Румуни у недељу бирају председника: Фаворит ултранационалиста Симион, очекује се други круг

Грађани Румуније ће у недељу гласати на поновљеним председничким изборима, на којима би могао да победи ултранационалиста Ђорђе Симион, што би вероватно изазвало нелагоду у Европској унији и НАТО-у и узнемирило инвеститоре.

Ђорђе Симион (Георге), крајње десни евроскептик, води према истраживањима јавног мњења уочи првог круга гласања, пет месеци након што је Уставни суд поништио председничке изборе после тврдњи да је Русија водила координисану онлајн кампању у корист крајње десног популисте Калина Ђорђескуа (Цалин Георгесцу), што је Москва демантовала.

У трци за наследника Клауса Јоханиса је 11 кандидата, а ако нико од њих не освоји апсолутну већину гласова, други круг избора биће одржан 18. маја.

Према анкетама, 38-годишњи Симион може да рачуна на око 30 одсто гласова у првом кругу, чиме би остварио комотну предност у односу на два центристичка кандидата, бившег сенатора Крина Антонескуа (Црин Антонесцу) и градоначелника Букурешта Никузора Дана (Ницусор Дан), наводи агенција Ројтерс.

За улазак у други круг конкуришу и бивши премијер Виктор Понта (Вицтор) и председница странке десног центра Унија за спас Румуније Елена Ласкони (Ласцони), која је на новембарским изборима заузела друго место (18,7 одсто гласова), иза Ђорђескуа (22,4 одсто).

Симион, лидер ултранационалистичке Алијансе за уједињење Румуна, постао је фаворит након што је његовом савезнику Ђорђескуу у марту забрањено учешће на предстојећим изборима у земљи са 19 милиона становника.

Ђорђеску се суочава са оптужбама за подршку фашистичким групама и у вези са финансирањем кампање. Румунске власти испитују и финансирање кампање Симиона након што је пријавио да није трошио средства на онлајн промоцију, упркос доказима о плаћеном садржају на друштвеним мрежама.

Симион, који је заузео четврто место на новембарским изборима, противи се слању војне помоћи суседној Украјини, критичан је према руководству ЕУ и подржава председника САД Доналда Трампа.

Залаже се за повратак Румуније на њене границе из 1940. године, што укључује делове Бугарске, Молдавије и Украјине. Молдавија и Украјина су му забраниле улазак због тог става.

Као конзервативни хришћанин, залагао се за одржавање неуспелог референдума 2018. чији су иницијатори желели да спрече склапање бракова истополних парова.

Симион рачуна на подршку Трампове администрације и нада се да ће имати користи од распрострањеног гнева јавности због поништавања новембарских избора.

Победа Симиона могла би да изолује Румунију, да смањи улагања и да учини земљу мање предвидљивом и мање кооперативном чланицом НАТО-а по питању војне помоћи Кијеву, што би ишло наруку Русији, наводи Ројтерс.

Будући да у глобализованом свету није лако одупрети се општим политичким трендовима какав је раст деснице, ситуација у Румунији не изненађује, поготово ако се у обзир узме подршка коју су Трампови блиски сарадници, Илон Маск и Џеј Ди Венс, упутили Ђорђескуу, наводи Вања Параушић у тексту за Истраживачки форум Европског покрета у Србији.

У тексту "Избори у Румунији: Одбијена кандидатура десничарког представника - Удар на демократију или 'руски утицај'?", Параушић указује да десничарски кандидати у Румунији нису бележили успехе на изборима у последњих 30 година, али да се бирачи у времену глобалних криза све чешће окрећу десници у потрази за јасним решењима и чвршћим вођством, док се либералне партије суочавају са растућим изазовима у придобијању поверења грађана.

"Уз то, Румунија се суочава са масовним исељавањем из руралних регија, влада корупција и клијентелизам, нетранспарентност државне управе и занемаривање реформи у образовном и правосудном систему. Обећане реформе се не испуњавају, а у недостатку политичких алтернатива, грађани су се на прошлим изборима окренули десници, која је очигледно била уверљивија и проактивнија", наводи Параушић.

Она додаје да ће раст деснице и незадовољство бирача тренутном влашћу "свакако обликовати будућност румунске политике".

Међу фаворитима за улазак у други круг, уз Симиона, је и 65-годишњи Крин Антонеску, кога подржавају три странке из прозападне румунске владе - његова Национална либерална странка чији је лидер био од 2009. до 2014. године, Социјалдемократска партија и етничка мађарска партија.

Антонеску, бивши посланик (1992-2008) и сенатор (2008-2016), подржава повећање издатака за одбрану, залаже се за наставак подршке Украјини и за увођење грађанских заједница за истополне парове.

Антонеску је 2012. кратко био привремени председник државе, а после повлачења из политике 2016. године живео је у Бриселу са супругом Адином Јоаном Валеан, посланицом Европског парламента и бившом европском комесарком за саобраћај (2019-2024).

Шансе за улазак у други круг има и 55-годишњи градоначелник Букурешта Никузор Дан, независни кандидат познат по чврстом про-ЕУ и про-НАТО ставу.

Дан, математичар образован у Француској, залаже се за наставак подршке Украјини и за постепено повећање издвајања за одбрану са прошлогодишњих 2,0 на 3,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) до 2030. године.

У фокусу кампање му је борба против корупције, елиминисање бирократије и реформа јавне управе по моделу заслуга.

На мети је критика због дугогодишње блиске повезаности са бизнисменом Михајем Пауном, који је у прошлости хвалио руског председника Владимира Путина на друштвеним мрежама и имао је послове у Белорусији и Русији.

И Антонеску и Дан су прозападни кандидати који подржавају Украјину. Антонеску би највероватније подржао садашњу владу ако победи на изборима, док је Дан рекао да би се залагао за формирање новог прозападног кабинета.

У други круг би могао да уђе и 52-годишњи Виктор Понта, бивши премијер (2012-2015) и некадашњи лидер леве Социјалдемократске партије који је постао ултранационалиста.

Понта, који наступа као независни кандидат, наводи да подржава "радикалну промену која се дешава у САД" и повећање издвајања за одбрану на изнад три одсто БДП-а у 2026. години. Не подржава увођење грађанских заједница за истополне парове.

Шансе за улазак у други круг има и Елена Ласкони, 52-годишња лидерка Уније за спас Румуније, иако анкете показују да је изгубила подршку бирача у односу на новембарске изборе, када је требало да буде ривалка Ђорђескуу у другом кругу.

Ласкони, градоначелница Кампулунга, града у централном делу земље, изгубила је и подршку неких високих функционера њене странке који су подржали Никузора Дана.

Попут Антонескуа и Дана, и Ласкони је за повећање издатака за одбрану и за даљу помоћ Украјини. Подржава грађанске заједнице за истополне парове, али се противи легализацији истополних бракова.

Функцију председника Румуније, који има мању моћ од премијера, једна особа може да обавља највише у два петогодишња мандата. Председник командује оружаним снагама, именује премијера, главне судије, тужиоце и шефове тајне службе и председава Саветом безбедности који одлучује о слању војне помоћи. Такође представља Румунију на самитима ЕУ и НАТО-а и може да стави вето на важне одлуке Уније.

Нови председник ће наследити Клауса Јоханиса, председника Румуније од децембра 2014. до фебруара 2025. године. Јоханису је други мандат продужен пошто је Уставни суд поништио председничке изборе, али је он у фебруару ипак поднео оставку под притиском више опозиционих, претежно десничарских странака.

Понављање председничких избора је зауставило активности владе на смањењу највећег буџетског дефицита у ЕУ, због чега Румунији прети опасност од пада кредитног рејтинга на ниво испод инвестиционог, наводи Ројтерс.

Наредни председник ће се суочити и са економским последицама потенцијалног трговинског рата и са притиском да повећа издвајања за одбрану. Вероватно ће настојати и да побољша односе са Вашингтоном након што су чланови Трампове администрације критиковали поништавање прошлогодишњих избора.

(Бета, 02.05.2025)