Могу ли промене у Србији да крену са локала
У јеку вишемесечних протеста предвођених студентима у блокади, опозициони одборници, али и пољопривредници покушавали су или су успели да спрече одржавање седница десетак локалних скупштина.
Кордони полиције у пуној опреми, демонстранти са пиштаљкама, транспарентима и сада већ неизоставним јајима испред општинских зграда.
У Богатићу, удаљеном око 100 километара западно од Београда, дошло је и до инцидента 21. марта, када су демонстранти покушали да уђу у зграду општине, али их је полиција спречила.
Повређене су две одборнице, зграда је засута жуманцима, љускама и камењем, а неколико прозора је разбијено.
Протеста је било и испред зграде Скупштине општине Горњи Милановац, где су демонстранти тражили оставке локалног руководства из редова Српске напредне странке (СНС) и њене коалиције.
Овакве слике се последњих недеља све чешће виђају у Србији.
У јеку вишемесечних протеста предвођених студентима у блокади опозициони одборници покушавали су да зауставе одржавање седница десетак локалних скупштина.
Мотиви су различити, али је призор исти.
Паралелно, све је више малих места у држави где се одржавају протести у знак подршке студентима и њиховим захтевима.
„Људи се све више организују на локалу, у њиховим микро срединама,
„Чини ми се да то један од најважнијих ефеката целе ове студентске и грађанске побуне и друштвене промене почињу да се назиру&qуот;, каже Драган Поповић из Центра за практичну политику за ББЦ на српском.
- Шта су зборови грађана на које позивају студенти у блокади
- Упад у зграду општине Богатић: Нова буна против литијума
- Протести у малим местима у Србији: Подршка студентима и 'ослобађање од страха'
Више од четири месеца студенти траже одговорност за трагедију у Новом Саду када је живот изгубило 16 људи.
Власт тврди да су им захтеви испуњени, али они те тврде демантују и настављају са блокадама.
Промене су почињале са локала
Промене су последњих неколико деценија у Србији увек почињале са локала, прича Зоран Живковић, некадашњи премијер Сррбије.
Подсећа на 1996. и 1997. када је како каже, све почело из Ниша.
У јесен 1996. одржавани су локални избори, али је тадашњи режим Слободана Милошевића одбијао да прихвати победу опозиције у великом броју градова.
То је покренуло вишемесечне протесте, а први је био управо у Нишу.
Живковић је тада био међу високим функционерима Демократске странке на локалу.
Када је Милошевић коначно признао изборне резултате 1997, Живковић је изабран за градоначелника Ниша, али ће до коначног пада режима доћи тек после петооктобарских промена 2000.
„Логично је да и сад промене почну са локала, и из Београда, али и из других места, где су снаге добро организоване и довољно храбре да одраде посао&qуот;, прича за ББЦ на српском.
Актуелни протести су свеобухватнији у односу на 1996. годину, оцењује Поповић.
„Важан је темељ који ови протести остављају, а ту је локал суштина&qуот;, каже он.
Горњи Милановац, Шид, Сремска Митровица...
У жељи за промена, нису протестовали само мештани Богатића и Горњег Милановца.
Уочи заказане седнице Скупштине Шид, испред зграде 19. марта окупио се велики број људи и представника тамошње опозиције, захтевајући да буду у сали, али и оставку локалних функционера.
Полицајци су са приватним обезбеђењем спречили да у зграду уђе мања група активиста и седница је одржана без неких представника опозиције.
Већину у овој општини на западу Србије има СНС.
Опозиционарима је засметало и присуство општинских одборника 15. марта у Пионирском парку током одржавања досад најмасовнијег протеста у Београду.
Целодневни мирни скуп је предвече обележио мањи сукоб две групе демонстраната код Пионирског парка.
У овом парку у центру Београда данима је камповала група која себе назива „Студенти 2.0&qуот;, и противи се блокадама факултета, тражећи њихову обуставу.
Погледајте видео: „Југ је устао&qуот; - скуп подршке студентима у Житорађи, малом месту на југу Србије
Слична сцена се одиграла у 44 километра удаљеној Сремској Митровици.
Становници су испред градске управе рано ујутро организовали протест под називом „Дочек митровачких Ћација&qуот;, како би изразили незадовољство што је и председник општине Бранислав Недимовић и члан владајућег СНС-а са сарадницима био у Пионирском парку.
Опремљени пиштаљкама и вувузелама, носили су транспаренте „Збогом, Ћаци&qуот; и „Не враћај се кући, Ћаци!''.
Док је Недимовић, некадашњи министар пољопривреде и бивши потпредседник Фудбалског савеза Србије улазио у зграду, неколико људи га је пљунуло, објављено је на видео снимку.
У Сремској Митровици је на Дан државности, 15. фебруара одржан митинг напредњака, док је 200 километара јужније, у Крагујевцу била 15-часовна студентска блокада у знак сећања на жртве новосадске трагедије.
Обреновац: Јајима на зграду и одборнике
Два дана раније, бурно је било и у Обреновцу, општини на ободу Београда.
Група незадовољних мештана гађала је 17. марта улазна врата скупштинске зграде, запослене који су долазили на посао, а међу њима и Драгана Блажића, помоћника председника општине.
И ноћ раније бацали су јаја на зграду управе.
Због напада на функционере једној особи је одређено задржавање, док је мушкарац осумњичен да је Блажића ударио шаком у главу ухапшен, саопштило је Више јавно тужилаштво.
Револт је покренуо снимак на друштвеним мрежама на којем се виде функционери локалне власти, међу њима и Милош Станојевић, председник општине, у Пионирском парку 15. марта у Београду.
У Обреновцу, као и у већини општина широм земље, власт је у рукама напредњака.
Председник ове београдске општине је до недавно био Милорад Грчић, бивши дугогодишњи вршилац дужности директора Електропривреде Србије (ЕПС).
Грчић је ухапшен 12. фебруара због сумње да је оштетио ЕПС за више од милион евра, саопштило је Више јавно тужилаштво.
Грчић је ујулу 2024. изабран за председника Општине Обреновац, а оставку је поднео 2. марта из притвора.
Дан касније, Милош Станојевић изгласан је за новог председника ове београдске општине.
'Власт контролише све до месне заједнице'
Борба са локала је тешка и оно што би требало да се уради јесте да се промени изборни закон, каже Велимир Илић.
„На локалу треба да се бира конкретно име, а не странка&qуот;, сматра бивши градоначелник Чачка, први после октобарских демонстрација када је смењен деценијски Милошевићев режим.
Некадашњи министар грађевине, тврди да актуелни председник, са којим је годинама био у коалицији, жели апсолутну власт и „не да ни месну заједницу&qуот;.
„Они су потпуно имуни на тренутна окупљања.
„У Краљеву им гађају градоначелника, али они све трпе, само да би задржали власт и не занима их да ли је на улицама пет или 10.000 људи&qуот;, говори Илић.
У Краљеву је 19. фебруара опозиција блокирала рад Скупштине града.
Тражили су да градоначелник Предраг Терзић напусти скупштинску салу како би седница могла да се настави.
Градоначелника је полиција „евакуисала&qуот; из зграде скупштине док су ка њему летела јаја.
Терзић је на мети незадовољних људи због тога што је на друштвеним мрежама међу првим званичницима СНС на друштвеним мрежама поделио црвени средњи прст као одговор на студентске поруке 'руке су вам крваве'.
Од тада, током сваког обиласка месних заједница и села око Краљева, Терзића чекају незадовољни људи, па га чува полиција.
Најнапетије је било почетком марта у селу Милочај код Краљева када је Терзић поново засут јајима.
Богатић као 'показна вежба'
Прву блокаду су почетком фебруара извели управо пољопривредници упадом у зграду општине Богатић.
Узвикујући 'Нећете копати', они су 7. фебруара развалили врата зграде и упали у салу, не дозвољавајући да буде одржана јавна расправа о просторном плану и истраживању литијума.
„Ово је наша показна вежба. Ово ће се десити и у Београду, свуда&qуот;, рекао је тада Милан Пајић, један од демонстраната.
Председник Александар Вучић назвао је демонстранте који су ушли у зграду општине „силеџијама&qуот;.
Годинама уназад, у Србији се одражавају протести због најаве да у лозничком крају, на западу земље, међународна компанија Рио Тинто планира отварање рудника за експлоатацију литијума.
Из компаније Рио Тинто потом су негирали да су укључени у било какве активности нити има било какве планове за истраживање или експлоатацију литијума на подручју Петловаче, Богатића, Шапца.
Паори запосели зграду општине Рача
Почетком фебруара, група пољопривредника је три дана по 12 сати затварала прилазе око Раче, места у Шумадији.
Готово 20 дана су били испред општинске зграде, а онда су ушли у њу и блокирали је на 72 сата.
Тражили су да им се врати порез на имовину на ниво из 2024. године, оставке и расписивање локалних избора.
На наредној ванредној седници одлука о повећању пореза је стављена ван снаге.
Напето и у градовима
Бурно је било и у Београду 6. марта, када је десетине људи протестовало испред зграде градске скупштине, бацајући јаја и црвену боју на улаз.
Дошло је и до сукоба са полицијом и приватним обезбеђењем, када је више људи приведено, а двоје повређено.
У исто време, на истоку земље, почела је и седница Скупштине Зајечара.
Полицајци су у пуној опреми обезбеђивали зграду, пред којом су били опозициони одборници и демонстранти.
Претходно заседање заказано за 25. фебруар одложено је због недостатка кворума, када су се неки Зајечарци и представници опозиције окупили испред Скупштине града, наводно незадовољни плановима локалне самоуправе.
Њихов улазак у салу, где је требало да се одржи седница, спречило су приватно обезбеђење и полиција.
Ка згради су полетела јаја, а употребљен је и бибер спреј.
Седница је ипак одржана десет дана касније седница је ипак одржана, пошто је обезбеђен кворум.
По завршетку гласања, два одборника из СНС-а дала су неопозиве одставке, чиме је владајућа коалиција изгубила већину у локалној скупштини.
Дан касније, 7. марта, одржана је седница Скупштине Ваљева, града на западу Србије, уз буку и звуке пиштаљки опозиционих одборника.
Опозиција је тражила да се у дневни ред уврсти и њихов предлог о спровођењу локалног антикорупцијског плана, држећи транспаренте „Корупција убија&qуот; и „Ваљево пумпа&qуот;.
У згради је било полиције, испред десетине људи, али се све завршило мирно.
Инцидената је било и уочи одржавања седнице у Крагујевцу.
Поједини опозициони политичари су најавили блокаду, а прикључили су им се и неки суграђани.
Полиција и обезбеђење Скупштине града нису дозволили окупљенима да уђу у хол општине, пропустивши само опозиционе одборнике.
Ка згради су у једном тренутку полетела јаја.
Крагујевчани су били бесни и због оставке докторке Анђелке Стојковић, заменице председника Скупштине града, поднете мимо процедуре - преко друштвених мрежа.
Медији су раније писали да је објављена њена преписка са родитељима деце оболеле од ретке и тешке болести, цистичне фиброзе.
Она их је наводно позивала да се одуже држави за терапију коју добијају тако што ће подржати групу студената „који желе да уче&qуот;.
Стојковић ове тврдње никада није потврдила.
Седница је ипак одржана и све тачке дневног реда су усвојене.
Слично су покушали 20. марта и становници Панчева, града надомак Београда, као и неки мештани Лознице на западу Србије.
Зоран Живковић указује да је опозиција 1990-их и почетком 2000-их била озбиљна и да је успела да оствари задатке, јер је имала добре планове, кадрове али храбрости да одради сопствени посао.
Ту храбраброст не види у данашњој опозицији, због чега је разочаран.
„Студенти су урадили своје, сада је ред на опозицију.
„Месецима се надам да ће до тога доћи, али за сада не делује да ће се десити било шта што води ка томе&qуот;, каже овај политичар.
И Велимир Илић тврди да је опозиција разједињена и не увиђа да је стање у земљи опасно.
„Студенти су уједињени, јединствени, организовани, пример из којег би требало да се учи.
„Народ жели ту слогу&qуот;, закључује.
Погледајте видео: Фекалије, сузавац и минут ћутања - протест у Новом Саду испред Градске куће почетком новембра 2024.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.21.2025)

















