Глобални дијалог у Србији о подели развојних могућности Кине са светом

У марту је у Пекингу одржано годишње заседање највишег законодавног и саветодавног тела Кине, показавши свету виталност Кине у новој ери. Овогодишњи циљ раста, од око пет одсто, поново је привукао пажњу јавности. Глобална анкета коју је спровела Кинеска медијска група (ЦМГ) показала је да је више од 90 одсто испитаника похвалило снажну економску и технолошку снагу Кине и изразило очекивања да ц́е огромно кинеско тржиште свету донети велике могуц́ности, казао је председник ЦМГ Шен Хаисијунг у видео-говору на Глобалном дијалогу "Кина у пролец́е: Дељење могућности са светом", који је у Београду организовала Кинеска медијска група у сарадњи са Институтом за међународну политику и привреду Србије.

Шен је истакао да су кинеске иновације примећене у читавом свету.

"Кинески АИ стартап ДипСик (ДеепСеек) је изазвао буру у технолошком свету, роботи који играју, Јангге, су се појавили у Гала програму поводом Празника пролећа, анимирани филм Не Џа 2 направио је огроман потрес на међународним биоскопским благајнама, а Путовање по Кини са филмовима подстакло је 'кинеску грозницу' међу иностраним туристима и нови талас културног туризма на различитим местима", казао је Шен.

"На овогодишњем заседању највишег законодавног и саветодавног тела Кине,председник Си Ђинпинг је истакао потребу да се постепено шири институционално отварање и континуирано шири простор за међународну сарадњу. Кинеска врата ц́е се

отварати све шире и шире", рекао је.

Шен је даље навео да је ЦМГ спремна да подели нове кинеске могућности у области технолошких иновација у новој ери са пријатељима широм света.

"Користиц́емо филм и телевизију као мост, културу као везу за стварање платформи за размену и узајамно учење, као што су Глобални форум за иновације у медијима, глобална турнеја Путовање кроз цивилизације, фестивал кинеских филмова и телевизијских програма и механизам сарадње ’Глобални партнер’, изградиц́емо глобалну мрежу за дијалог међу цивилизацијама, искористићемо моц́ културе да загрејемо свет и осветлимо људска срца, како би се омогућило да се људске цивилизације допуњују и напредују у хармонији", закључио је Шен у видео-обраћању.

Директор Института за међународну политику и привреду, Бранислав Ђорђевић, казао је да данашњи скуп показује да и даље постоји и жеља и воља да се на глобалном нивоу разговара о могућностима заједничког развоја и заједничке будућности.

"Кина је по свим параметрима у светском врху, али оно по чему данас има неспоран примат у свету јесте њено опредељење да свој унутрашњи развој трајно веже за мултилатералну сарадњу, глобални дијалог и заједничку будућност човечанства. Кинески премијер Ли Ћијанг недавно је потврдио даље спровођење политике отварања и сарадњу са другим субјектима међународних односа, инсистирајући на значају међународне сарадње подвукао је да се Кина супротставља хегемонизму, као и у унилатерализму и протекционизму у свим облицима те да подржава међународну праведност и међународно право. С тим у вези премијер Ли је нагласио да је Кина спремна да са другим чланицама међународне заједнице ради на промовисању равноправног и уређеног мултиполарног света и универзално корисне инклузивне економске глобализације и да спроводи своје три иницијативе: за глобални развој, за глобалну безбедност и глобалну цивилизацију", нагласио је Ђорђевић.

Министарка привреде Србије Адријана Месаровић казала је да се у тренутној глобалној геополитичкој нестабилности, када је свет суочен са бројним кризама и ратним сукобима, Народна Република Кина истиче као последњи анкер мира, стабилности и раста.

"Њена способност да одржи стабилност и континуирани економски раст чини је јединственом глобалном силом која вуче светску економију напред. Управо је ова стабилност Кине темељ који омогућава свету да гледа у будућност са већом сигурношћу'', нагласила је Месаровић.

"Србија је постала кључна тачка за кинеске инвестиције у Европи. Влада Републике Србије посвећена је стварању повољног амбијента за привредну сарадњу са Кином, што потврђује и раст наше трговинске размене, која је прешла 8 милијарди евра", додала је.

У години када се обележава 70. годишњица успостављања дипломатских односа између Србије и Кине, Месаровић је нагласила да сарадња између две земље није ограничена само на инвестиције и трговину.

"Она подразумева и дубоко културно и друштвено зближавање наших народа. Уверени смо да економски успех без људске димензије и културне размене нема пун значај. Зато наша сарадња прожима образовање, културу и заједничке иницијативе младих талената", закључила је.

Амбасадор Кине у Србији Ли Минг казао је да је након недавно одржана Два заседања у Пекингу, Кина представила план економског развоја за 2025. годину, усмерен на убрзану модернизацију, технолошке иновације и отварање према свету.

"Предвиђени раст БДП од пет одсто пратиће мере за проширење домаће потражње, подстицај страних инвестиција и развој нових производних снага попут електричних возила, вештачке интелигенције и полупроводника. Кинеска економија је у 2024. години остварила раст од пет одсто, са доприносом од 30 одсто глобалном економском расту. Упркос санкцијама и глобалним изазовима, Кина наставља да шири трговинске везе – трговина у оквиру иницијативе ’Појас и пут’ премашила је 50 одсто укупног извоза, а укинуте су визе за грађане 38 земаља", навео је.

Амбасадор је нагласио да у том контексту, кинеско-српски односи бележе нови замах.

"Кина је већ годинама други највећи трговински партнер Србије и водећи извор страних инвестиција. Велики инфраструктурни и индустријски пројекти попут брзе пруге Београд-Будимпешта, рудника бакра ’Зиђин’ и челичане ’Хестил’ доприносе развоју српске привреде. Последњих недеља сарадња је додатно интензивирана: Кина је потврдилаучешће на ’Експу’ 2027 у Београду, српски пољопривредни производи стижу на кинеско тржиште, а кинеска електрична возила изазвала су велико интересовање на Београдском сајму аутомобила. На економском форуму у Београду окупило се преко 200 привредника из обе земље. Две државе настављају да негују блиске односе засноване на узајамном поштовању и подршци, делећи визију заједничке будућности у ери глобалних промена", закључио је Минг.

У име министра туризма и омладине Републике Србије Хусеина Мемића, на Глобалном дијалогу се обратила помоћница министра, Вишња Ракић, која је казала да је 70. годишњицу успостављања дипломатских односа између Народне Републике Кине и Републике Србије, изузетно значајан јубилеј који потврђује дубоко укорењено пријатељство и стратешко партнерство двеју земаља, које временом постаје нераскидиво.

"Туризам је генератор економског развоја, моћна спона између народа, култура и економија, а добри билатерални односи у области туризма између Републике Србије и Народне Републике Кине представљају добар пример како и на који начин заједнички развој и размена могу допринети напретку двеју земаља'', нагласила је Ракић.

"Кинески туристи су данас међу најбројнијима у Србији. У 2024. години највећи пораст броја долазака страних туриста регистрован је код туриста из Кине, и износио је 70 одсто више него 2023. године. Укупно је евидентирано 156.644 долазака кинеских туристаи 404.047 ноћења, што је 43,2 одсто више него у 2023. години. Тенденција раста броја

кинеских туриста се наставља и у овој години. У јануару 2025. године забележен је раст броја долазака кинеских туриста за 82,1 одсто више него у јануару 2024. године, док је број остварених ноћења био за 78,5 одсто већи него у јануару 2025. године''.

Ракић је истакла да је да верује да ће захваљујући визној либерализацији и директним авио-линијама између Србије и Кине, у наредним годинама остварити још интензивнија сарадња у области туризма.

''Тежимо да Србија постане препознатљива дестинација за кинеске туристе, које највише привлаче природно и културно наслеђе. Сарадњу у оквиру туристичке размене бисмо унапредили кроз иновативне пројекте у области туризма и заједничке инвестиције. Кроз континуирани дијалог који водимо, стварамо могућности за заједнички раст, који ће додатно учврстити наше пријатељство и укупне билатералне односе", закључила је.

На Глобалном дијалогу који је био посвећен кинеском економском развоју и светском економском опоравку, утицају укидања виза између Кине и Србије и кинеске политике једностраног визног режима, размени између Кине и Србије,као и

између Кине и светских цивилизација, затим кинеској реформи на високом нивоу и отварању и подели развојних могућности са светом, као и 50. годишњици успостављања дипломатских односа Кине и ЕУ и 70. годишњици успостављања дипломатских односа између Кине и Србије и изградњи кинеско-српске заједнице са заједничком будућношћу говорили су и стручњаци из различитих области.

Ненад Стекић са Института за међународну политику и привреду говорио је о изградњи кинеско-српске заједнице са заједничком будућношћу, Јована Николић и Александра Тошовић-Стевановић, са истог института, говориле су о трговини на раскрсници између САД-а, Кине и ЕУ и о структуралним променама српске спољне трговине са ЕУ и Кином. Јелена Гледић са Филолошког факултета у Београду говорила је о челичном пријатељству између Србије и Кине у новој ери.

(Бета, 01.04.2025)