Студентски протест 'За Генералштаб' у Београду

Студенти Београдског универзитета организовали су 24. марта протест у центру Београда, изражавајући незадовољство због намере да на месту зграде Генералштаба, уништене током НАТО бомбардовања, никне луксузни хотел и стамбеи комплекс.

Вишесатни протест завршен је минутом ћутања и полагањем цвећа на споменике жртвама НАТО бомбардовања.

Демонстранти су се окупили 24. марта испред зграде Генералштаба, на 26. годишњицу НАТО бомбардовања СР Југославије, државне заједнице коју су чинили Србија и Црна Гора.

Студенти су претходно у две колоне отишли до Уставног суда у центру Београда, где су предали иницијативу за оцену уставности одлуке Владе Србије да се згради Генералштаба укине статус културног добра.

Инфраструктурни пројекат би, према најавама, водиле фирма емиратског милијардера Мухамеда Алабара и Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа.

„Ову зграду не бисмо смели да срушимо.

„Генералштаб би морао да задржи неку функцију или као споменик културе или да се реконструише, али сигурно не треба од њега да се направи хотел&qуот;, рекао је Алекса Нешовић, студент Грађевинског факултета, за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Сећање на НАТО бомбардовање и борба за споменик културе

„Ово није само борба за једну зграду, ово је борба за очување наше историје, идентитета и права на културно наслеђе&qуот;, пише у објави студената у блокади на Инстаграму.

Противимо се насилном одузимању културе нашег града, наше државе, каже Александар Радовановић, студент Хемијског факултета у Београду.

Додаје да су дошли да потпишу народну иницијативу за очување зграде Генералштаба „да покажемо да не може да се ради на владин начин, тако што не слушаш ни струку ни грађане&qуот;.

Модернистички комплекс Генералштаба је међу седам најугроженијих локалитета у Европи за 2025. годину, према процени Европа Ностре, европске мреже цивилног друштва за заштиту наслеђа, и Института Европске инвестиционе банке.

Зграде Генералштаба и Министарства одбране у центру Београда погођене су и значајно уништене током НАТО бомбардовања 1999. године.

Ноћ између 29. и 30. априла била је у Београду најтежа до тада од почетка НАТО бомбардовања.

Осим зграде Генералштаба тадашње Војске СРЈ (данас Војске Србије), погођене су и уништене зграда тадашње Савезне полиције, на око 500 метара од главне зграде војне команде, телевизијски торањ на Авали, као и стамбена зграда на Врачару.

Погинуло је троје људи, а рањено 40.

• Ноћ када је горео Генералштаб
• НАТО бомбардовање Југославије 1999: Колико је поштовано међународно хуманитарно право
• Зашто Србија још нема тачан број цивилних жртава НАТО бомбардовања

На протесту за Генералштаб у 19.55 је одржан минут ћутања за настрадале у НАТО бомбардовању.

И студенти у Новом Саду су 17-минутном тишином у 19:52 одали пошту код Моста Слобода, једног од три преко велике међународне реке Дунав који је НАТО срушио у другом највећем граду у Србији.

„Ја сам рођен 2000. године, нисам доживео бомбардовање, али наши родитељи, баке и деке су то проживели на својој кожи и ти ожиљци су са њима свакодневно више од 20 година&qуот;, каже Никола, студент четврте године Правног факултета у Новом Саду за ББЦ на српском.

Трчањем 24 километра одужили су се људима који их подржавају свих ових месеци, додаје.

„Никада нећемо заборавити противправну агресију НАТО пакта и жртве бомбардовања&qуот;, објавили су на мрежама студенти Правног факултета у блокади, уз фотографије цитата тадашњег британског премијера Тонија Блера и број жртава и уништених објеката.

Студенти више од четири месеца блокирају факултете и организују протесте широм Србије, тражећи одговорност за пад надстрешнице недавно реконструисане Железничке станице.

Иако власт поручује да су сви захтеви испуњени, студенти то не прихватају, већ настављају акције и протесте и позивају грађане да им се придруже.

Зашто баш зграда Генералштаба као место протеста?

Упркос противљењима неких стручњака и представника Завода за заштиту споменика, средином новембра 2024. године, Влада Србије укинула је згради Генералштаба и Министарства статус културног добра.

„Морамо да одбранимо ову установу&qуот;, рекла је Ирина Секулић, студенткиња Биолошког факултета, за ББЦ на српском.

„Иако су наши захтеви били везани за пад надстрешнице и догађаје из тог периода, има доста проблема у нашој држави које можемо са овом снагом народа да решавамо&qуот;, додала је.

Блумберг је писао да ће хотел на месту генералштаба добити име „Трамп&qуот;.

Горан Весић, некадашњи министар грађевинарства, кога, могуће, чека суђење као једног од оптужених за новосадску трагедију, тврдио је на годишњицу НАТО бомбардовања 2024. године да тај објекат „никад није био Генералштаб&qуот;.

„То је још једна од подвала. Био је то Савезни секретаријат за народну одбрану, а касније Министарство одбране.

„Био је то споменик који је Тито (Јосип Броз, некадашњи, доживотни председник СФР Југославије) хтео да подигне својој војсци.

„Ту 25 година стоје рушевине, цвеће нису знали да положе, а сад су се сетили да је то наводно неки симбол. Не треба правити аферу тамо где афере нема&qуот;, говорио је Весић.

Тада је најавио да ће, ако Влада Србије постигне договор о том комплексу, „инсистирати&qуот; да се на том простору направи меморијални комплекс.

„Њега ће уређивати Влада Србије и постојаће подсећање на оно што се догодило&qуот;, рекао је Весић.

Нешто више од месец дана после ове изјаве, Весић је, као министар грађевинарства, са компанијом Аффинити Глобал Девелопмент, потписао уговор о ревитализацији комплекса бившег Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО).

„Влада Србије изабрала је за партнера у овом подухвату угледну америчку компанију, која ће инвестирати у ревитализацију комплекса бившег ССНО&qуот;, рекао је тада Весић.

Још средином марта 2024, Кушнер је на друштвеној мрежи Икс објавио планове изгледа будућег хотела и комплекса на месту садашњег Генералштаба.

Одлука власти у Србији наишла је на осуде опозиционих странака, студената, као и стручњака, домаћих и страних, који су затражили да се зграда Генералштаба сачува.

У фебруару ове године, студенти у блокади апеловали су да се сачувају зграде Генералштаба и Министарства одбране у Улици кнеза Милоша.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДФ0qнКСqнД-/?утм_соурце=иг_ембед&амп;иг_рид=бфф5фд70-б48д-4262-96ца-789б6ф71ддф9&амп;имг_индекс=1

Организација Регулаторни институт за одрживу енергију и животну средину (РЕРИ) поднела је средином децембра 2024. иницијативу за оцену уставности и законитости Одлуке Владе Србије о престанку својства културног добра зградама Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду, пренела је агенција Бета.

Парламентарна опозициона странка Еколошки устанак затражила је од Владе Србије да стави ван снаге одлуку о Генералштабу.

Ова странка је у јанару ове године имала и поруку за сина америчког председника Ерика Трампа, који је потврдио да ће сарађивати са српским властима око изградње хотела у Србији.

„Породице Трамп и Кушнер без трунке гриже савести, преговарају са најкриминалнијим српским режимом о градњи хотела на темељима ратних рушевина, које су изазвале саме САД&qуот;, саопштио је Еколошки устанак.

Александра Зантаки, специјална известитељка Уједињених нација за област културних права, обратила се властима Србије поводом поступака за које сматра да би могли да угрозе културна добра и наслеђе Београда и Србије, од којих су поједина била или су још заштићена законом.

У интервјуу Гласу Америке децембра 2024, Зантаки, стручњакиња за права староседелачких народа, упозорила је на могућност да је Влада Србије доносила незаконите одлуке истовремено неусклађене са међународним правом и правилима у вези са заштитом културног наслеђа и људских права.

• Нове или запечаћене судбине грађевина порушених у НАТО бомбардовању
• Београдски сајам: „Инжењерско чудо&qуот; које је променило грађевинарство и архитектуру
• Места где се преплићу „рат и мир, градња и рушење, а губи смисао&qуот;: Београд на води, кулисе Теразија и Генералштаб

О згради Генералштаба

Грађен од 1956. до 1965. године по пројекту Николе Добровића, архитекте, универзитетског професора и академика, комплекс који чине ове две зграде нашао се на мети НАТО авијације у ноћи између 29. и 30 априла, као и 8. и 9. маја 1999.

Стручњаци га сматрају монументалним примером модернистичке архитектуре.

Две зграде, једна насупрот другој, са каскадама, симболишу кањон Сутјеске где се током Другог светског рата одиграла чувена битка за ослобођење од нацистичког окупатора.

До данас комплекс није реновиран, а годинама се расправљало о судбини ових здања.

„То је део општег наслеђа модернизма из друге половине 20. века и представља апсолутно ремек-дело верификовано и у светским размерама&qуот;, рекао је раније за ББЦ на српском Иван Рашковић, професор на Архитектонском факултету у Београду и председник Удружења архитеката Србије.

Здање је описао као „динамичну архитектонску композицију&qуот; и редак, јединствен београдски пример урбанистичког комплекса из два главна дела који зависе један од другог.

Зграда је 2005. проглашена за споменик културе, чиме су утврђене и мере заштите.

После потписивања уговора са америчком компанијом Весић је река да земљиште остаје власништво Србије, издаје се на 99 година и да ће инвеститор морати да сагради и меморијални центар за жртве НАТО бомбардовања.

Кушнер је међутим говорио о градњи две куле у којима ће бити луксузни хотел, стамбени, пословни и малопродајни простор.

„Комплекс је под заштитом као архитектонско наслеђе тако да га је немогуће продати.

„Не може се мењати његов спољни изглед, по условима заштите мора бити рестауриран, а будућа намена може да буде нека друга, но то мора бити последица и резултат озбиљних анализа&qуот;, прича Рашковић.

Више од 350 архитеката, инжењера и других стручњака, саставило је Декларацију о судбини Београдског сајма и Генералштаба и захтевају, између осталог, да се „зграде Генералштаба и Министарства одбране рестаурира и санира&qуот;, али и „очува његова управно административна намена&qуот;.

И Српска академија наука и уметности успротивила се плановима владе и позвала да се комплексу да „статус културног добра од изузетног значаја&qуот;.

„Непосредна претња губитка комплекса Генералштаба и његове замене новом грађевином треба да буде спречена у интересу Србије и целе Европе&qуот;, поручили су из Европа ностре.

• Александар Бугарски, архитекта „без гроба и лица&qуот; који је Београд „извукао из блата&qуот;
• Руски емигранти који су градили и променили Београд - прича прва
• Михаило Мика Јанковић, архитектонски отац модерног Београда између Истока и Запада

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.25.2025)