'Затрпавање зоне': Каква је Трампова стратегија и шта њом жели да постигне

Доналд Трамп још није окончао месец дана другог мандата као амерички председник, а већ примењује зацртану агенду вратоломном брзином.

Откако је преузео дужност 20. јануара, помиловао је осуђенике за нереде од 6. јануара, прекинуо помоћ иностранству, острвио се на имиграцију, укинуо програме диверзитета и увео светске царине на увоз челика и алуминијума, између осталих мера.

Разговарао је са руским председником Владимиром Путином о окончању рата у Украјини и чак предложио да Америка купи Газу.

Његове присталице то доживљавају као испуњење његових предизборних обећања.

Али аналитичари верују да је намера која стоји иза толиког броја брзих објава заредом да преоптерети противнике и ослаби њихове реакције – што је тактика позната као „затрпавање зоне&qуот;.

Они тврде да је Трамп користио овај приступ и у првом мандату, али да је сада појачан у много ширим размерама.

Каква је, дакле, то стратегија и шта Трамп жели њом да постигне?

• Трамп нуди Путину пут за повратак из дипломатског запећка
• Ко је Род Благојевић, помиловани бивши амерички гувернер осуђен за корупцију
• Шта за Босну значи најављени одлазак УСАИД-а

Од спорта до политике

Израз „затрпавање зоне&qуот; односи се на тактику у америчком фудбалу кад напад преплави противничку одбрану да би искористио њене слабе тачке.

Стив Бенон, Трампов бивши главни саветник, објаснио је 2018. године да Трампова права опозиција нису демократе већ медији, а да је „један од начина да се избори са њима да преплави зону&qуот; са много буке.

Експерти кажу да овај приступ дезоријентише критичаре, спречавајући их да се окупе око јединственог наратива.

„Трамп не само да диктира агенду – он је примењује парним ваљком&qуот;, каже за ББЦ Еван Нирман, генерални директор фирме за кризну комуникацију Ред Бањан.

„Затрпавањем зоне, он се стара да ниједна контроверза на задржава пажњу довољно дуго да направи трајну штету. Скандали који би потопили неког другог политичара једва да су примећени.&qуот;

Његов циљ је да толико доминира вестима да противницима не преостане ништа друго него да само реагују на њега, „док он диктира услове разговара&qуот;, додао је Нирман, описавши Трампову стратегију као „прорачунату&qуот;.

„Већина политичара пажљиво уводи нове политичке мере; Трамп директно жели да постигне спектакл&qуот;, каже он.

„Било да се ради о неком политичком потезу, правној бици или необавезној опасци, стратегија је иста: остани у офанзиви, доминирај наративом и онемогући критици да се трајније прими.&qуот;

Мајкл Монтгомери, професор на Универзитету Мичиген-Дирборн, тврди да ова стратегија такође распршује опозицију.

„То шаље људе и групе у свим правцима да воде милионе некоординисаних битака.&qуот;

И то чини мање вероватним да ће се противници ујединити против њега, каже он за ББЦ.

Део ове стратегије, истиче Кетрин Картрајт, суоснивачица медијске фирме Крајтерион глобал, јесте још једна тактика: објаве петком, када контроверзне најаве објављене касно крајем недеље бледе док интересовање јавности слаби током викенда.

Картрајт као пример наводи контроверзно наименовање америчког министра одбране Пита Хегсета, бившег телевизијског водитеља.

Критичари тврде да Хегсет нема искуства у управљању и суочава се са бројним оптужбама за злостављање, које он негира.

Потврђен у петак, „нестао је из вести до понедељка ујутро&qуот;, каже она за новинску агенцију АФП.

Демократски конгресмен Џејми Раскин описује Трампов махнити ритам као „прекомерно оптерећивање чула&qуот;.

„У једном тренутку сам на телефону са женом која спроводи медицинска испитивања лекова против рака за владу и чија је смена планирана зато што је мали део њеног задужења рад са мањинском заједницом.

„Следећег тренутка, разговарам са адвокатима из Министарства правде, а они су одређени за недобровољну прерасподелу посла. Томе нема краја&qуот;, рекао је он за Њујорк тајмс.

„Суштина затрпавања зоне је стварање хаоса који исцрпљује опозицију и диже буку у нади да ће се још више Американаца искључити и повући&qуот;, каже Монтгомери.

Он истиче да то омогућује другој Трамповој администрацији „да на миру ради све ствари које жели а које би – да нису затрпане испод толико других ствари – привукле много више пажње и отпора.&qуот;

Мишљење Трампових присталица

Трампове присталице ову бујицу активности виде као доказ његовог лидерства и посвећености обећањима из предизборне кампање.

Републиканска конгресменка Марџори Тејлор Грин рекла је за Њујорк тајмс да Трампова агенда ужива подршку гласача и да он ради „колико је то људски могуће&qуот; да је спроведе у дело.

„То захтева останак будним до касно увече&qуот;, рекла је она.

У његовом подкасту Ратна соба (Вар Роом), Бенон је хвалио брзину активности администрације.

„Ако погледате размере свега, дубину и хитност, то потиче од много година рада&qуот;, каже он.

„Ово се није десило преко ноћи.&qуот;

„Гас до даске, без кочења. Вози, вози и само вози,&qуот;, рекао је он, додавши: „Кад стекнете овај тип замајца, ви не стајете, не размишљате. Само идете, идете, идете.&qуот;

Он је такође хвалио Стивена Милера, заменика шефа протокола Беле куће, који се сматра мозгом стратегије затрпавање зоне током другог мандата Трампове администрације.

Да ли је ова стратегија примењивана раније?

Еван Нирман тврди да стратегија затрпавања зоне није јединствена за Трампа.

„Вође су током читаве историје користиле засићивање медија у властиту корист, али на различите начине&qуот;, каже он.

„Разговори крај камина Френклина Д. Рузвелта, умешна употреба телевизије Џона Ф. Кенедија, па чак и доминација дигиталним медијима Барака Обаме сводили су се на обликовање перцепције јавности.&qуот;

Међутим, постоји једна велика разлика, додаје он.

„Трамп то ради вратоломном брзином, нефилтрирано и са потпуном непредвидљивошћу.&qуот;

Монтгомери се не слаже са тим и доживљава Трампове потезе као до сада невиђене.

„Веома динамичних 100 дана Френклина Д. Рузвелта из 1933. године нису били покушај да се затрпа зона како би конкретне иницијативе нове администрације избегле критике&qуот;, каже он.

„Мислим да не постоје ранији примери да је неки демократски или републикански председник засипао вашингтонску сцену небројеним наредбама и предлозима како би се изазвала збуњеност или замагљивање.&qуот;

Може ли да успе?

Можда је прерано рећи да ли ће ова стратегија функционисати за Трампа.

Штавише, неки експерти тврде да би овај приступ чак на крају могао да му се обије о главу.

„Иако сумњам да ће се превише Трампових искрених присталица икада уморити од пометње коју он ствара, заиста мислим да би ова стратегија могла да се обије о главу десници, можда већ на изборима средине мандата 2026. године&qуот;, рекао је Монтгомери.

Он истиче како Трамп и републиканци немају убедљиву подршку америчких грађана.

„Трамп је победио са укупним бројем гласова само за око 1,5 одсто. Он и републиканци немају баш неки претерано јак мандат чак ни за редовне и уобичајене постизборне промене, а камоли за ванредне промене које желе да постигну&qуот;, каже он.

Нирман упозорава да би чак и Трампове присталице могле да осете замор материјала, „кад непрестани хаос буде почео да се отупљује&qуот;.

„То је највећи ризик.

„Трампова снага је доминирање разговором, али ако људи буду престали да слушају, онда се та доминација претвара у буку. А ако се то догоди, то би могло да га кошта колебљивих гласова који су га подржали због његове политике, а не само због његове личности&qуот;, закључио је он.

• Трампов план за Газу се неће остварити, али ће изазвати последице: Анализа ББЦ уредника
• Шта може да ограничи Трампову моћ
• Нови амерички намети на кинеске производе ступили на снагу, Пекинг узвраћа контрамерама

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.20.2025)