Марина је постала спора и погрбљена, а лекар је установио страшну дијагнозу чим ју је угледао: "Сада не могу ни чашу воде да узмем"
Блиц 14.04.2025
Марина Бранкован је професорка математике у пензији, а данас јој се дешава да се укочи усред продавнице и више не може да се помери. Ипак, присећа се да је првих 10 година живела потпуно нормално са својом дијагнозом, а највећа подршка јој је супруг, који је никада не напушта и увек је поред ње. Баш из тог разлога Марина себе сматра срећном, без обзира на то што је борба тешка и напорна, а свесна је да многи људи немају никог и морају да се боре сами.
Марина се присећа да је Паркинсонове болести била њена спорост. "Када сам требала да се потпишем, прво слово је било океј, а последње слово је било ситније и ситније. Тешко ми је било да попуним неку одређену рубрику и да позиционирам руку где треба. Лева рука ми је остала у неком чудном положају. Ја је исправим, али она се опет врати у неки чудан положај", присећа се Марина. Игром случаја завршила је код неуролога који је дословно са врата установио дијагнозу.
