Шта Трампове царине значе за Србију

Србија је међу првих десет у свету, али се томе нико неће радовати.

Амерички председник Доналд Трамп увео је нове царине на робу из више од 180 земаља и територија, а стопа од 37 одсто на српске производе већа је од оних разрезаних другим балканским земљама.

Америчке царинске стопе Србији су „међу највишим у Европи”, а то показује да су у Вашингтону „проценили да Србија намеће значајне трговинске баријере за америчке производе”, каже економсткиња Гордана Булатовић за ББЦ на српском.

То би могло да има „вишеструке негативне последице&qуот;, упозорава она.

Српска привреда би могла да остане без „135 до 175 милиона евра&qуот; на годишњем нивоу, процењује Булатовић.

„То је приближно 0,3 до 0,4 одсто бруто домаћег производа, и могло би угрозити 5.000 до 7.000 радних места у погођеним секторима.

„Важно је нагласити да ово представља само прву рунду ефеката, дугорочни утицај могао би бити знатно већи&qуот;, сматра економисткиња.

Укупна трговинска размена између Србије и Америке у 2024. износила је више од 1,4 милијарде долара.

Србија је извезла мање робе него што је увезла и то за скоро 70 милиона долара, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Царине земаља у региону су ниже: за Босну и Херцеговину 35, Северну Македонију 33, за Црну Гору, Албанију и Косово 10, а за Европску унију 20 одсто, наводи се у извршној наредби Доналда Трампа.

• Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану
• Да ли је Америка жртва неправедне трговине, како тврди Трамп
• Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју

Какве последице чекају Србију?

Царине од 37 одсто би могле да смање потражњу за српским производима у Америци за трећину, сматра Булатовић.

„Када купац у Америци мора да плати 37 евра више на производ вредан 100 евра, природно је да ће потражња опасти, а многи ће се окренути конкурентима из земаља с нижим царинама&qуот;, наводи пример.

Неједнакост царинских стопа у земљама региона би могла да доведе до јаза у привлачности производа на америчком тржишту.

Идентични производ из Црне Горе, на пример, тако ће бити 27 одсто јефтинији на америчком тржишту од српског, каже Булатовић.

„Чак и ако је српски произвођач за пет одсто ефикаснији, његова коначна цена у САД након царине биће 131, што је и даље значајно скупље од црногорског производа који кошта 110 евра&qуот;, додаје.

Осим што ће директни извоз у Америку бити отежан, српска привреда ће и посредно бити на удару.

Око 60 одсто извоза из Србије чини пласман робе у земље Европске уније, које ће убудуће бити погођене царинама Америке у висини од 20 одсто.

„Српски полупроизводи који се уграђују у европске финалне производе намењене америчком тржишту изгубиће конкурентност&qуот;, каже Булатовић, виша саветница у Комисији за заштиту конкуренције.

Неколико индустријских сектора могло би да буде на удару, посебно металска индустрија са процењеним губитком од око 27 милиона евра годишње, сматра она.

„Аутомобилска индустрија је у посебно рањивом положају и могла би изгубити око 45 милиона евра&qуот;, процењује Булатовић.

Губици од око 20 милиона евра могли би да погоде пољопривреду, сектор електричне опреме и машина око 19 милиона евра, а индустрију гуме и пластике око 13 милиона евра, додаје.

„На годишњем нивоу можемо очекивати пад БДП-а од 0,5-0,6, па чак до један одсто&qуот;, рекао је Вељко Мијушковић, професор Економског факултета у Београду, за Радио-телевизију Србије.

Српски сектор информационих технологија (ИТ) је такође велики извозних услуга у Америку, али он не би требало да буде обухваћен санкцијама, пише магазин Форбс Србија.

Укупан извоз услуга из Србије у САД прошле године је износио 1,8 милијарди евра, „пре свега у области ИТ&qуот;, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије за агенцију Бета.

Погледајте како је Доналд Трамп представио нове трговинске мере:

Последица царина могло би да буде и слабљење динара, јер је његова вредност „прецењена у односу на евро, а силом прилика сада ће тај однос постајати све реалнији&qуот;, сматра економиста Божо Драшковић.

„Ако економија расте, и извоз расте и позиција валуте, а ако нема извоза, него се курс одржава задуживањем, цена 'забаве' ће се једног дана платити, јер ништа не траје бесконачно&qуот;, казао је за телевизију Н1.

Знатне разлике у висини стопе царина за робу из Србије и других земаља Балкана могле би да доведу до промена модела трговине и стварања нових економских односа у којима ће се пре бирати државе са нижим стопама, наглашава Булатовић.

„Србија ће морати да пронађе начине да неутралише ову конкурентску ману&qуот;, каже Булатовић.

То је могуће учинити дипломатским путем и тражити да се одлуке промене, тражењем нових тржишта за извоз или улагањем у оне секторе који имају посебан царински режим, указује она.

Колико и којом робом тргују Србија и Америка?

Извоз Србије у Америку износио је у 2024. години нешто више од 670 милиона долара, док је роба вредна више од 739 милиона долара отишла у супротном смеру, према подацима РЗС.

Србија је у Америку највише извозила гуме за аутомобиле (22,9 одсто од укупног извоза у САД), затим оружје и муницију, моторе са унутрашњим саговревањем, пумпе за течност и ротационе електричне машине, показују подаци Привредне коморе Србије.

Из Америке је у ову балканску земљу увезено највише неелектричних машина и мотора, летелица, аутомобила, хемијских производа и медицинских инструмената.

Зашто су царине за робу из Србије високе?

Формула коју је Канцеларија трговинског представника САД применила за израчунавање висине царина за сваку земљу „релативно је једноставна у концепту, али сложена у примени&qуот;, каже Гордана Булатовић.

Царине су тако одређене да би се трговински дефицит са одређеном земљом сведе на нулу, објашњено је у саопштењу.

У Вашингтону су проценили да Србија поставља „трговинске баријере&qуот; од чак 74 одсто за америчке производе, па је реципрочна стопа „постављена на отприлике половину онога што САД сматрају да Србија 'наплаћује' њима.&qуот;

„Што је виша процењена трговинска препрека коју нека земља намеће САД, то је виша и реципрочна царинска стопа коју ће САД наметнути тој земљи&qуот;, закључује Булатовић.

Трампове мере могу да се посматрају и кроз политичку призму, упркос образложењу из Беле куће да се ради само о трговинским принципима.

„Трамп једноставно дели земље по њиховом односу према САД, тако и уводи царине&qуот;, каже економиста Љубодраг Савић за телевизију Блумберг Адрија.

„На пример, Црногорцима и Албанцима је увео 10 одсто царина, а нама 37 одсто.

„Очигледно је политички мотивисана одлука и порука је врло јасна – уведите санкције Русији и све ће бити у реду&qуот;, каже Савић.

'Збуњени смо због драстичне казне': Привредна комора Србије

Није јасно на који начин је утврђен износ од 37 одсто царине на увоз српске робе у Америку, кажу из Привредне коморе Србије (ПКС).

&qуот;Збуњени смо и тренутно не знамо зашто је Србија тако драстично кажњена тим царинама и нашла се у групи од десет најкажњенијих међу укупно 185 држава&qуот;, рекао је Бојан Станић, помоћник директора Сектора ПКС за стратешке анализе, услуге и интернационализацију, агенцији Бета.

Како каже, постоји простор за дипломатске преговоре о смањењу царина, као што је случај са одлагањем америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС).

Европски и светски званичници углавном су негативно реаговали на мере Доналда Трампа, а из Брисела и Пекинга најављују да ће брзо одговорити на увођење царина.

• „Затвореникова дилема&qуот; и други могући исходи Трампових царина
• Шта трговински рат САД и Кине значи за Србију
• Кина узвраћа Трампу у трговинском рату

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.04.2025)