Преминуо Аустралијанац чија је крв спасила 2,4 милиона беба

Преминуо је један од најпродуктивнијих давалаца крви на свету – чија је плазма спасила животе више од два милиона беба.

Џејмс Харисон умро је у сну у старачком дому у Новом Јужном Велсу, Аустралија, 17. фебруара, саопштила је његова породица у понедељак.

Имао је 88 година.

Познат у Аустралији као човек са златном руком, Харисонова крв садржала је ретко антитело, Анти-Д, које се користи за прављење лека који се даје трудницама чија крв може угрозити нерођене бебе.

Аустралијска служба за трансфузију крви Црвеног крста, која је одала почаст Харисону, рекла је да се он обавезао да постане давалац после трансфузије током велике операције грудног коша када је имао 14 година.

• Када је алергија на хладноћу опасна по живот
• Може ли вештачка постељица да буде спас за превремено рођене бебе
• Зашто се неки људи добровољно пријављују да буду заражени болестима

Почео је да донира крвну плазму када је имао 18 и наставио је то да ради сваке две недеље све до 81. године.

Године 2005. поставио је светски рекорд за највећу количину дате крвне плазме – титулу коју је држао до 2022., када га је престигао мушкарац из Сједињених Америчких Држава.

„Отац је био веома поносан што је спасао толико живота.

„Увек је говорио да не боли, а живот који спасите може бити ваш сопствени&qуот;, рекла је Трејси Мелоушип, Харисонова ћерка.

Мелоушип и двоје Харисонових унука такође су примили Анти-Д имунизацију.

„[Џејмсу] је било драго да чује за многе породице попут наше, које постоје захваљујући његовој доброти&qуот;, казала је.

Анти-Д ињекције штите од смртоносног крвног поремећаја званог хемолитичка болест фетуса и новорођенчета (ХДФН).

Ово стање се јавља током трудноће када црвена крвна зрнца мајке нису компатибилна са крвним зрнцима фетуса.

Мајчин имуни систем тада препознаје крвне ћелије фетуса као претњу и производи антитела која их нападају.

То може озбиљно угрозити бебу, изазивајући тешку анемију, срчану инсуфицијенцију или чак смрт.

Пре него што су Анти-Д интервенције развијене средином 1960-их, једна од две бебе са дијагнозом ХДФН-а је умирала.

Није јасно како је Харисонова крв постала толико богата Анти-Д антителима, али неки извештаји наводе да је то повезано са огромном трансфузијом крви коју је примио са 14 година.

У Аустралији постоји мање од 200 Анти-Д давалаца, али они сваке године помажу око 45.000 мајки и њихових беба, према подацима Аустралијске службе за трансфузију крви Црвеног крста, познате и као Лифеблоод.

Лифеблоод сарађује са аустралијским Институтом за медицинска истраживања „Волтер и Елиза Хол&qуот; на узгоју Анти-Д антитела у лабораторији, репликацијом крви и имуних ћелија из Харисона и других давалаца.

Истраживачи који учествују у овом пројекту надају се да ће лабораторијски произведен Анти-Д једног дана моћи да помогне трудницама широм света.

„Стварање нове терапије дуго је било 'свети грал'&qуот;, рекао је Дејвид Ирвинг, директор истраживања у Лифеблоод-у.

Он је нагласио мањак давалаца који су посвећени редовном давању крви и способни да произведу антитела у довољном квалитету и количини.

• Како капи за нос изазивају зависност
• Колико је важно имати даваоце органа и зашто их у Србији нема
• Листе чекања: Зашто пут до новог колена у Србији траје годинама

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.04.2025)