Мрзим, дакле постојим

Фото: Предраг Трокицић Мишљење је навика. Као пушење. Навикнете се да мислите и онда вам свест махинално посеже за промишљањем као рука за цигаретом. Ни не питате се да ли је и колико штетно може да буде по вас. Али је и власт навика. Штетнија по околину од пушења. И док ми мислимо по навици, власт има навику да прогони мишљење. Чак толико да би, по угледу на неугледну председницу скупштине („ко се лача мати“) променила Декартову максиму у: Мислим, дакле не