Autistična žena provela 45 godina u bolnici za mentalno zdravlje

„Kasiba", koja ne govori i koja nije imala porodicu da se zauzme za nju, bila je jedna od stotine pogrešno zatvorenih pacijentkinja u Velikoj Britaniji.

Autistična žena sa poremećajem učenja bila je pogrešno zatvorena u bolnici za mentalno zdravlje 45 godina, počev od njene sedme godine, saznaje BBC.

Ženu, za koju se veruje da je poreklom iz Sijera Leona, a kojoj su lokalne vlasti dale ime da bi joj se zaštitio identitet, takođe su držali samu u dugoročnoj segregaciji 25 godina.

Kasiba ne priča i nije imala porodicu koja bi se zauzela za nju.

Klinička psihološkinja ispričala je za Fajl on 4 istražuje kako je započela devetogodišnju sudsku borbu za njeno oslobađanje.

Ministarstvo zdravlja i socijalne nege reklo je za BBC da je neprihvatljivo da toliko mnogo ljudi sa invaliditetom bude i dalje u bolnicama za mentalno zdravlje.

Nadaju se, kako su rekli, da će reforme Zakona o mentalnom zdravlju sprečiti njihovo neodgovarajuće zatvaranje.

Više od 2.000 autističnih ljudi i onih sa poremećajem učenja i dalje su zatvoreni u bolnicama za mentalno zdravlje u Engleskoj – među njima je i oko 200 dece.

• Autizam: Kad ti dijagnozu postave u 60. godini
• Kako se odrasli bore sa autizmom
• Da li je kvalitetan život sa autizmom moguć

Godinama je vlada obećavala da će većinu njih prebaciti na negu zajednice, zato što ne pate ni od kakvih mentalnih bolesti.

Vlada je obećala da će preduzeti mere nakon što je BBC-jeva tajna istraga iz 2011. obelodanila kriminalno zlostavljanje ljudi sa poremećajem učenja u privatnoj bolnici Vinterborn Vju nadomak Bristola.

Ali ciljevi iz 2014, 2019. i 2024. nisu bili ispunjeni – baš kao ni jedan od pre samo nekoliko nedelja.

„Stotine ljudi i dalje propada, zatvoreno, a trebalo je da budu oslobođeni i trebalo je da primaju pomoć u zajednici, zato što nismo videli obećani napredak", rekao je Den Skorer, šef politike i javnih poslova u dobrotvornoj organizaciji Menkep.

Doktorka Petsi Strejt saznala je za Kasibino zatvaranje 2013. godine dok je bila klinička psihološkinja početnica koja je radila rutinsku proveru njene nege.

Oslobodila ju je tek posle devet godine.

„Nisam videla da bilo ko živi u situaciji u kojoj je ona, a mislim da je stvarno šokantno što je sve bilo legitimizovano", rekla je doktorka Strejt za BBC.

Dodala je da je naizgled legitimno bolničko okruženje maskiralo realnost da je Kasiba bila ponekad „zatvorena više od 23 sata dnevno".

Vrativši se na lokaciju bolnice – koja ne može biti imenovana da bi se zaštitio Kasibin identitet – doktorka Strejt je ukazala na rupu u ogradi.

Bila je izrezana, rekla je ona, da bi Kasiba mogla da gleda ljude koji prolaze pored iz spoljnog prostora zaključanog aneksa u kom je držana.

Veruje se da je Kasiba, koja je sada u pedesetim, prokrijumčarena iz Sijera Leona pre nego što je imala pet godina.

Živela je neko vreme u dečjem domu, ali je taj smeštaj bio ukinut i kad je imala sedam godina, premeštena je u bolnicu za dugi boravak.

Doktorka Strejt je rekla da je osoblje opisalo Kasibu kao „opasnu" i „kopačicu očiju".

Ona je pronašla jedan jedini incident u dosijeu koji je navodno doveo do ovih optužbi za nasilje.

Decenijama ranije, kad je Kasiba imala 19 godina, a pre nego što je bila smeštena u dugogodišnju segregaciju, oglasio se protivpožarni alarm i zaključano odeljenje je bilo evakuisano.

Kasiba je bila uznemirena i, u opštoj konfuziji, prišla joj je druga pacijentkinja.

Ona ju je ogrebala, izazvavši posekotinu na njenom oku.

„I tako se od tada uvek govorilo o tom incidentu, 'ona je kopačica očiju i nanela je velike povrede toj drugoj osobi'", rekla je doktorka Strejt.

Ali „naprosto nije zvučalo istinito", rekla je ona, da sredovečna žena sa poremećajem učenja koja je živela u bolnici decenijama može da bude toliko opasna.

Posle više meseci rada, doktorka Strejt je podnela izveštaj na 50 strana Kemdenskom savetu – lokalnim vlastima na severu Londona koje su prvobitno smestile Kasibu u bolnicu.

Doktorka Strejt je rekla da je već bilo prihvaćeno da Kasiba nema mentalnu bolest a njen izveštaj je zaključio da ona nije opasna i da je bezbedno da živi u zajednici.

Tim zdravstvenih i profesionalaca socijalne nege potom je osnovan 2016. godine, nazivajući sebe „odbor za bekstvo".

Njihova misija bila je da oslobode Kasibu.

Lusi Danstan, iz organizacije za prava ljudi sa invaliditetom Menjamo naše živote (Changing Our Lives), bila je imenovana za Kasibinu nezavisnu zastupnicu i da izgradi ubedljive argumente zašto je za nju bezbedno da napusti bolnicu.

Ali Kasibino oslobađanje mogao je da odobri samo Sud zaštite, koji donosi odluke za ljude koji nemaju mentalnu sposobnost da je donesu sami za sebe.

Danstan je rekla da kad je prvi put upoznala Kasibu, bolničko osoblju ju je naprosto predstavilo kao „kopačicu očiju".

Ona kaže da se seća kako je gledala Kasibu kroz prozorčić na vratima koja su je držala zatvorenom.

„Samo je ležala na divanu. Bila je to veoma prazna prostorija. Njen život je bio potpuno ogoljen", rekla je ona.

Proći će šest godina otkako je prvi put srela Kasibu pre nego što Danstan dobije poziv da joj saopšti da je Sud zaštite doneo odluku da može da napusti bolnicu.

„Plakala sam. Radost. Olakšanje. Divljenje prema njoj. Ponos", rekla je ona.

„Nisam važna ja i šta smo mi uradili, već šta je ona uspela i da im je pokazala."

Sada Kasiba živi u zajednici uz pomoć radnika za podršku, koji joj se obraćaju i komuniciraju sa njom nežnim dodirima, gestovima i jasnim jezikom.

Jedan od zaspolenih koji brine o njoj kaže da Kasiba voli modu, ponosna je na svoj novi dom i uživa u društvenim interakcijama.

„Ima potpuno neverovatan smisao za humor i jedno je predivno ljudsko biće.

„Posle otprilike dve nedelje rada, prišla mi je i zagrlila me. To nije kopačica očiju, znate", kaže on.

• Neprekidna borba za osmeh na Reljinom licu
• Autizam: Srbija i dalje bez podataka
• Dete sa autizmom i navodno „isterivanje đavola": „Ekstreman, ali ne i usamljen primer"

Predlog zakona o mentalnom zdravlju koji trenutno prolazi kroz parlament značiće da autistični ljudi i oni sa poremećajem učenja u Engleskoj i Velsu, koji nemaju stanje mentalnog zdravlja, neće više moći da se zadržavaju na lečenju.

Ali vlada je rekla da neće uvesti nikakve promene sve dok ne bude bila zadovoljna da ima dovoljno alternativne podrške u zajednici.

To će dalje omogućiti da ljudi budu u bolnici legalno 28 dana radi procene.

Džes Mekgregor, izvršna direktorka za odrasle i zdravlje u Kemdenskom savetu, rekla je da je „tragedija" što je Kasiba provela veći deo života zatvorena u bolnici.

„Lično mi je veoma žao.

„Nije trebalo da iskusi ono što je iskusila", rekla je ona.

Odeljak britanske Nacionalne službe za zdravlje za mentalno zdravlje, koji ne može biti imenovan da bi se zaštitio Kasibin identitet, saopštio je da ni u jednom trenutku nije dovedena u pitanje nega koju je pružao, a uslugu je Komisija za kvalitet nege ocenila kao izvanrednu.

Trust je rekao za Fajl on 4 istražuje da svako za koga se proceni da mu je potrebno dugoročno odvajanje ima posed sa vlastitom spavaćom sobom, kupatilom, dnevnom sobom i vrtom.

Od 2010. godine oni rade sa lokalnim vlastima na ostvarivanju planova za pružanje podrške otpuštanju svih dugoročnih stanovnika radi adekvatnije nege, gde god je moguće u okviru zajednice.

U tome su ih sprečili sudski slučaji koje su pokrenule porodice drugih pacijenata.

Rekli su da je osoblje potom godinama neumorno radilo pružajući podršku lokalnim zajednicama da neophodna pomoć krene da se sprovodi u zajednici i da su uspešno zatvorili službu 2023. godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.05.2025)