Седите мало, одморите
Радио 021 14.04.2025
Не умем да седим. Буквално. Ако немам телефон у руци, даљински у видокругу и нешто да "скенирам" погледом (најчешће списак обавеза које нећу обавити), устајем.
Некад мислим да не могу да седим јер сам неуротична. А некад мислим да сам неуротична јер никад не седим. Круг је затворен. И претрпан нотфикацијама. Седети је престиж. Не мислим на физичко седење – то сви радимо, погрбљени над тастатуром или склупчани на троседу у позицији "привремено жива". Мислим на оно истинско, елегантно, зен седење. Да седнеш и ништа не радиш. Ништа да не помераш, ништа да не планираш, ништа да не отвараш. Да ти мисли лутају саме, као
