BBC vesti na srpskom

Шта даље после највећег студентског протеста у Београду

Многи очекују наредни корак студената, а поједини се већ питају да ли шетње могу донети озбиљне политичке промене, посебно ако се смена власти и не тражи.

BBC News 18.03.2025  |  Наташа Анђелковић - ББЦ
protest 15. marta 2025.
Андреј Чукић/ ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк

Карташке игре с високим улозима.

Док поједини мисле да су студенти и стотине хиљада грађана у суботу, на досад највећем протесту, одиграли последњу карту, омладинци најављују наставак блокада и нове скупове.

Кажу да имају „бар три шпила у рукама&qуот;, али не саопштавају која је игра на столу.

Поучени успехом вишедневних шетњи широм Србије и директног одлучивања на пленумима, претходно су позивали два пута на штрајк, углавном неуспешно, као и на народне зборове на локалном нивоу, али ни то још није заживело.

За то време, Александар Вучић, председник Србије, вади старог кеца из рукава и најављује могуће изборе.

Месец и по дана после оставке премијера Милоша Вучевића, она би требало да буде констатована у скупштини, и ако нова влада не буде образована у законском року од 30 дана, ићи ће се на изборе почетком јуна, рекао је Вучић.

Опозиција потез не прати, махом поручује да неће учествовати.

Шта (још) могу студенти?

Могу да дају смернице, а остали треба да буду стрпљиви, каже Јелена Лончар, професорка Факултета политичких наука.

„Протест је показао огромно незадовољство грађана, много веће него што је било ко очекивао и спремност да се истраје у захтевима које су студенти поставили, али и у ширим друштвеним променама.

„То нам говори да је ово тек почетак борбе за системске промене&qуот;, каже Лончар за ББЦ на српском.

Студенти су поручили да је „крај кад они кажу да је крај&qуот; и да се блокаде настављају.

„Они ових дана интензивно разговарају, очекујем да прво одреагују на оно што се десило на мирном, ненасилном протесту током 15-минутне тишине, што нам делује као 'звучни топ'.

„То захтева снажну реакцију, да сазнамо ко је одговоран, ко може да користи и поседује нешто што је нелегално, а изазвало је велику панику и могло је да доведе до стампеда и бројних здравствених проблема&qуот;, рекла је Лончар.

Београдски универзитет је затражио хитну реакцију и истрагу, саопштио је проширени Ректорски колегијум.

Тужилаштво је наложило хитну истрагу, иако власти демантују да су користили нелегални звучни уређај.

„Људи траже гаранцију да могу да се окупљају и да на улицама буду безбедни, а порука власти од 15. марта је да то више у овој држави није могуће&qуот;, каже Лончар.

Иако се са студентима, професори, наставници, али и пољопривредници, ИТ стручњаци, адвокати већ недељама „без страха&qуот; боре за промене, сад је време за шире окупљање, објашњава.

Погледајте видео: Пуне улице, бука, тишина и нагли крај - најмасовнији протест у Србији

Одлично организован друштвени протест студената и људи који их подржавају је политички немоћан, уверен је Жарко Пуховски, политички аналитичар из Загреба.

„Видели смо серију спектакала, добро режираних, са одличном организацијом масе.

„Организација масе увек упућује на нешто политички недефинисано, једноставно речено, у тој маси су људи који су спремни сматрати Вучића усташом и сматрати га четником&qуот;, описује идеолошко шаренило протеста у Србији и њихов врхунац у Београду 15. марта.

„Они су сад заједно и то показује безглаву масу која нема политички значај.

„Она у бити не угрожава поредак, иако му неспорно нагриза легитимитет, али мислим да су у суботу одиграли задњу карту&qуот;, каже Пуховски.

Шетње и фестивалска атмосфера нису донеле промене, подсећа.

Проблем је у томе што су програм и идеја незадовољних студената и грађана „боље да је боље, него да је лошије&qуот;.

„На том нивоу смо сви заједно док не почнемо разговарати о томе да ја мислим да је једно боље, ви друго.&qуот;

Разлог политичке немоћи лежи и у катастрофалном стању политичке опозиције у Србији, сматра.

Опозиција у Србији већ дуго је расцепкана, уз повремене покушаје укрупњавања.

Политички лидери су често на удару таблоида блиских власти и функционера, а због студентског дистанцирања на протесте одлазе само као грађани.

Шта каже опозиција?

Тренутно је афера могућег звучног топа који је изненада прекинуо 15 минута тишине на протесту у Србији кључно питање.

После инцидента ком су сведочиле хиљаде људи не постоји никаква могућност да Демократска странка уопште разговара о изборима, а камоли да на њих изађе, каже Срђан Миливојевић, председник партије.

ДС је одлучила да подржавају све активности које воде ка испуњењу студентских захтева.

„Када је реч о Народној скупштини, донели смо одлуку да се прикључимо позиву на генерални штрајк.

„Никакви избори овог тренутка нису тема у тренутку када је режим пуцњем из звучног топа објавио рат грађанима Србије&qуот;, каже Миливојевић за ББЦ.

Могуће коришћење звучног топа показује „невиђену бескрупулозност и насилничку природу&qуот; Вучићеве власти, каже председник Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић.

„Зато је крајње време да се затвори погавље са шетњама, колико год оне величанствене биле и да схватимо да нико од нас нема право да бежи од одговорности и крије се иза било кога другог, макар то били и студенти, јер ову борбу можемо да добијемо само сви заједно&qуот;, каже Јовановић за ББЦ.

Предлаже „озбиљне облике грађанске непослушности, од блокада институција, саобраћајне инфраструктуре, рафинерија, градилишта до генералног штрајка&qуот;.

„Не може бити избора у јуну већ само изборне крађе.

„Целокупна парламентарна опозиција је постигла договор да избори које би расписао режим нису прихватљиви и да на њих, не само да нећемо изаћи, већ ћемо учинити све да их спречимо&qуот;, каже Јовановић.

Једини излаз види у формирању прелазне владе која би створила услове за одржавање демократских избора.

Погледајте видео: Димне бомбе, јаја и нереди обележили су почетак овогодишњег заседања Скупштине Србије 4. марта 2025.

За прелазну владу се залаже и Зелено-леви фронт (ЗЛФ).

Договарају се, кажу, и са осталима из парламентарне опозиције да направе заједнички став.

„Прелазна влада није начин да се на власт дође без избора, како тврди режим, већ да се поврати поверење у институције тиме што би на њиховом челу били стручни људи од интегритета&qуот;, каже Биљана Ђорђевић из ЗЛФ за ББЦ на српском.

У предлагању људи за прелазну владу, додаје, не би учестовала само парламентарна опозиција већ и шира академска и стручна јавност.

„Лицитација изборима је покушај да се распе енергија свеопштег бунта и да се преведе на терен Вучићеве изборне манипулације и калкулације, а грађани желе правду и одговорност&qуот;, каже Павле Грбовић из Покрета слободних грађана.

Избори нису тема ни за опозициони покрет Крени промени, једино им је важно испуњење студентских захтева.

„Наредни корак нашег покрета је коалиција са грађанима на улицама и подршка студентским и народним протестима&qуот;, каже Саво Манојловић.

Biljana Đorđević
ББЦ
Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта је и професорка Факултета политичких наука

Прелазну владу студенти не траже, а Вучић је више пута рекао да неће дозволити да улица мења власт.

„Прелазне или преварантске владе неће бити док сам жив.

„Не пристајем на уцене и притиске, председник сам Србије и нећу дозволити да улица одређује правила у овој земљи&qуот;, поручио је.

„Опозиција дуго пати од унутрашње разједињености и ако је некад било време да се уједине, то је сада.

„Они нису кључни актери промена, то су студенти, али студенти нису ти који ће сутра да се кандидују на изборима и преузму функције у држави, то ће морати да раде политичари и странке у неком тренутку&qуот;, каже Лончар.

Да би било слободних и демократских избора мора најпре доћи до промена у правосуђу и у медијима да почну слободно да извештавају, пре свих Радио-телевизија Србије, каже професорка.

„Студентима је место на факултету, верујем да желе да се врате студијама, али у неком бољем друштву.

„Као и сви ми који се данас ангажујемо око подршке, не значи да желимо сутра да се бавимо политиком, имамо наше професије, али желимо друштво у ком не морамо да се плашимо да изађемо на улицу и да кажемо шта мислимо&qуот;, каже Лончар.

Власт губи легитимитет

Вучић је у обраћању после протеста рекао да му је јасна порука коју су добили од незадовољних људи и да постоји потреба власти да се мења.

Дан касније најавио је могуће изборе на којима је његова Српска напредна странка фаворит.

Ипак, 65 одсто грађана подржава студенте, показало је фебруарско истраживање организације ЦРТА.

„Вучић је реаговао мирно и разумно, рекао све што треба да каже, али му то не помаже, јер су (студенти) постигли да је потпуно свеједно шта говори.

„Може да рецитује њихове пароле, неће му веровати&qуот;, оцењује Пуховски.

Не мисли да су сад избори решење за излазак из кризе, али у демократским оквирима то је једини излаз.

„Ако не желите револуционарни упад у зграду Председништва, избацивање Вучића кроз прозор, ја не видим шта се даље може учинити&qуот;, каже Пуховски.

Напоменуо је и да насилне упаде не треба призивати.

Žarko Puhovski
ББЦ
Жарко Пуховски

За позиве студената на генерални штрајк и зборове на локалном нивоу, као вид непосредне демократије, он каже „то је све у реду, али не функционише на нивоу националне државе&qуот;.

„То подсећа на радничке савете из немачке и руске револуције пре 100 и нешто година, али, уз све проблеме, они су имали јасну свест да су револуционари.

„Ови не би хтели да буду револуционари, они желе да буду добра деца&qуот;, каже Пуховски.

Студенти у Србији по много чему опонашају студентски бунт 1968. у Југославији, у ком је и лично учествовао као студент.

Ови се, додаје, разликују по томе што се „не сукобљавају с родитељима&qуот;.

„Остављају патријархат недирнутим.

„Лако је напасти председника државе, нападни оца и мајку, а њима мајке трче са сармицама за њима, превијају ране, остајемо уроњени у патријархалну традицију - ниједан мушкарац није носио сармице&qуот;, описује Пуховски.

Ипак, оставља могућност неког неочекиваног потеза.

„Нико не зна постоје ли неки људи у организацији свега тога који знају шта хоће и како да се одигра на Вучићев блеф и можда изађе на изборе са јединственом листом.

„Нек изгласају пет људи на пленуму, свака ће их странка узети, не видим зашто је срамота да се неко од њих кандидује&qуот;, каже загребачки професор.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДГqиКС_ФсаД7/

Шта су промене?

Пала је Влада Србије, али пад није формално констатован већ 50 дана.

Власти тврде да су захтеви студената испуњени, али они то оповргавају.

Шетње буде саосећање и солидарност међу људима који младе дочекују као 'ослободиоце' у сваком кутку државе, али државни апарат делује да није угрожен.

Млади из Новог Пазара се осећају као део земље, после година дискриминације.

Видећемо поправке, али не велике промене, баш као што ни 1968. ништа од политичког програма није успело, сем културне промене, прибојава се Пуховски.

„Опрезније ће варати, најциничније, гледаће мало преко рамена кад краду.

„Видимо већ да хватају неке с рукама у пекмезу&qуот;, каже Пуховски.

Погледајте видео: „Југ је устао&qуот; - протест подршке студентима у Житорађи

У најновијем таласу борбе против корупције ухапшено је више десетина људи у Србији, углавном средњег и нижег ранга функционера.

Ипак, тужилаштво и правосуђе остали су нетакнути, а студентски захтеви су највише усмерени ка њима.

Промене су већ ту, напомиње професорка Лончар, виде се најбоље у малим местима и предграђима који су се дигли, где никад није било протеста.

„Није никакав крај (...) ово ће трајати неко време, али промене долазе&qуот;, уверена је.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.18.2025)

BBC News

Повезане вести »

Друштво, најновије вести »