Ви можете да памтите, али не мора и ваша кожа: За успомену нек вам остане сећање на осмех, а не ожиљак – ово може да направи разлику
Блиц 05.06.2025
Постоје успомене из живота које сви дубоко у себи носимо као ордење. Огуљена колена са летњег распуста. Траг на лакту од пењања по старој трешњи. Огреботина на руци од мачке. Ситне незгоде из детињства које су нас научиле да будемо храбри, али и мање несташни. Увек праћене осмесима родитеља, срећних што је све у реду. Постоје и они дубљи тренуци – прве акне, прве богиње, прва озбиљна операција... Памтимо мирис здравствених установа, али и љубазни осмех медицинске сестре која нам говори: „Не
Све те приче носимо у себи. Памти их срце, памти их ум. И годинама касније, сетимо их се уз осмех, уз захвалност и можда, помало стидљиво - додирнемо ожиљак. Ипак, ако нас успомена на неки догађај из наше биографије већ греје изнутра, да ли заиста мора да остане и видљива споља? Срећом, ожиљке више не морамо да носимо на кожи, јер постоје бројне опције за њихов третман. А сећање на минуле дане? Оно нам свакако остаје урезано души. Кад су видљиви ожиљци на
