Опозиција предлаже 'Владу народног поверења', власт одговара: 'Ви немате ничије поверење'

„Влада народног поверења&qуот;.

То је предлог већине парламентарних опозиционих странака као решење за излазак из „дубоке друштвено-политичке кризе&qуот;, током које је, тврде, власт изгубила „легитимитет&qуот;.

Председник Србије Александар Вучић више пута до сада је одбацио могућност формирања прелазне, или како је говорио, „преварантске&qуот; владе.

Дан пре обраћања опозиције, рекао је, међутим, да је сценарио о прелазној влади могућ само ако људи из владајуће Српске напредне странке (СНС) „не буду желели да га слушају&qуот;.

Непосредно пошто је већина парламентарних опозиционих странака изнела предлог о „Влади народног поверења&qуот;, реаговала је Ана Брнабић, висока званичница СНС и председница скупштине.

„Опозиција жели да искористи студентске протесте, немају ни поверење студената, који се од њих ограђују, а камоли народа&qуот;.

Према идеји опозиционих странака, мандатара прелазне владе и њене министре требало би заједно да предложе „опозиција и друге групе, међу којима су и универзитети&qуот;.

Чланови те владе би требало да буду стручњаци, предлаже опозиција.

Од 20. марта почиње рок од месец дана за формирање прелазне владе, са деветомесечним мандатом, током кога би се створили услови за испуњење студентских захтева и одржавање фер избора, рекао је Мирослав Алексић, председник опозиционог Народног покрета Србије.

Предлог о влади народног поверење подржала је већина опозиционих парламентарних странака, осим Демократске странке и Еколошког устанка.

У одвојеним саопштењима, ДС и Еколошки устанак су поручили да не желе у прелазну владу са представницима владајуће коалиције.

Уз овај предлог нису стали ни посланици окупљени око Бранимира Несторовића и његови бивши савезници, чију групу сада предводи Бранко Павловић.

Наш заједнички предлог указује на „функционалну сарадњу опозиције&qуот;, рекао је Алексић.

Он је позвао и друге политичко-друштвене групе да се придруже, међу којима покрет Крени-промени, најјача опозициона група у Скупштини Београда, и Проглас, иницијатива која окупља стручњаке из различитих области.

„Не постоји ауторитет који може да управља земљом.

„Власт је изгубила легитимитет. Највећи број грађана нема поверења у рад државних органа&qуот;, рекао је Алексић.

Представници власти оптужују опозицију да на насилан начин жели да дође на чело државе, уместо демократским путем на изборима.

Вучић је више пута поновио да је у Србији у току покушај „обојене револуције&qуот;, који неће дозволити.

• Шта је прелазна влада и да ли би Србија могла да је добије
• Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти
• Шта даље после највећег студентског протеста у Београду

На претходним парламентарним изборима 2023. године, СНС је убедљиво победио (46,75 одсто гласова изашлих), а све остале странке опозиције, које су ушле у парламент, заједно су добиле око 34 одсто гласова.

Ове резултате оспоравали су представници опозиције, невладиних организација, а Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) указала је на више неправилности, међу којима су и притисци на бираче.

СНС са коалиционим партнерима - социјалистима и другим мањинским странкама - има убедљиву већину у скупштини и неометано усваја законе.

На претходне изборе, опозиција је изашла у широком савезу „Србија против насиља&qуот;, али су се по уласку у скупштину расцепили на више посланичких клубова.

У парламетарној опозицији је још једна коалиција - НАДА, предвођена Новом Демократском странком и Покретом обнове Краљевине Србије (ПОКС) - која је подржала предлог о прелазној влади.

У садашњем сазиву Скупштине Србије, у опозиционим клупама седе и представници два посланичка клуба настала из исте странке - „Ми глас народа&qуот; коју је на бирачком списку предводио доктор Бранимир Несторовић.

Ни Несторовићева странка ни фракција настала из „Ми глас народа&qуот; не стоје иза предлога других опозиционих странака о прелазној влади, односно влади народног поверења.

Садашња Влада Србије тренутно ради у техничком мандату пошто је премијер Милош Вучевић поднео оставку крајем јануара ове године.

Оставку је поднео пошто су студенте у Новом Саду физички напали људи који су изашли из просторија Српске напредне странке, чији је Вучевић председник.

Владајућа већина у Србији је тек 19. марта констатовала његову оставку и од тада тече рок од 30 дана да се направи нова влада.

Ако то не буде учињено, били би расписани ванредни избори, предвиђају српски прописи.

Пад надстрешнице на станици у Новом Саду, када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено, до сада је највећи испит за Вучића и СНС, који су на власти 13 година.

Од те трагедије, у Србији трају протести који су се омасовили, поготово када су и студенти почели да блокирају факултете широм земље.

Погледајте снимак инцидената у Скупштини Србије: Димне бомбе, противпожарни апарати и бибер спреј

Шта све предлаже опозиција?

Прелазна влада би током деветомесечног трајања требало да омогући да захтеви студената, који траже одговорност за смрт 15 људи у Новом Саду, буду испуњени, објаснила је Биљана Ђорђевић, посланица опозиционог Зелено-левог фронта.

Неопходно је да престане притисак извршне власти на правосуђе, каже.

Ревизија бирачких спискова и промене изборних закона још један су од задатака који би био постављен пред „Владу народног поверења&qуот; како би се омогућили фер избори, додала је.

Опозиција каже да је потребно „стварање слободних и независних медија&qуот;.

Траже смену досадашњег руководства Радио-телевизије Србије, чији рад годинама оштро критикују, незадовољни што, сматрају, немају довољно простора да изнесу ставове на Јавном сервису који плаћају сви грађани.

Студенти су у више наврата до сада организовали протесте испред РТС-а у центру Београда, тражећи истинито извештавање о њиховим активностима.

Зашто баш девет месеци трајања прелазне владе?

За чланове прелазне владе „важно је пронаћи најбоље кандидате који нису повезани са криминалним организацијама, нити са корупционашким случајевима&qуот;, додала је посланица Зелено-левог фронта.

После девет месеци, када истекне мандат прелазне владе, утврђује се испуњеност захтева и организују слободни избори, предлаже опозиција.

„Дат је рок од девет месеци јер је процењено да је то време у коме влада може да испуни постављене захтеве, међу којима је најзахтевнији ревизија бирачког списка&qуот;, рекла је Биљана Ђорђевић за ББЦ на српском после конференције за медије.

„Није одређен дужи временски период да не би изгледала као влада у пуном мандату&qуот;, додала је.

Погледајте видео: Студенти је не траже, опозиција је види као решење - шта је прелазна влада

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1899422047706763388

Шта каже власт о прелазној влади?

„У нашој земљи се одлуке доносе на изборима, а не на улици&qуот;, рекао је 19. марта председник Србије Александар Вучић.

„Шта год хоће на улици, неће проћи. Или ће бити формирана влада по вољи већине, или идемо на изборе.

„А, можда буде и прелазна влада, али само ако ме људи из Српске напредне странке не буду слушали&qуот;, рекао је председник током боравка у Бриселу, где се састао са Мартом Кос, комесарком за проширење.

Убрзо после конференције опозиције, из републичке скупштине се обратила и председница овог тела Ана Брнабић.

„Једина опција која за опозицију не постоји је да питају народ шта мисли&qуот;, односно излазак на изборе, рекла је.

• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како
• Хрвоје Класић: Студентски протести у Србији већи од оних 1968.
• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.21.2025)