да је Инфраструктура железнице након тога наставила активности у циљу прибављања употребне дозволе и да су 20. октобра "противпожарци МУП Србије" дали сагласност на исправност објекта.

Весићев исказ открива и да је захтев за употребну дозволу за станицу у Новом Саду требало да буде поднет баш 1. новембра.

Он је рекао да му је након несрећног догађаја Анита Димоски показала мејл који је стигао 1. новембра у 01.00 ујутро. Мејл је послала компанија која је радила технички пријем зграде железничке станице.

У том мејлу је, тврди Весић, писало да је урађено позитивно решење и да ће током 1. новембра овај извештај бити прослеђен свима када га буду потписала лица која су за то овлашћена. "Али се потписивање није догодило због пада надстрешнице", стоји у исказу.

"Са тим техничким пријемом инвеститор је требало да поднесе захтев за употребну дозволу. После несреће речено ми је да је инвеститор чекао технички пријем да би се 1. новембра предао захтев за издавање употребне дозволе и да би била издата да није дошло до незгоде јер је најважнији документ за употребну дозволу, технички пријем", рекао је Весић.

С тим у вези, навео је да под претпоставком да је Сектор за грађевинске дозволе издао употребну дозволу, "ова несрећа би се свакако догодила, јер технички пријем није утврдио било какав недостатак".

Он је напоменуо и да Републичка ревизиона комисија и компанија Цестра, која је радила контролу пројекта за грађевинску дозволу, "нису ни на који начин скренули пажњу пројектанту да пројектом треба обухватити и конструкцију док је посао ревизионе комисије да указује на недостатке у пројектовању".

"На крају је истакао да је по његовом мишљењу до пада надстрешнице дошло до пропуста струке и неадекватног одржавања, да све што се догодило нема везе са употребном дозволом, те да се не сматра одговорним због тога, нити је могао да утиче на то, и да станица није пуштена у рад јер је он дошао на отварање", пише на крају исказа.

У оптужници у коју је Форбес имао увид, тужилац у делу где наводи доказни материјал даје другачије виђење догађаја. Он сматра да Весић и Димоски нису применили своја овлашћења из делокруга министарства и да су тако омогућили пуштање у рад вестибила 5. јула.

Најпре, тужилац сматра да су знали да се пријава радова од 25. марта 2022. односи само на радове који се изводе искључиво на земљишту, а да је пријава за радове на објекту извршена тек 16. октобра 2024. Подсећа да су радови на згради почели још у децембру 2021. На основу свега закључује да у моменту пуштања у рад вестибила (5. јула) пријава грађевинских радова није била извршена.

Тужилац сматра да документација и искази сведока доказују да су Весић и Димоски били дужни да о радовима обавесте Републичку грађевинску инспекцију како би се обавио надзор.

Тврди и да су знали да у моменту пуштања вестибила у рад (5. јул) није био завршен технички преглед објекта (осим за електроенергетске инсталације).

Били су упознати и с чињеницом, сматра тужилац, да није била издата употребна дозвола што "произилази из чињенице да је окривљена Анита Димоски тек 24. јуна 2024. инвеститору упутила инструкцију за припрему документације за подношење захтева за употребну дозволу".

Додаје се да у конкретном случају употребна дозвола није ни могла да буде издата јер су грађевински радови на станичном објекту и даље били у току.

"Окривљени Горан Весић као министар био је ван сваке сумње у потпуности упознат са реализацијом Пројекта реконструкције, модернизације и изградње пруге Београд – Суботица – државна граница (Келебија), који је обухватао и реконструкцију, доградњу и адаптацију станичне зграде Железничке станице у Новом Саду", рекао је тужилац, подсећајући на исказ Јелене Танасковић да је инсистирао да он управља и води све пројекте из надлежности министарства.

(Бета, 05.02.2025)