Mogu li lekari da izleče srpsku politiku

Tekst je pisan u martu 2022. godine, izmenjen je i dopunjen u aprilu 2025.

Srbiji je potreban „carski rez" za lečenje akutnih društveno-političkih problema, a sadašnji vrh države kao aduta iz rukava posegao je za - lekarom.

Prvi put od Drugog svetskog rata i Blagoja Neškovića, srpsku vladu bi trebalo da vodi jedan lekar - Đuro Macut, stručnjak za endokrinologiju.

Nešković je bio predsednik Vlade Srbije od 1945. do 1948. godine.

U vreme velikih antivladinih protesta i jedne od najvećih političkih kriza u Srbiji u novijoj istoriji, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik države Aleksandar Vučić pokušaće da ugase požar predloživši za mandatara čoveka koji je stručnjak za oblast medicine, ali nema političkog iskustva.

„Đuro Macut je izuzetno smiren, tolerantan, trpeljiv, strpljiv i verovatno najveći stručnjak iz oblasti endokrinologije od Beča do Istanbula", nije štedeo reči hvale Vučić za mandatara za sastav nove vlade.

„Kad Evropa i Evropska komisija imaju pedijatra na čelu vlade (aludirajući na Ursulu fon der Lajen), verujem da će i Srbija postići velike uspehe", rekao je Vučič.

Macut je politički novajlija, mada jeste govorio na Vučićevom mitingu u Jagodini januara ove godine, a podržava i njegov Pokret za narod i državu, koji je u nastajanju.

Nije, međutim, neobično da lekari aktivno učestvuju u srpskoj politici, pa i da budu na važnim funkcijama, poput Zorana Radojičića, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda.

„Od kada pratim političku scenu u Srbiji, uvek je bilo tako - određeni broj lekara se bavio politikom", rekao je Zoran Radojičić, priznati pedijatar, za BBC na srpskom marta 2022. godine.

Radojičić je u to vreme još bio na mestu gradonačelnika Beograda, izabran glasovima SNS i koalicionih partnera.

„Lekari su u svakodnevnom kontaktu sa izuzetno velikim brojem ljudi, samim tim su vidljiviji u javnosti i uživaju veliko poverenje građana", rekao je Radojićić ranije za BBC.

Radojičić je obavljao funkciju gradonačelnika Beograda, ali je često bio u senci tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića, koji je predstavljao gotovo sve najveće projekte i ideje.

• Šta je tajna Nestorovićevog uspeha: od medicine, preko numerologije do politike
• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga

Lekara je i ranije bilo u srpskim vladama i često im se poverava resor zdravstva.

Značajan staž ima hirurg Zlatibor Lončar iz SNS, a pre njega minstarka je bila Danica Grujičić, koja je prisustvovala nekim tekućim studentskim protestima, u Kragujevcu ili ispred Generalštaba u centru Beograda.

U sadašnjoj tehničkoj Vladi Srbije je još jedna lekarka - Slavica Đukić Dejanović, na poziciji ministarke prosvete.

Ona je u nekim prethodnim sastavima vlade bila i ministarka zdravlja.

Na ranijim parlamentarnim i lokalnim izborima, na primer, bilo je mnogo lekara na listama stranaka.

Branimir Nestorović, priznati pedijatar i alergolog, napravio je veliko iznenađenje na izborima 2023. godine, jer je njegova lista Mi - glas iz naroda, ušla u Skupštinu Srbije, ali i u lokalne parlamente.

Lekari i zdravstveni radnici na vrhu su liste profesija kojima se najviše veruje, dok su na dnu ubedljivo - političari, pokazalo je ranije istraživanje agencije Ipsos.

„Odluke stranaka u tom smislu su jasne, nastoje da partiju dovedu u vezu sa ugledom, autoritetom i kvalitetom pojedinaca", rekao je ranije za BBC na srpskom Siniša Atlagić, profesor političkog marketinga na Fakultetu političkih nauka.

Tradicija Laze Pačua

Zoran Radojičić na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) za parlamentarne izbore 2022. godine zauzimao je 30. mesto - na prvom je bila Danica Grujičić, koja se bavi neurohirurgijom, a na šestom njihova koleginica Marija Zdravković, kardiološkinja.

Vladimir Đukić, profesor Medicinskog fakulteta, na tim izborima je bio 6. na listi Socijalističke partije Srbije, a tri lekara su bila na čelu lista za beogradske izbore.

Doktor Miljko Ristić bio je prvi na listi Srpske radikalne stranke (SRS), doktor Mladen Kočica kod Zavetnika, a doktor Borislav Antonijević na listi Patriotskog bloka.

„Lekari su uvek imali ogroman ugled i stranke vode računa o tome da se što više uglednih imena nađe na njihovim listama", rekla je Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica Socijalističke partije Srbije i neuropsihijatar ranije za BBC na srpskom.

Iako u politiku ulaze u belim mantilima, često su dobijali i druge resore.

Zoran Stanković, patolog i nekadašnji načelnik Vojno-medicinske akademije u Beogradu, bio je i ministar zdravlja i ministar odbrane, dok je hirurg Oliver Dulić bio ministar životne sredine i predsednik Skupštine Srbije.

Medicinski fakultet završio je i Rasim Ljajić, bivši potpredsednik Vlade Srbije i dugogodišnji ministar.

Poslednji lekar i premijer Srbije bio je pre 80 godina Blagoje Nešković, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, a potom visoki funkcioner i naučnik u vreme Jugoslavije.

Ipak, jedno od najvećih imena je čuveni Lazar Paču, koji je početkom 20. veka bio poznat kao „lekar koji je izlečio srpske finansije".

Mogu li onda lekari da izleče i današnju politiku?

• Đuro Macut mandatar za sastav nove Vlade Srbije
• Slavica Đukić Dejanović ministarka prosvete: Ko se sve do sad brinuo o obrazovanju u Srbiji

Korona ih dodatno proslavila

U proleće 2020. godine, po aplauzima sa terasa i prozora u 20 časova mogao je da se navija sat.

Svake večeri bridelo je stotine hiljada dlanova širom zemlje, a sve u čast lekara i drugih zdravstvenih radnika na prvoj liniji fronta protiv epidemije kovida-19.

Prvi slučaj korona virusa u Srbiji je zabeležen 6. marta, a država je sedam dana kasnije oformila Krizni štab za suzbijanje epidemije.

Imena doktora Predraga Kona, Gorana Stevanovića, Branimira Nestorovića i Darije Kisić Tepavčević ubrzo su postala poznata širom zemlje.

Nekoliko meseci kasnije, Kisić Tepavčević, inače epidemiološkinja, postala je ministarka za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u novembru 2021. pristupila je SNS-u.

Kisić Tepavčević je na raniji poziv BBC-ja za razgovor o lekarima u srpskoj politici rekla „vozim, čujemo se za 20 minuta" i više se nije javljala na telefon.

Tačno je, ocenio je svojevremeno Miljko Ristić, kandidat radikala za gradonačelnika Beograda, da strankama odgovara da među članovima imaju „lekara koji je iole poznat", ali je verovatnija obrnuta situacija - da lekari traže stranke.

„Njihov motiv je da lekari kroz politiku nađu kompenzaciju i dokažu kvalitet koji nisu dokazali u struci", rekao je Ristić ranije za BBC na srpskom.

Međutim, Goran Belojević, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, smatra da se lekari politički angažuju i zbog želje za vlašću.

„Pozicija u političkoj partiji omogućava dolazak na ključna rukovodeća mesta u zdravstvenim ustanovama, do kojih neki inače nikada ne bi mogli da dođu", smatra.

„To je u Srbiji zaista veliki mamac", dodaje.

Ipak, većina sagovornika BBC-ja rekla je da je i reč o ljudima od ugleda, koji žele da budu društveno aktivni, a koje partije žele da imaju u svojim redovima.

„Građani, pa i lekari imaju pravo da učestvuju u političkom životu", kaže Radojičić, inače bivši direktor Univerzitetske dečije klinike u Beogradu, poznate kao Tiršova.

„U politiku treba uključivati sve veći broj ljudi, intelektualaca, mladih i obrazovanih, kako bi svi zajedno znanjem i iskustvom doprineli da naše društvo postane još bolje."

Slavica Đukić Dejanović dodaje da lekari „imaju ambiciju da se ostvare ne samo u struci, već i šire, kako bi obezbedili bolje uslove za struku".

„Mislim da se najveći broj lekara prosto angažuje u politici da bi zdravstvenom sistemu dali kreativne ideje da on funkcioniše na najbolji način."

Šta bivša ministarka Grujičić kaže o mandataru Macutu?

U jednom od ranijih saziva Skupštine Srbije, raspuštenom pred izbore 3. aprila 2022, među 250 poslanika bilo je devet lekara, dok ih je pre toga bilo 18.

Najviše ih je bilo početkom 1990-ih, posle obnove višestranačja u Srbiji.

„Skupština Srbije je tada više ličila na lekarsku komoru", kaže Belojević.

Najveću pažnju javnosti pred izbore 2022. izazvala je odluka naprednjaka da njihovu listu predvodi Danica Grujičić, koja je tada rekla da je ponudu prihvatila „zbog svega što je urađeno u Srbiji".

„Uvek sam se zalagala da u politici moraju da budu ljudi sa biografijama", rekla je Grujičić u februaru te godine za televiziju Pink.

„Znam ko sam, znam šta sam radila svih ovih godina i koliko se bavim medicinom."

Grujičić je u politiku ušla još 2004, kao članica tada vladajuće Demokratske stranke, a za predsednicu se kandidovala 2012. godine.

Osvojila je 0,78 odsto glasova i trku završila kao pretposlednja od 12 kandidata.

Grujičić je od oktobra 2022. do aprila 2024. bila ministarka zdravlja u vladi Ane Brnabić.

Ova profesorka Medicinskog fakulteta danas kaže da ne postoji jedinstven odgovor na pitanje šta motiviše lekare da uđu u vladu.

„Svi razlozi i motivi zavise isključivo od ličnosti i ne može se generalizovati.

„Tek kad se vide rezultati možemo govoriti o motivima", kaže Grujičić za BBC na srpskom povodom odluke da mandatar za sastav nove vlade bude Ðuro Macut.

O njenom mandatu kaže:

„Bilo je premalo vremena da bi se mogli videti željeni rezultati", dodaje doktorka za BBC.

Lekari u politici regiona i sveta

Kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije, lekari se uglavnom bave - zdravstvom.

Tako je, recimo, Vili Beroš, po struci neurohirurg, bio je ministar zdravlja Hrvatske, ali je uhapšen u novembru 2024. i protiv njega je u toku istraga zbog sumnji na korupciju.

Andrija Hebrang, bivši hrvatski ministar odbrane i zdravlja, takođe je lekar, a poznato ime lekara političara je i Mate Granić.

Granić je od 1993. do 2000. godine bio ministar inostranih poslova Hrvatske, a kao bliski saradnik Franja Tuđmana - bivšeg hrvatskog predsednika - učestvovao je 1995. godine u stvaranju Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat na području bivše Jugoslavije.

Iz tog perioda poznat je i Jovan Rašković, osnivač Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj i jedan od lidera tamošnjih Srba.

On je bio psihijatar - diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu.

Rašković je otac Sande Rašković Ivić, bivše predsednice Demokratske stranke Srbije.

Jedan od najpoznatijih primera lekara u policii je Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske, osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Karadžić je završio Medicinski fakultet u Sarajevu, a specijalizovao se za neuropsihijatriju.

Dok je bio u bekstvu od Haškog tribunala takođe se krio kao lekar, pod pseudonimom doktor Dabić.

• Kako je uhapšen Radovan Karadžić: „Luda kuća" i palačinke, 15 godina kasnije
• Ministar zdravlja Hrvatske uhapšen, pa smenjen, tereti se za korupciju

A poznatih imena ima i u svetu - Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, takođe je završila medicinu.

Bašar al Asad, dugogodišnji vladar Sirije, svgrnut prošle godine, specijalizovao se iz oblasti oftalmologije, a medicinom se bavio i Fransoa Duvalije, bivši vladar Haitija, poznat i po nadimku Papa Dok.

I jedan i drugi poznati su kao surovi diktatori.

Lekar je bio i slavni revolucionar Ernesto Če Gevara.

• Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
• Če Gevara u Jugoslaviji: Kako je izgledao susret sa Titom na Brionima
• Još pet godina za Ursulu fon der Lajen, kompletiranje EU „ključni prioritet"

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.07.2025)