Загађење ваздуха у Ваљеву: Удах 'опасан по здравље'

Ваљевски видиковци зими изгубе смисао, јер поглед са њих сеже тек до дебелог покривача магле и смога који лебди ниско над градом у котилини на западу Србије.

Тек најупорнији наранџасти кровови кућа и зграда са сиво-црним флекама назиру се испод њега, док се Ана Брајовић Станић, 45-годишња мештанка, бори да угледа неке од познатих објеката и покаже их двогодишњем сину.

Због густог дима се сваке године „унапред ужасава зимске сезоне&qуот;, када Ваљевци свакодневно виде оно што удишу, каже ми жена светлих очију, док јој ситан, сув снег пада по таласима наранџасте косе.

Тај дим осећам и ја од уласка у град.

„Ваздух има чувени мирис димљене сланинице, тежак је, осећаш велики концентрат загађења, свестан си да је то због ложења, а коса ти је нагарена.

„Излазак напоље са дететом малтене значи да сам лош родитељ и увек имам дилему да ли да останемо код куће и ускратимо детету кретање или да изађемо, па да се надишемо загађеног ваздуха, за који не знамо како ће да се одрази на нас&qуот;, прича за ББЦ на српском.

Проблем са загађењем у Ваљеву постоји више од пола века.

Ове године је било потребно само месец и по да се прекорачи препоручен број дана у години са повишеним нивоом штетних честица у ваздуху, пренео је локални сајт Колубарске.

За целу годину би требало да их је највише 35, а до средине фебруара Ваљево је тај број већ достигло.

• Сарајево најзагађенија престоница света, још балканских градова у врху
• Загађење ваздуха у Србији: Све што треба да знате - питања и одговори
• Загађење ваздуха на Балкану: Ваљево до Пекинга

Лош ваздух директно утиче на здравље Ваљеваца, показало је истраживање активиста невладиних еколошких организација и локалног Завода за јавно здравље.

Ваљевци често обољевају од хроничног бронхитиса, упале горњих респираторних органа, хроничне опструктивне болести плућа и рака плућа, каже Слађана Младеновић, санитарна еколошка инжењерка Завода за јавно здравље Ваљева, за ББЦ на српском.

„Постоји велико одступање од републичког просека у свим старосним групама и код свих побројаних болести, па имамо од пет до 15 одсто више пацијената, иако нисмо једини са проблемом аерозагађења.

„У граду годишње умре око 1.400 људи, од чега око 330 људи због аерозагађења, а 28 одсто становника Ваљева превремено умире због тога, што је велики проблем&qуот;, прича Младеновић.

Тај податак је „поражавајући&qуот;, иако су мештани научили да живе са таквим стањем, каже Владимир Радосављевић, оснивач невладиног удружења иРеволуција, које је учествовало у истраживању.

„Временом схватите да ћете живети краће или умрети рано само зато што сте овде.

„Док ми разговарамо, један становник Ваљева данас ће пасти и умрети због загађења ваздуха&qуот;, прича активиста који се годинама бори за смањење загађености ваздуха у том граду.

Погледајте видео о проблемима са загађењем ваздуха у Ваљеву

хттпс://ввв.фацебоок.цом/ББЦНевснасрпском/видеос/500866089458474

'Док је ваздух лош, то је још и премија'

Излазак из куће за Ваљевце је сложенији него за мештане већине других градова.

Поред облачења и ношења основних ствари, становници града на Колубари редовно проверавају и апликације које мере ниво загађености ваздуха, како би се уверили да је безбедно прећи праг.

„Што је хладније, то је веће загађење, а поготово рано ујутру и касније поподне.

„Док је 'лош' квалитет ваздуха, то је још и премија, па кажем 'супер, излазим'.

„Када је 'веома загађен' или 'интензивно загађен', тада се не излази ако не морам, а сина посебно не водим напоље&qуот;, прича Брајовић Станић.

Ваздух у Ваљеву је и претходних година био лошег квалитета, а 2022. године током чак 178 дана није био на задовољавајућем нивоу, о чему је извештавао портал Клима101.

Ваљевци некад удишу и „ваздух опасан по здравље&qуот;, наглашава Слађана Младеновић из Завода за јавно здравље.

„Дешавају се тренутне, акутне реакције горњих дисајних путева, попут кашља, иритације, осећаја непријатности у грлу, свраба очију и коже&qуот;, описује.

Додатни проблем је што акутна стања често прелазе у хронична, јер људи дуго живе у загађеном окружењу, па се респираторне болести јављају код већег броја људи него на другим местима, додаје.

Међу хроничним болесницима је и Бранко Петровић, коме је пре више од 10 година дијагностикована алергијска астма.

Иако му организам реагује на полен, пре свега у пролеће, „у претходних пет или шест година&qуот; му је „много теже зими&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

„Зими је врло непријатно, тешко је изаћи напоље, а када изађем, користим маску са филтерима.

„Отежано дишем, почињем суво да кашљуцам и понекад имам мање опструкције плућа&qуот;, препричава овај Ваљевац, док разговарамо поред депоније са које на два места допире дим запаљеног отпада.

На депонији, која се деценијама наслања на корито Колубаре, више пута последњих месеци је горео отпад, због чега су мештани и активисти блокирали депонију 15. фебруара ове године.

Ни боравак у кући често није решење за Бранка, јер живи близу фабрике Крушик.

„Често осећам како смрад и чађ пролазе кроз прозоре, осећате како угаљ и дрва огоревају.

„Столарија ми је стара, тако да чађ продире унутра и мораћу ускоро да набавим пречишћивач ваздуха&qуот;, говори Бранко.

• Из пећи у плућа: Како грејна сезона доприноси загађености ваздуха
• Прича о угљу, лигниту и загађењу у Србији - све што треба да знате
• Да ли је раније ваздух био чистији

Када је загађење постало велики проблем у Ваљеву?

Први подаци о квалитету ваздуха у Ваљеву из средине осме деценије 20. века указали су на проблем загађења.

О томе је 1974. извештавао и локални лист „Напред&qуот;, наведено је у изложби „50 година аерозагађења у Ваљеву&qуот; организације иРеволуција.

Али, на проблем је и пре 150 година указивао српски ботаничар Јосиф Панчић, који се пролазећи кроз град „чудио зашто људи живе у поплавном подручју где нема ветра, јер се ту обично задржава лош ваздух&qуот;, каже Владимир Радосављевић из иРеволуције.

Упркос томе, загађење је у Ваљеву постала важна тема тек пре неколико година, када су становништво и невладине организације активно почеле да захтевају решење проблема.

Предузетник Андрија Петровић је до 2019. „био навикнут на ситуацију&qуот;, а „проблем загађења био му је безначајан&qуот;, прича он за ББЦ на српском.

„Онда су ме деца, која су тада имала шест и осам година, питала због чега током зиме не можемо да отворимо прозор и схватио сам колико је моје објашњење апсурдно.

„Гледали су ме запањено, као да им причам неку бајку и, ако су они мени отворили очи тако једноставним питањем, схватио сам да и ја могу да помогнем да грађани отворе очи пред проблемом загађења&qуот;, сећа се 42-годишњак.

Искористио је чињеницу да у Ваљеву има много бисти и споменика, а на двадесетак њих је са супругом и децом поставио хируршке маске, како би указао на проблем.

Захваљујући медијима и друштвеним мрежама, прича је „букнула као пожар&qуот;, каже.

Ко загађује ваздух у Ваљеву?

Главни извор загађења је производња енергије, пре свега у зимском периоду, у привреди и приватним домаћинствима, истиче Владимир Пантић из удружења Локални одговор.

„Ваљево има око 40.000 домаћинстава и огромна већина њих се греје на дрва, што је велики извор загађења.

„Од тих 40.000 чак 70 одсто чине сиромашна домаћинства која немају новца да набаве боља грејна тела, пећи или да замене столарију и побољшају енергетску ефикасност&qуот;, каже овај активиста за ББЦ на српском.

Топлана у Ваљеву обезбеђује грејање за само 12 одсто домаћинстава, док остала самостално производе топлотну енергију, додаје.

„Пред локалне изборе, Град је 2023. на нашу иницијативу омогућио бесплатно прикључење на мрежу, како би се смањио број индивидуалних загађивача, али то није уродило плодом.

„Чак се људи и искључују са мреже због високих трошкова&qуот;, каже Пантић.

У децембру 2024. градска скупштина усвојила је одлуку и о увођењу гасовода у целом Ваљеву и околним местима.

Радови ће се обављати на 127 километара, а пројекат ће коштати 95,9 милиона евра.

Градоначелник Лазар Гојковић није одговорио на позиве за коментар ББЦ-ју на српском о загађењу ваздуха и мерама које градска управа предузима како би се умањило.

Истраживање РЕС фондације из 2021. показало је да око 65 одсто аерозагађења у Ваљеву долази од домаћинстава, а чак половина због ложења влажног дрвета, каже Владимир Радосављевић.

„Покренули смо иницијативу да се направи катастар индивидуалних ложишта, што би био први корак ка решењу проблема.

„Поред енергетског сиромаштва, ту су и лоше навике које људи не желе да мењају, иако на тај начин убијају себе или породице и скраћују животе сопствене деце за 10 година&qуот;, оцењује.

Увођење гаса неће одмах решити проблем, већ је потребно да прелазак на гас домаћинствима не представља додатни трошак и да објекти буду енергетски ефикаснији, додаје Радосављевић.

Погледајте видео: Рекордно загађење ваздуха и живот у смогу

Крушик, државно предузеће које се бави производњом наоружања, чини „20 до 25&qуот; одсто укупног аерозагађења, показују подаци из 2019.

Када је саграђена пре Другог светског рата, ова фабрика није била близу градског језгра, али је данас на 450 метара од формалног центра Ваљева и „највећи је, али не и једини проблем&qуот; града на Колубари, сматра Радосављевић.

„Котларница из Крушика је из 1927. године и од 1960-их и 1970-их година спали око 70 до 80 тона сировог лигнита дневно и даје 95 одсто енергије фабрици, док је друга на мазут и обезбеђује енергију за администрацију и управне зграде&qуот;, каже Радосављевић.

Његово удружење иРеволуција покренуло је поступак против Крушика због загађења ваздуха.

Привредни суд у Ваљеву казнио је 2023. компанију новчано 200.000 динара и директорку Јованку Андрић са 20.000 динара.

Из Крушика нису одговорили на питања ББЦ новинара шта ова фабрика ради да се смањи емисија штетних гасова.

Из Локалног одговора наводе још фактора због којих је ваздух у Ваљеву лошег квалитета: прекомерна и непланска градња, већа концентрација људи у градском језгру, чињеница да је Ваљево смештено у котлини, расипање и употреба „прљавих&qуот; извора енергије.

„Ако бих укратко морао да кажем шта је узрок загађења, то је потпуно несавремен начин живота, како грађана, тако и индустрије и надлежних у граду&qуот;, закључује Владимир Пантић, члан удружења.

Када је ваздух опасан и како се сачувати?

Током јануара 2025. године, ваздух у центру Ваљева само је 11. јануара оцењен као „добар&qуот;, седам дана у том месецу био је „нездрав за осетљиве групе&qуот;, док је током преостала 23 дана био „нездрав&qуот;, „веома нездрав&qуот; или „опасан&qуот;, према подацима Завода за јавно здравље Ваљева.

Пре две године, ова здравствена институција почела је да објављује у реалном све резултате мерења квалитета ваздуха у граду, каже Слађана Младеновић из Завода.

„Основно је да људи прате, не излазе када је ситуација неповољна и да не изводе децу, али и да раде на јачању имунитета.

„Када су високе концентрације (штетних) честица, грађани би требало да носе маске и то оне са посебним филтерима&qуот;, додаје.

Има ли решења за ваљевски ваздух?

На трајно и системско решење ће се још чекати.

Град је усвојио План квалитета ваздуха за период од 2016. до 2021. године.

Мешутим, Министарство заштите животне средине га никада није одобрило, нити је примењиван у том периоду, наводи се у Студији случаја града Ваљева Регулаторног института за животну средину и обновљиву енергију (РЕРИ).

Скупштина града усвојила је нови план тек у другој половини 2024. године, који би требало да буде на снази до 2027.

„У градском буџету за 2024. није постојала ниједна ставка која се односила на тај план, тако да неку примену можемо да очекујемо тек ове године&qуот;, кажу из организације Локални одговор.

Ни најављена гасификација целог града у наредних пет година неће имати ефекат чаробног штапића, упркос најављеним бесплатним прикључцима, сматра Владимир Радосављевић.

У недостатку институционалног решења, неки Ваљевци проналазе индивидуална.

Андрија Петровић прешао је са породицом да живи у Београду, иако је рођен у Ваљеву и посао га веже за град на Колубари.

„Свакодневно долазим у Ваљево, али моја породица више овде не живи.

„Суморна је атмосфера, посебно кад чујете колико се људи разболело.

„Морали смо да се склонимо&qуот;, каже 42-годишњи отац двоје деце.

Ана Брајовић Станић пре седам година пошла је у супротном смеру и доселила се у Ваљево.

Данас није сигурна да је то била добра одлука.

„Имамо кућу на селу, коју тренутно сређујемо и размишљам да се тамо преселимо макар током зимских месеци.

„Ако се овако настави, не видим сопствену породицу овде у будућности, не желим то да нам урадим&qуот;, закључује Ана.

Погледајте видео: „Овде кад напуниш 50, умреш&qуот; - живот поред извора загађења у Тузли

• Како се мери загађење ваздуха и који нивои су опасни за људе
• Како се заштитити од утицаја смога
• Загађење ваздуха - како тихи убица утиче на ваше здравље

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.25.2025)