Извештај: Руска имиграција се у Србији осећа безбедно, али се боји политичког ангажмана

У 2024. години порастао је број захтева руских држављана за боравишну дозволу у Србији, а разлози због којих напуштају Русију су претежно безбедносни (57 одсто), политички (47 одсто) и економски (42 одсто).

То показује најновији извештај "Не-малигни утицај - шта руска заједница у Србији мисли да ради" Београдског центра за безбедносну политику. Он испитује политичке ставове руске имигрантске заједнице у Србији након почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Из Русије је у Србију, од тада, највише дошло млађих људи од 25 до 39 година.

Већина њих дошла је са партнером или члановима породице, а велика већина се ниједном од доласка није вратило у Русију. Више од 50 одсто њих навело је да се не враћају у Русију јер се тамо не осећају безбедно.

Као разлоге зашто су као дестинацију изабрали Србију, испитаници су навели језичку, религијску и културолошку сличност, повољну визну политику, личне везе, то што Београд није увео санкције Русији, економске могућности у земљи, позитиван став Срба према Русима.

Већина је истакла да се у Србији осећа безбедно.

Према подацима е-туриста и Статистичког завода процена да је у Србији тренутно између 80.000 и 100.000 Руса.

Педесет и шест одсто њих је неодлучно да ли ће се вратити у Русију, 30 одсто не жели, а 13 одсто жели. Као разлоге зашто би се вратили наводили су крај рата у Украјини, промену политичког режима, укидање западних санкција Русији.

На питања да ли одобравају политику председника Владимира Путина и да ли подржавају акције руске војске у Украјини већина руских имиграната у Србији је одбила да да одговор.

Већина се, а углавном из страха од депортације, није укључивала у политичке и активности цивилног друштва откако су напустили Русију. Као још један разлог издвојило се њихово непознавање политичких прилика у Србији.

"Из страха од продужене руке Кремља у Србији, кроз српске безбедносне агенције, јер знамо да је неколико Руса било депортовано због политичке активности овде", рекао је аутор истраживања Срђан Цвијић на представљању у Београду и додао да је порастао и број одбијених апликација за боравиште.

Руси у Србији, додао је, као и свака заједница у свету бар у почетку имају тенденцију да желе безбедност и политичку и економску сигурност.

Када је реч о информисаности, углавном не прате медије и не читају вести. Они који то чине информишу се преко иностраних медија (31 одсто), нешто мање из руских (28 одсто), а најмање читају српске медије (13 одсто).

(Бета, 20.02.2025)