Да ли је самоћа добра по нас

Усамљеност се описује као претња по ваше здравље која је толико штетна да је смртоносна попут пушења 15 цигарета дневно.

А опет, истовремено, никад нисмо били толико доступни за друге, бомбардовани стотинама порука дневно преко наших паметних телефона.

Тај непрестани контакт уме да буде оптерећујући – приморавајући многе да очајнички жуде за мало мира.

Да ли је, дакле, могуће пронаћи равнотежу?

ББЦ је питао здравствене стручњаке за њихово мишљење.

• Финска осму годину заредом најсрећнија земља на свету, а где је Балкан
• Колико лоши по ваше здравље могу бити „лажни пријатељи&qуот;
• Осам научно доказаних начина да будете срећнији

Постоји ли разлика између самоће и усамљености?

Иако овај проблем постоји откако је света и века, усамљеност је постала изазов за милионе током продужених карантина и обавезног социјалног дистанцирања за време панденије.

То је оставило многе људе насукане саме код куће.

Усамљеност је „субјективна, непријатна емоција&qуот; која се јавља кад имате „мање различитих врста друштвених односа него што бисте волели&qуот;, каже Андреа Вигфилд, директорка Центра за студије усамљености на Универзитету Шефилд Халам у Великој Британији.

Стручњаци сугеришу да се она јавља кад осећате да је квалитет ваших личних односа слабији него што бисте желели.

Или, ако упоредите односе које имате с онима око себе – лако је могуће бити незадовољан тиме да су ваша пријатељства ређа.

Иако изолована особа може брзо да постане усамљена, такође је истина да можете да се осећате усамљено и у гомили.

Осећање неприпадања – или да квалитет ваших веза није јак може брзо да доведе до субјективне непријатне емоције, упозорава Вигфилд.

Иако се у неким језицима ове две речи користе као синоними, самоћа, за разлику од усамљености, више је привремено стање и може донети добродошао тренутак спокоја.

Самоћа би могао да буде период кад сте физички сами и немате интеракцију ни са ким на друштвеним мрежама, објашњава Тхуј-Вај Нгујен, главна истражитељка Лабораторије самоће и доценткиња психологије на Универзитету у Дараму, у Великој Британији.

Шта усамљеност чини вашем телу?

Усамљеност је заиста лоша по ваше здравље – скорашња студија Универзитета у Кембриџу открила је везу са повећаним ризиком од срчаних болести, можданог удара, дијабетеса типа 2 и веће подложности инфекцијама.

Вигфилд је додала да постоји и све више доказа да усамљеност може да доведе до деменције, депресије, анксиозности и већег укупног ризика од смрти.

Шта се крије иза те везе још није најјасније.

Доктори мисле да би за везу могао да буде заслужан повећани стрес у телу и одсуство когнитивне стимулације услед изолованости, која заузврат погоршава услове менталног здравља.

Али размере усамљености су зато очигледне.

СЗО процењује да је свака четврта старија особа друштвено изолована и да се 5-15 одсто адолесцената суочава са усамљеношћу.

Поред ваших година старости, неке конкретне групе такође су угроженије од усамљености: етничке групе, тражиоци азила, припадници ЛГБТ заједнице, неке професије и људи са хроничним здравственим тегобама.

Како можете да победите усамљеност?

Последњих година, владе више земаља покренуле су иницијативу за борбу против епидемије усамљености.

Она се попела високо на лествици политичке агенде, након што су постали очигледни трошкови у милионима долара здравствених услуга, социјалне сигурности и шире економије.

Истраживање показује да волонтирање може бити ефикасна стратегија превенције.

У Хонг Конгу, пробна акција са 375 волонтера у заједници показала је да посвећивање вашег слободног времена некој борби у коју верујете може да ублажи усамљеност, нарочито код старијих одраслих особа.

Аустралија и Холандија су, у међувремену, примениле другачији приступ улажући уместо тога у међугенерацијски живот.

Старије и млађе генерације подстичу се да се друже у заједничким просторима као што су месне заједнице или стамбене зграде са заједничким просторијама.

Такође је све заступљенија пракса „преписивања дружења&qуот; од доктора у Великој Британији, који уместо да преписују лекове могу да упуте пацијенте за које сумњају да су екстремно изоловани службама које повезују људе.

Психијатрица за децу и адолесценте Холан Лианг објашњава из друштвене перспективе да развијање толерантних заједница које сарађују – и у којима свако има своје место и сврху – имају највише смисла.

„Проверавање како су други и промовисање доброте и помагање другима помаже да се спречи усамљеност&qуот;, каже Лианг, која је такође ауторка књиге Осећај припадности.

На појединачном нивоу, у најширем смислу гледано, експерти кажу за ББЦ да свако треба да води рачуна о задовољству и квалитету властитих односа и пријатељстава.

И обратите пажњу на знаке усамљености – као што су упорно осећање туге и врло мало жеље да се дружите или да напустите дом.

Знаци упозорења могу да буду осећање отуђења – осећање неповезаности са другима или местом и просторима око вас.

Да ли постоји стигма у вези са самоћом?

Професорка Нгујен истиче да као друштвена бића ми људи се често ослањамо на кохезивну социјалну мрежу која се држи одређених правила да би опстала.

У склопу овога, „имамо обичај да само истичемо важност друштвених веза и заједништва.&qуот;

„У том смислу, усамљеност се стигматизује&qуот;, каже она.

Али „један од непосредних ефеката самоће је тај да нас умирује&qуот;.

Студија са Универзитета у Редингу у Великој Британији показала је да тренуци самоће могу донети и користи што се тиче благостања и трошкова.

Истраживачи су 21 дан пратили 178 одраслих особа.

Током тог периода, учесници су морали да попуњавају дневнике и упитнике како би се измерио њихов стрес, задовољство животом, самосталност и усамљеност.

Експеримент је показао да ако се проводи више времена насамо то је онда повезано са повећаним осећајем смањеног стреса, слободе избора и да се буде онај који јеси – што, према ауторима, сугерише „умирујући ефекат&qуот; самоће.

Међутим, током дана са више сати проведених насамо, учесници су се жалили на осећање усамљености или мање задовољства.

Како пронаћи смислене тренутке за себе

Докази показују да самоћа пружа простор за регулацију емоција, осећање слободе и самосталности.

Због тога уме да буде посебно корисна алатка за ситуације у којима доживљавамо вишак стреса или одређених дана када се осећате као да вам се дешава превише тога.

И тако самоћа може да помогне као подршка бољем менталном здрављу и отпорности.

Али провођење времена насамо уме да буде оптерећење за неке људе.

Професорка Нгујен предлаже да се време за себе претвори у редовну „навику&qуот;, кад издвајате посебно време за себе без екрана у којем ћете уживати.

„Кад год ме људи питају како искористити усамљеност, једна ствар коју увек препоручујем је да започнете скромно, само са 15 минута дневно&qуот;, каже она.

Током овог кратког временског периода, можете да пратите како се осећате, шта волите да радите и, како дани пролазе, почнете да проширујете то време усамљености, минут по минут.

„Понекад људи желе да започну детоксикацију и да смање време проведено за екранима или употребу друштвених мрежа данима. То може да створи нелагоду и онда нећете желети да то поново испробате у будућности&qуот;, објашњава она.

Али да ли постоји граница?

Подаци Универзитета у Редингу показали су да су људи били усамљенији и мање задовољни у данима кад су проводили више сати сами.

Ова осећања се нису смањила кад је та свакодневна самоћа била по властитом избору, али се нису ни акумулирала током више дана.

За Нгујен, савршена равнотежа не може да се квантификује сатима, већ би требало да се посматра у контексту квалитета.

Она истиче да нека истраживања показују да усамљеност почиње кад смо сами 75 одсто нашег будног времена.

„Али ово заправо зависи од основе сваког појединца и како се ви осећате сваки дан&qуот;, верује она.

А шта радити током тих минута неповезаности?

Стручњаци саветују проналажење активности које су стимулативне, али такође пружају одмор и опуштање.

Неколико честих хобија и активности компатибилни су са самоћом, као што су читање, баштованство, шетање по природи, слушање музике, кување и рукотворине.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико су загрљаји лековити
• Емоционално преједање: „Зачаран круг пун кривице”
• Смањује ли се круг пријатеља како старимо
• Четвородневни водич за јачање пријатељстава која ц́е вам улепшати живот

(ББЦ Невс, 03.27.2025)