Sećanje na Ljubomira Simovića: Pesnik koji je prenosio zaveštanje
Blic pre 23 dana
Poezija je duhovna disciplina za sva vremena, ne samo za doba i trenutak u kome živimo. Nedavni odlazak pesnika poput Ljubomira Simovića predstavlja istovremeno i dolazak među žive koji su nas takođe napustili, među one koji su neprolazni stubovi srpske poezije i umetnosti, kulture i istorije. Ali, i ponovo, i najživlje, ostavlja trag među nama koji smo u privremenim okovima zemnoga života.
Simović je pesnik Srbije, pobedničke i poražene, i na nebu i na zemlji, u zvezdama i u blatu. On peva o sirovoj stvarnosti, o svakodnevnom deveranju i opstanku, o stvarima i predmetima koji oličavaju duh naroda: ognjište, verige, šajkača, lonac, konac, šinjel, čizme, drvena kašika, tanjir, šporet. O tome je pesnik rekao: „Mene, na primer, veoma privlači da slanik, viljušku, naprstak, dugme, iglu, šilo, mlin za kafu, doživljavam ne samo kao predmet, nego i kao slova
