Ништа људско му није било страно
Радар 20.04.2025 | Радивој Цветићанин
Уводећи нас у свој живот Папа, који је данас преминуо, са неколико реченица одређује карактер књиге. Он каже да аутобиографија није наша приватна прича, пре је пртљаг који вучемо са собом. Каже, исто тако, да сећање није тек оно што призивамо из прошлости, већ је и оно што нас окружује. Штавише: да се сећање не тиче само оног што је прошло, него и онога што ће бити. “На свакој страници, ово је књига о онима који су путовали са мном, о онима који су дошли пре, о онима који следе”
Много је шта Хорхе Марио Бергољо – као папа Фрањо – урадио први и једини. Споменимо неколико ствари, чисто подсећања ради. Кад је, рецимо, изгласан папом, одбио је понети папски златни крст, оставивши око врата свој поникловани сребрни. Одбио је и традиционалне скарлетне мокасине од којих је Прада у време његовог претходника Бенедикта направила хит својих модних ревија. (Зато је, не без жаоке, ватиканским костимографима дао на знање да су му потаман старе
