'Биће то највећа превара у историји човечанства': Како су лажни Хитлерови дневници обманули британску штампу

У априлу 1983. године, немачки недељник Штерн и британски дневни лист Сандеј тајмс тврдили су да су се докопали једног од највећих историјских открића. Радило се, заправо, о једној од највећих превара века, а скандал који је уследио коштао је милионе и уништио бројне репутације.

Цењени немачки часопис Штерн објавио је 25. априла 1983. године, пре 42 године, како је веровао, најспектакуларније историјско откриће свих времена: претходно непознате приватне дневнике Адолфа Хитлера.

Да би представио ову изузетну ексклузиву светској штампи, недељни њуз магазин је за исти дан уговорио конференцију за штампу у Хамбургу.

Прича заиста неће избијати из светских вести, али не онако као што је часопис замислио.

Три дана раније, Штернов лондонски уредник Питер Викман изјавио је за ББЦ њуз да су „апсолутно уверени&qуот; да у рукама имају аутентичне Хитлерове дневнике.

„Били смо испочетка веома сумњичави, али их је графолог проучио, имали смо експерта који је упоредио папир.

„Имали смо историчаре као што је професор Тревор-Ропе и они су сви убеђени да су дневници прави.&qуот;

• Шта би се десило да Хитлер није поражен
• Како су Стаљин, Рузвелт и Черчил на Јалти преобликовали свет
• Жене које су пробале Хитлерову храну

Руком писани дневници односе се на време од 1932. до 1945. године, покривајући читав период Хитлеровог Трећег рајха.

„Постоји 60 дневника, изгледају помало као школске свеске, али са тврдим корицама.&qуот;

„Имају печате споља са кукастим крстом и орлом, а унутра, наравно, Хитлеров веома нечитак готски рукопис&qуот;, рекао је Викман за ББЦ.

Штерн је веровао да њихово откриће има потенцијал да преобликује све што је претходно било познато о нацистичком вођи.

А садржај дневника је свакако био просветљујући, откривајући фирерову мало познату осећајну страну.

Они су детаљно описивали све, од Хитлерове борбе са надутошћу и задахом из уста, преко притиска његове девојке Еве Браун да набави карте за Олимпијске игре, до белешке о слању телеграма Стаљину – „старом лисцу&qуот; – са рођенданском честитком.

Свеске су такође деловале као да указују, донекле запањујуће, на то да је нацистички вођа био несвестан да се у његово име спроводи Холокауст.

Дневнике је наводно ископао новинар Штерна Герд Хајдеман.

Репортер је већ одраније у Штерну био сматран неким ко је опседнут нацистичким знаменитостима.

Часопис га је 1973. године задужио да напише чланак о трошној јахти која је некада припадала Хитлеровој десној руци Херману Герингу.

Хајдеман је потрошио читаво богатство на куповину те јахте и њену рестаурацију.

Такође је отпочео љубавну аферу са Геринговом ћерком Едом, која га је упознала са великим бројем бивших нациста.

Преко тих контаката, испричао је Хајдеман, успео је да дође до Хитлерових дневника.

Хајдеман је тврдио да су се у авиону налазили дневници, који су спасени после његовог пада и одложени у сенару.

У годинама које су уследиле, дневници су пронашли пут до источнонемачког колекционара који је сада нудио да их прода.

Новинар је требало да преговара о њиховој куповини, наступајући као посредник између источнонемачког извора и Штерна.

Обећање сензационалне светске ексклузиве, која би пружила до тада непознати увид у ум нацистичког диктатора, показало се неодољивим за овај часопис.

Али Штерн је одлучио да задржи чврсту контролу над тим ко зна за њихово откриће, тако да кад су ангажовали стручњаке за рукописе да потврде аутентичност дневника, обезбедивши им „праве&qуот; Хитлерове документе са којима би их упоредили, давали би им на проучавање само неколико одабраних страница из свезака.

Штерн је на крају издвојио око 9,3 милиона немачких марака (2,7 милиона евра) за те томове и, кад је већ платио толику суму, одлучио се да их похрани у швајцарски трезор на чување.

Први историчар који је проучио дневнике био је професор Хју Тревор-Ропер, такође познат као лорд Дакер од Глантона.

Он је 1947. године написао књигу Последњи Хитлерови дани, која му је донела велики академски престиж и био је сматран водећим експертом за нацистичког диктатора.

Такође је био независни директор листа Тајмс, ког је две године раније купио, заједно са његовим сестринским листом, Сандеј тајмсом, Руперт Мардок.

Лорд Дакер је испрва био скептичан према дневницима, али је ипак одлетео за Швајцарску да их погледа.

Почео је да мења мишљење кад је чуо причу о пореклу дневника и кад му је речено, нетачно, да су хемијски тестови показали да потичу из периода пре рата.

Али оно што је заиста превагнуло за овог историчара било је кад је видео колико је ту материјала било.

„Оно што је оставило најјачи утисак на Хјуа Тревор-Ропера и свакако запањило мене као неексперта кад сам видео оригинални материјал била је пука количина свега&qуот;, рекао је за ББЦ уредник Тајмса Чарлс Даглас-Хорн 22. априла 1983. године.

„Огроман распон те архиве. Ту није само скоро 60 томова свезака испуњених Хитлеровим рукописом, било је и 300 његових цртежа, слика и личних докумената као што су његова партијска књижица. Сећам се да је било цртежа које је приложио ликовној академији док је био младић који је желео да упише ту школу, а ту је и једна слика, уље на платну, и тако даље. Фалсификатор би морао да буде јако добар да би фалсификовао толики дијапазон ствари.&qуот;

Лорд Дакер је постао убеђен да су дневници прави и чак написао чланак за Тајмс гарантујући њихову аутентичност и изјавио је да ће историјски догађаји можда морати да се преиспитају у светлу њиховог постојања.

Како је вест о Хитлеровим дневницима почела да се шири, захуктао се лицитаторски рат око права на њихово објављивање у фељтонима, а власник Сандеј тајмса Мардок је долетео у Цирих да би лично учествовао у тим преговорима.

Након што је потписан уговор о правима на објављивање текста у фељтонима, Штерн је у журби сазвао конференцију за штампу да би обзнанио објављивање Хитлерових дневника свету.

Али још и пре грандиозног представљања свезака, исказане су сумње у њихову веродостојност – поготово у редакцији Сандеј тајмса, која се већ опекла у прошлости.

Лист је, наиме, 1968. године платио предујам за дневнике које је наводно написао италијански фашистички вођа Бенито Мусолини, за које је такође неко гарантовао, и то ни мање ни више него његов син.

„Али испоставило се да су лажни и да су их осмислиле две старице које су живеле у Веричелију надомак Милана&qуот;, рекао је 2011. године за ББЦ новинар Филип Најтли, који је радио са истраживачким тимом Сандеј тајмса.

Превара је разоткривена

Међутим, Мардок је био сигуран у те дневнике и, упркос резервисаности његовог уредника Френка Гајлса, брже-боље почео да их објављује у наставцима у Сандеј тајмсу уз наслов „светска ексклузива&qуот;, дан пре Штернове објаве на конференцији за штампу.

Гајлс је позвао лорда Дакера тражећи уверења да је прича истинита само да би му лорд Дакер признао да не само да гаји извесне сумње у то, већ да „прави заокрет од 180 степени&qуот; у вези са аутентичношћу дневника.

„Сви у просторији, сви руководиоци листа, попадали су на столице и заронили главе у шаке зато што смо управо изгубили нашег главног аутентификатора&qуот;, река је Најтли.

„Било је очигледно да је прича апсолутно неистинита.&qуот;

Сандеј тајмс је и даље могао да заустави пресе и промени насловну страну.

Али кад је Гајлс позвао власника, „Мардок је рекао: 'Само зато што се Декер колебао све ово време, ко га шиша, објавићемо,'&qуот; , присећа се Најтли.

За Штерн, ствари ће постати само још много горе на његовој конференцији за штампу наредног дана.

Након што је главни и одговорни уредник Петер Кох изјавио да је „100 одсто сигуран да је Хитлер написао сваку реч у овим књигама&qуот;, лорд Дакер, исти историчар који је гарантовао да су они прави, признао је док су му постављали питања да се предомишља.

Пред ужаснутим изразима лица руководилаца Штерна, лорд Дакер је рекао да није успео да пронађе везу између пада авиона и наводних дневника, и да је био пожуриван да донесе свој суд.

„Морам да кажем да, као историчар, жалим што су нормални методи историјске верификације били, можда нужно, жртвовани у корист новинарског открића&qуот;, рекао је он.

Дан након хаотичне конференције за штампу, Чарлс Хамилтон, амерички дилер аутограмима, рекао је за ББЦ да чим је видео странице дневника, „одмах је могао да нањуши непогрешиви мирис фалсификата.&qуот;

Хамилтон је рекао да је знао да је потпис на свескама неаутентичан зато што су му стално доносили лажне Хитлерове документе.

„Убрзо ће то бити и утврђено, без икакве сумње, и без икаквог панела стручњака за који мислим да је у овом тренутку сувишан, и читава афера ће згаснути и биће то проглашено највећом преваром у историји човечанства&qуот;, рекао је он.

И није у томе погрешио.

У року од две недеље, ригорозна форензичка анализа раскринкала је дневнике као лажне.

Не само да је, као што је Хамилтон указао ББЦ-ју, Хитлеров наводни потпис био нетачан, већ је хемијско тестирање показало да су њихов папир, лепак и мастило произведени после Другог светског рата.

Дневници су били пуни грешака, савремених израза и историјских нетачности, понекад се позивајући на информације које Хитлер никако није могао да зна.

У светлу ових открића, Сандеј тајмс је брзо одустао од серијализације и објавио извињење.

Штерн се такође јавно извинио зато што је насео на превару.

Репутације падају, тиражи расту

Под притиском, Хајдерман је признао да је источнонемачки извор који му је уручио дневнике био Конрад Кујау, фалсификатор који се испоставио као аутор дела.

Кујау је био вешт уметник, али његови фалсификати су били далеко од софистицираних.

Тражећи инспирацију, покрао је крупне делове књиге Макса Домаруса Хитлер: Говори и прокламације 1932-1945, и као резултат тога прекопирао реч по реч неке од хронолошких и фактографских грешака из првог издања књиге.

Да би покушао да дочара новинарима малко приснији осећај, замислио је прозаичнију страну фиреровог живота, убацујући детаље као што су: „Не могу чак ни да изађем са посла и посетим Еву&qуот;, „Морам отићи до поште да пошаљем неколико телеграма&qуот; и „Ева каже да имам ружан задах&qуот;.

Кујау се чак мучио са детаљним готским иницијалима које је користио на корицама дневника, случајно ставивши на њих иницијале ФХ уместо АХ.

Потом је покушао да „остари&qуот; свеске сипавши чај преко њих и лупајући њима по радном столу.

Оно што је помогло код првобитне аутентификације дневника било је што је Кујау био толико продуктиван фалсификатор нацистичких знаменитости да су многи од „правих&qуот; докумената које је Штерн дао експертима да би им омогућио да их упореде са Хитлеровим рукописом, такође начинио Кујау лично.

Полиција га је ухапсила и он је признао уплетеност у превару.

Чак је отишао толико далеко да је, да би демонстрирао кривицу, написао признање стилом Хитлеровог рукописа.

Проглашен је кривим 1985. године за превару и фалсификат и осуђен на казну од четири и по године затвора.

Током даље истраге, полиција је открила да је Хајдеман такође напумпао цене за које је тврдио да тражи његов извор за дневнике и присвојио део суме коју је платио Штерн.

Изгледало је да је то урадио да би могао да финансира луксузни стил живота, одржавање нацистичке јахте и склоности ка куповању све више диктаторских сувенира (касније ће тврдити да поседује доњи веш Идија Амина).

Он је, као и Кујау, осуђен 1985. године за превару и добио четири године и осам месеци затвора.

На властитом суђењу, Хајдеман је инсистирао да је и он сам био обманут, али је Кујау одувек инсистирао на томе да је репортер све време знао да су дневници лажни.

Једна од последица скандала била је да је репутација лорда Дакера као историчара била заувек укаљана.

Кох и још један уредника Штерна ће изгубити посао, док ће Гајл бити смењен са места уредника Сандеј тајмса.

Чак ће и Мардок касније тврдити у Левесоновој истрази медијске етике из 2012. године да је његова одлука да објави причу била „крупна грешка коју сам направио и преузимам пуну одговорност за њу. Мораћу да живим с тим до краја живота.&qуот;

Међутим, тираж његовог листа само је порастао због његове одлуке да објави лажну причу.

И пошто је Мардок инсистирао на клаузули да Штерн врати сав новац који му је платио Сандеј тајмс ако се испостави да су дневници лажни, медијски могул је само од читаве преваре профитирао.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Мрачна нацистичка прошлост немачких богаташа
• Девојчица која је присуствовала Кристалној ноћи
• Како у Србији памтимо Други светски рат

(ББЦ Невс, 06.07.2025)