Пала холандска влада: Премијер поднео оставку после повлачења Вилдерса

Холандска влада је пала после мање од годину дана после неслагања међу коалиционим партнерима.

Након што је десничарска странка Герта Вилдерса, стуб владајуће коалиције, изашла из владе, премијер Дик Схоф поднео је оставку.

Дик Схоф је у последњем тренутку упутио апел лидерима коалиционих странака, али је састанак трајао само минут пре него што је Вилдерс напустио салу, практично означивши крај владе.

Слом владе, изазван спором око имиграције, сада ц́е вероватно довести до ванредних избора.

Вилдерс је тражио 10 додатних мера, између осталих замрзавање захтева за азил, обустављање изградње прихватних центара и ограничавање спајања мигрантских породица.

„Вилдерсова одлука је била неодговорна и непотребна.

„Што се мене тиче, ово није смело да се догоди&qуот;, рекао је Схоф медијима.

Вилдерс је изразио разочарање што се „преспоро спроводи најстрожа имиграциона политика у историји&qуот; коју је договорио са коалиционим партнерима после његове изненадне изборне победе у новембру 2023. године.

„Нема потписа на нашим плановима за азил... Слободарска партија (ПВВ) напушта коалицију&qуот;, написао је Вилдерс на друштвеној мрежи Икс.

Прошле недеље, Вилдерс је од коалиционих партнера затражио да хитно подрже његове предлоге о обустављању пријема избеглица свих, повратку сиријских избеглица у њихову домовину и затварању избегличких центара.

Коалициони партнери нису подржали ове идеје и напоменули су да је министар за миграције из Вилдерсове странке требало да припреми конкретне предлоге.

Међу политичким лидерима влада шок и бес после одлуке Вилдерса.

Многи су рекли да је неколико Вилдерсових захтева слично политикама које су вец́ у коалиционом споразуму и да нец́е стајати на путу његовој странци да их спроведе.

Многи додатни предлози које је Вилдерс изнео одбачени су током коалиционих преговора због правних проблема.

Вилдерсова одлука окончала је не баш угодну владајуц́у коалицију која је настала у јулу 2024. године после вишемесечних посизборних политичких размирица и свађа.

• Антиисламски популиста Герт Вилдер победио на изборима у Холандији
• Како је холандска трагедија натерала људе да озбиљно схвате усамљеност
• Објављена имена 425.000 људи истраживаних због сарадње са нацистима у Холандији

Вилдерсова ПВВ је највец́а странка у парламенту и досадашњи стуб владе.

Остали чланови, који су технички још у коалицији, су конзервативно-либерални ВВД, Покрет пољопривредника и грађана (БББ) ​​и центристички Нови друштвени уговор.

Вилдерсови досадашњи коалициони партнери оптужују га да је изазвао кризу, називајући његов излазак из владе „врло неодговорним&qуот; и да се овде уопште не ради о политици имиграције.

„Мислим да Вилдерс издаје Холандију&qуот;, рекла је заменица премијера Мона Кејзер из БББ-а.

Опозициона Социјалистичка партија саопштила је да је земља „ослобођена из политичке талачке ситуације&qуот;, а лидер Џими Дајк назвао је владајуц́у коалицију „четири десничарске свађалице које ништа не постижу&qуот;.

Рушењем коалиције око питања азила, вероватно је да ц́е Вилдерс то питање ставити у цсредиште кампање на ванредним изборима који ц́е вероватно бити расписани.

Међутим, с обзиром да је његова странка била одговорна за азил и имиграцију скоро годину дана, нема гаранција да ц́е се такав ризик исплатити.

Нови избори би могли да буду одржани на јесен, извештавају холандски медији.

У Хагу се крајем јуна одржава самит НАТО-а и вероватно је да ће Схоф и министри - осим Вилдерсових - остати на позицијама, али у техничком мандату.

Садашња холандска влада направљена је пре годину дана, а њено формирање се отезало пуних шест месеци.

У новембру 2023. године, крајње десничарска Слободарска партија неочекивано је победила на изборима у традиционално либералној земљи, освојивши око четвртину гласова и 37 од 150 места у парламенту.

Договор о прављању нове владе се растегао јер нико није хтео да попусти, а од настанка се мучила да доноси одлуке консензусом.

На крају је направљен министарски кабинет од мање истакнуте политичаре.

Лидери победничких странака нису били у влади, али су посланици у парламенту.

Герт Вилдерс је такође био приморан да одустане од идеје да постане премијер, а његово место је заузео бивши шеф обавештајне службе земље, Дик Схоф, нестраначка личност.

Испоставило се да је он био једини прихватљив кандидат у четвоространачкој коалицији: остале три странке су пристале да се придруже влади под условом да Вилдерс не постане премијер.

Вилдерс је познат по антисламској реторици.

Често је називао ислам „одвратном, осудљивом, окрутном и религијом пуне мржње&qуот;.

Он је 2016. године осуђен због дискриминаторских изјава против мароканске заједнице.

После избора је ублажио реторику, а странка више не помиње неке од радикалнијих захтева, попут забране Курана, џамија и исламских школа.

Недавне анкете показују да је Вилдерс изгубио део подршке, и да је сада његова странка изједначена са алијансом Лабуриста и Зелених, која је друга највец́а у парламенту.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Откуд усред Холандије споменик српским војницима из Првог светског рата
• Европски конзервативци које подржава Трамп верују да је дошло њихових пет минута
• Партијска књижица као доказ: Холандски принц Бернхард био члан Хитлерове странке
• Холандија враћа у Азију украдено благо из доба колонијализма
• Трансродна манекенка победом на холандском избору за мис 'срушила границе'
• Холандски давалац сперме има 550 деце, суд му наредио да престане

(ББЦ Невс, 06.04.2025)