Могу ли лекари да излече српску политику

Текст је писан у марту 2022. године, измењен је и допуњен у априлу 2025.

Србији је потребан „царски рез&qуот; за лечење акутних друштвено-политичких проблема, а садашњи врх државе као адута из рукава посегао је за - лекаром.

Први пут од Другог светског рата и Благоја Нешковића, српску владу би требало да води један лекар - Ђуро Мацут, стручњак за ендокринологију.

Нешковић је био председник Владе Србије од 1945. до 1948. године.

У време великих антивладиних протеста и једне од највећих политичких криза у Србији у новијој историји, владајућа Српска напредна странка (СНС) и председник државе Александар Вучић покушаће да угасе пожар предложивши за мандатара човека који је стручњак за област медицине, али нема политичког искуства.

„Ђуро Мацут је изузетно смирен, толерантан, трпељив, стрпљив и вероватно највећи стручњак из области ендокринологије од Беча до Истанбула&qуот;, није штедео речи хвале Вучић за мандатара за састав нове владе.

„Кад Европа и Европска комисија имају педијатра на челу владе (алудирајући на Урсулу фон дер Лајен), верујем да ће и Србија постићи велике успехе&qуот;, рекао је Вучич.

Мацут је политички новајлија, мада јесте говорио на Вучићевом митингу у Јагодини јануара ове године, а подржава и његов Покрет за народ и државу, који је у настајању.

Није, међутим, необично да лекари активно учествују у српској политици, па и да буду на важним функцијама, попут Зорана Радојичића, некадашњег градоначелника Београда.

„Од када пратим политичку сцену у Србији, увек је било тако - одређени број лекара се бавио политиком&qуот;, рекао је Зоран Радојичић, признати педијатар, за ББЦ на српском марта 2022. године.

Радојичић је у то време још био на месту градоначелника Београда, изабран гласовима СНС и коалиционих партнера.

„Лекари су у свакодневном контакту са изузетно великим бројем људи, самим тим су видљивији у јавности и уживају велико поверење грађана&qуот;, рекао је Радојићић раније за ББЦ.

Радојичић је обављао функцију градоначелника Београда, али је често био у сенци тадашњег градског менаџера Горана Весића, који је представљао готово све највеће пројекте и идеје.

• Шта је тајна Несторовићевог успеха: од медицине, преко нумерологије до политике
• Србија и здравство: Лекара опште праксе ни за лек
• Како извести операцију над здравством у Србији: Лекари дају девет предлога

Лекара је и раније било у српским владама и често им се поверава ресор здравства.

Значајан стаж има хирург Златибор Лончар из СНС, а пре њега минстарка је била Даница Грујичић, која је присуствовала неким текућим студентским протестима, у Крагујевцу или испред Генералштаба у центру Београда.

У садашњој техничкој Влади Србије је још једна лекарка - Славица Ђукић Дејановић, на позицији министарке просвете.

Она је у неким претходним саставима владе била и министарка здравља.

На ранијим парламентарним и локалним изборима, на пример, било је много лекара на листама странака.

Бранимир Несторовић, признати педијатар и алерголог, направио је велико изненађење на изборима 2023. године, јер је његова листа Ми - глас из народа, ушла у Скупштину Србије, али и у локалне парламенте.

Лекари и здравствени радници на врху су листе професија којима се највише верује, док су на дну убедљиво - политичари, показало је раније истраживање агенције Ипсос.

„Одлуке странака у том смислу су јасне, настоје да партију доведу у везу са угледом, ауторитетом и квалитетом појединаца&qуот;, рекао је раније за ББЦ на српском Синиша Атлагић, професор политичког маркетинга на Факултету политичких наука.

Традиција Лазе Пачуа

Зоран Радојичић на листи владајуће Српске напредне странке (СНС) за парламентарне изборе 2022. године заузимао је 30. место - на првом је била Даница Грујичић, која се бави неурохирургијом, а на шестом њихова колегиница Марија Здравковић, кардиолошкиња.

Владимир Ђукић, професор Медицинског факултета, на тим изборима је био 6. на листи Социјалистичке партије Србије, а три лекара су била на челу листа за београдске изборе.

Доктор Миљко Ристић био је први на листи Српске радикалне странке (СРС), доктор Младен Кочица код Заветника, а доктор Борислав Антонијевић на листи Патриотског блока.

„Лекари су увек имали огроман углед и странке воде рачуна о томе да се што више угледних имена нађе на њиховим листама&qуот;, рекла је Славица Ђукић Дејановић, потпредседница Социјалистичке партије Србије и неуропсихијатар раније за ББЦ на српском.

Иако у политику улазе у белим мантилима, често су добијали и друге ресоре.

Зоран Станковић, патолог и некадашњи начелник Војно-медицинске академије у Београду, био је и министар здравља и министар одбране, док је хирург Оливер Дулић био министар животне средине и председник Скупштине Србије.

Медицински факултет завршио је и Расим Љајић, бивши потпредседник Владе Србије и дугогодишњи министар.

Последњи лекар и премијер Србије био је пре 80 година Благоје Нешковић, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, а потом високи функционер и научник у време Југославије.

Ипак, једно од највећих имена је чувени Лазар Пачу, који је почетком 20. века био познат као „лекар који је излечио српске финансије&qуот;.

Могу ли онда лекари да излече и данашњу политику?

• Ђуро Мацут мандатар за састав нове Владе Србије
• Славица Ђукић Дејановић министарка просвете: Ко се све до сад бринуо о образовању у Србији

Корона их додатно прославила

У пролеће 2020. године, по аплаузима са тераса и прозора у 20 часова могао је да се навија сат.

Сваке вечери бридело је стотине хиљада дланова широм земље, а све у част лекара и других здравствених радника на првој линији фронта против епидемије ковида-19.

Први случај корона вируса у Србији је забележен 6. марта, а држава је седам дана касније оформила Кризни штаб за сузбијање епидемије.

Имена доктора Предрага Кона, Горана Стевановића, Бранимира Несторовића и Дарије Кисић Тепавчевић убрзо су постала позната широм земље.

Неколико месеци касније, Кисић Тепавчевић, иначе епидемиолошкиња, постала је министарка за рад запошљавање, борачка и социјална питања, а у новембру 2021. приступила је СНС-у.

Кисић Тепавчевић је на ранији позив ББЦ-ја за разговор о лекарима у српској политици рекла „возим, чујемо се за 20 минута&qуот; и више се није јављала на телефон.

Тачно је, оценио је својевремено Миљко Ристић, кандидат радикала за градоначелника Београда, да странкама одговара да међу члановима имају „лекара који је иоле познат&qуот;, али је вероватнија обрнута ситуација - да лекари траже странке.

„Њихов мотив је да лекари кроз политику нађу компензацију и докажу квалитет који нису доказали у струци&qуот;, рекао је Ристић раније за ББЦ на српском.

Међутим, Горан Белојевић, професор Медицинског факултета у пензији, сматра да се лекари политички ангажују и због жеље за влашћу.

„Позиција у политичкој партији омогућава долазак на кључна руководећа места у здравственим установама, до којих неки иначе никада не би могли да дођу&qуот;, сматра.

„То је у Србији заиста велики мамац&qуот;, додаје.

Ипак, већина саговорника ББЦ-ја рекла је да је и реч о људима од угледа, који желе да буду друштвено активни, а које партије желе да имају у својим редовима.

„Грађани, па и лекари имају право да учествују у политичком животу&qуот;, каже Радојичић, иначе бивши директор Универзитетске дечије клинике у Београду, познате као Тиршова.

„У политику треба укључивати све већи број људи, интелектуалаца, младих и образованих, како би сви заједно знањем и искуством допринели да наше друштво постане још боље.&qуот;

Славица Ђукић Дејановић додаје да лекари „имају амбицију да се остваре не само у струци, већ и шире, како би обезбедили боље услове за струку&qуот;.

„Мислим да се највећи број лекара просто ангажује у политици да би здравственом систему дали креативне идеје да он функционише на најбољи начин.&qуот;

Шта бивша министарка Грујичић каже о мандатару Мацуту?

У једном од ранијих сазива Скупштине Србије, распуштеном пред изборе 3. априла 2022, међу 250 посланика било је девет лекара, док их је пре тога било 18.

Највише их је било почетком 1990-их, после обнове вишестраначја у Србији.

„Скупштина Србије је тада више личила на лекарску комору&qуот;, каже Белојевић.

Највећу пажњу јавности пред изборе 2022. изазвала је одлука напредњака да њихову листу предводи Даница Грујичић, која је тада рекла да је понуду прихватила „због свега што је урађено у Србији&qуот;.

„Увек сам се залагала да у политици морају да буду људи са биографијама&qуот;, рекла је Грујичић у фебруару те године за телевизију Пинк.

„Знам ко сам, знам шта сам радила свих ових година и колико се бавим медицином.&qуот;

Грујичић је у политику ушла још 2004, као чланица тада владајуће Демократске странке, а за председницу се кандидовала 2012. године.

Освојила је 0,78 одсто гласова и трку завршила као претпоследња од 12 кандидата.

Грујичић је од октобра 2022. до априла 2024. била министарка здравља у влади Ане Брнабић.

Ова професорка Медицинског факултета данас каже да не постоји јединствен одговор на питање шта мотивише лекаре да уђу у владу.

„Сви разлози и мотиви зависе искључиво од личности и не може се генерализовати.

„Тек кад се виде резултати можемо говорити о мотивима&qуот;, каже Грујичић за ББЦ на српском поводом одлуке да мандатар за састав нове владе буде Ðуро Мацут.

О њеном мандату каже:

„Било је премало времена да би се могли видети жељени резултати&qуот;, додаје докторка за ББЦ.

Лекари у политици региона и света

Када је реч о земљама бивше Југославије, лекари се углавном баве - здравством.

Тако је, рецимо, Вили Берош, по струци неурохирург, био је министар здравља Хрватске, али је ухапшен у новембру 2024. и против њега је у току истрага због сумњи на корупцију.

Андрија Хебранг, бивши хрватски министар одбране и здравља, такође је лекар, а познато име лекара политичара је и Мате Гранић.

Гранић је од 1993. до 2000. године био министар иностраних послова Хрватске, а као блиски сарадник Фрања Туђмана - бившег хрватског председника - учествовао је 1995. године у стварању Дејтонског споразума, којим је окончан рат на подручју бивше Југославије.

Из тог периода познат је и Јован Рашковић, оснивач Српске демократске странке у Хрватској и један од лидера тамошњих Срба.

Он је био психијатар - дипломирао је на Медицинском факултету у Загребу.

Рашковић је отац Санде Рашковић Ивић, бивше председнице Демократске странке Србије.

Један од најпознатијих примера лекара у полиции је Радован Караџић, некадашњи председник Републике Српске, осуђен на доживотни затвор због геноцида и злочина почињених током рата у Босни и Херцеговини.

Караџић је завршио Медицински факултет у Сарајеву, а специјализовао се за неуропсихијатрију.

Док је био у бекству од Хашког трибунала такође се крио као лекар, под псеудонимом доктор Дабић.

• Како је ухапшен Радован Караџић: „Луда кућа&qуот; и палачинке, 15 година касније
• Министар здравља Хрватске ухапшен, па смењен, терети се за корупцију

А познатих имена има и у свету - Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, такође је завршила медицину.

Башар ал Асад, дугогодишњи владар Сирије, свгрнут прошле године, специјализовао се из области офталмологије, а медицином се бавио и Франсоа Дувалије, бивши владар Хаитија, познат и по надимку Папа Док.

И један и други познати су као сурови диктатори.

Лекар је био и славни револуционар Ернесто Че Гевара.

• Башар ал-Асад: Од офталмолога у Лондону до ауторитарног председника Сирије
• Че Гевара у Југославији: Како је изгледао сусрет са Титом на Брионима
• Још пет година за Урсулу фон дер Лајен, комплетирање ЕУ „кључни приоритет&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.07.2025)