Ракић-Водинелић: ЕКСПО у Београду је потенцијална пљачка века и није једини такав пројекат

"Овако како је предвиђен, ЕКСПО има потенцијал за 'пљачку века'. Али има и озбиљну конкуренцију – на пример Београд на води, екстракцију литијума и других рудних резерви Србије, који су на агенди ове власти. А тек смо на четвртини овог столећа", рекла је она за Алџазире Балканс..

Ракић-Водинелић је са групом универзитетских професора, научника и експерата формирала независни анкетни одбор, односно неформално тело које ће утврдити одговорност за трагедију у Новом Саду и анализирати све околности које су довеле до ње, а на основу доступних докумената и информација. "Било је разумно очекивати да ће правни оквир после трагедије у Новом Саду бити пооштрен и снабдевен поузданијим инструментима контроле. На жалост, пред очима јавности одиграва се потпуно супротан процес. Влада је упутила Скупштини предлоге закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи и Закона о ЕКСПО 2027, којима се непредвидивост, дерегулација и непрофесионалност грађевинске документације појачавају, а приватни интереси још више доминирају над јавним", рекла је Ракић-Водинелић.

На питање до којих је до сада закључака анкетни одбор дошао када је реч о правним, процедуралним и другим проблемима у контексту реконструкције Железничке станице у Новом Саду, она је навела да је од 2014. године све више елемената у законодавном оквиру којима се нарушава не само правна већ и стварна сигурност грађана.

"Нормативни оквир је постао непредвидив, што је резултирало самовољом у одабиру извођача радова на Железничкој станици у Новом Саду. Извршена је дерегулација грађевинских прописа подзаконским актима, као што су правилници надлежног министарства, и то насупрот правилима грађевинске професије. Привилегован је приватни профитни и страначки интерес на штету јавног", указала је Ракић-Водинелић.

Како је додала, такви трендови супротни су пракси европских институција о безбедности грађана у јавним објектима и на јавним просторима, пракси коју је дефинисао Европски суд за људска права о обавезама државе у области заштите права на живот грађана.

"Пад надстрешнице у Новом Саду имао је масовне трагичне последице и катарзично отрежњујуће дејство на друштво у Србији, зато што је показао несигурност случајног проласка грађана кроз један објекат који је намењен употреби свих. Иза јавних објеката стоји држава и зато је природно да се она, као и аутократа који 'изражава државно јединство' сматрају бар морално и политички одговорним за трагедију", казала је Ракић-Водинелић.

И објекти које је држава лиценцирала, као што је старачки дом у близини Барајева у којем су изгорели немоћни људи, како је истакла показали су несигурност и изазвали неповерење високог степена.

"Невоља је у томе што ми, грађани реагујемо тек накнадно, кад се трагедија догоди. Али, држава је нешто друго. Она мора да превенира трагедије. Безбедност и корупција имају заједнички кључни појам – превенцију. Кад је о грађењу реч, није довољно имати адекватно законодавство, мора постојати практична, поуздана и професионална контрола, а корупција се мора свести на друштвено подношљиву меру. Та мера је пређена онда кад се изгуби људски живот", рекла је Ракић-Водинелић.