Ко контролише рад кланица у Србији

У расхладној витрини супермаркета, уредно су поређани делови свињског меса, говеђих шницли и пилетине на акцији.

Иза ове наизглед једноставне слике налази се читав низ процедура - узгајање животиња, кланице чију хигијену прате ветеринари и технолози, уз редовне инспекције које контролишу услове рада.

Ипак, те процедуре некад не буду поштоване.

Средином маја у једној кланици у Александровцу, граду на југу Србије, откривено је готово 700 килограма говедине без одговарајуће пратеће документације, а само неколико дана касније, пронађена је нелегална кланица у близини Чачка, која није регистрована за промет хране животињског порекла.

Због небезбедне хране годишње у свету оболи 600 милиона људи, а посебно су погођене рањиве групе - сиромашни, жене, деца и мигранти.

Уједињене нације 7. јуна обележавају Међународни дан безбедности хране.

Процењује се да 420.000 људи широм света умре сваке године пошто поједу заражену храну, а посебно су на удару деца млађа од пет година са 125.000 смртних случајева.

• Како су прве јапанске вагју краве стигле у Србију
• Вештачко месо: Колико је врла нова храна близу трпезама у Србији
• Да ли се црвено месо на велика врата враћа у јеловник

Од фарме до месаре

Нарочито погодна храна за тровање је животињског порекла, због ширења бактерија, посебно у летњем периоду.

Зато су месаре и кланице под лупом низа надлежних служби.

По правилу, кланице надзире ветеринарска инспекција чији је циљ да оцени да ли је месо употребљиво за људску исхрану.

У Србији дозволу за рад имају 502 велике и мале кланице, а безбедност места проверава свега 148 ветеринарских инспектора, кажу из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у писаном одговору за ББЦ на српском.

За контролу меса најважније је праћење производа од ливаде до трговинских ланаца, каже ветеринар Синиша Гатарић за ББЦ на српском.

„Ту има неколико корака - контрола исхране животиња, историје њихових болести, праћење транспорта до кланица, као и преглед пре, после и у току клања&qуот;, објашњава Гатарић.

Дуг је пут меса до тањира.

Док животиње живе на фарми, ветеринари воде дневник исхране и историје болести, каже Гатарић.

„Ако је животиња здрава и храњена као треба, довози се до депоа, где ветеринари који раде при кланицама добијају ове информације и прегледају животиње&qуот;, додаје он.

И после клања врше се додатне провере.

„Делови животиње се обележавају бројевима тако да се зна које парче меса долази од које животиње&qуот;, каже он.

Када месо једном уђе у процес прераде, одговорност се пребацује на технолога хране.

„Производња и технологија обраде меса су захтевни процеси и зато је важна посвећеност свих који су укључени у тај посао&qуот;, каже технолог Предраг Дамјановић из кланице „Трлић&qуот;.

Технолози прате да ли је унутра одговарајућа температура, као и да се поштују санитарне процедуре и рокови.

„Постоје контроле и унутар самих кланица које се свакодневно раде&qуот;, објашњава Дамјановић.

Узорци меса се редовно шаљу Институту за контролу меса у Београду, где се испитују присуства микроорганизама или остатака антибиотика, додаје.

Који су најчешћи прекршаји?

Најчешћи недостатак у кланицама је лоша хигијена, указују из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Оштећени подови, зидови и плафони као и нефункционална опрема и алат „који су у непосредном контакту са животињама при клању или са сировинама, полупроизводима и производима жиотињског порекла&qуот;, додају из ресорног министарства.

Проблем су и „нерегистровани радници који обављају клање животиња, као и животиње непознатог порекла и здравственог стања.&qуот;

Шта је ХАЦЦП?

Меународно прихваћени систем безбедности хране који предупређује све потенцијалне опасности у процесу производње хране и уводи мере за њихово спречавање назива се ХАЦЦП.

То је скраћеница од анализа ризика и контрола критичних тачака (Хазард Аналисис анд Цритицал Цонтрол Поинтс).

Уместо да се ослања само на крајњу контролу производа, ХАЦЦП инсистира на контроли сваке фазе у ланцу производње:

• температури чувања меса
• хигијене радника
• чистоћи машине за клање
• начину транспорта до продавница

У Србији је ХАЦЦП систем обавезан од 2009. године, за све произвођаче и прерађиваче хране.

Извор: ББЦ

Колико месо може бити опасно?

Систем контроле меса значајно је унапређен 90-их година прошлог века ради откривања болести као што је трихинелоза.

Управо је она и данас једна од најчешћих болести које се могу добити из свињског меса, каже Гатарић.

„У питању је паразит који живи у мишићима дивљих и домаћих животиња, људи се заражавају једењем сировог или недовољно термички обрађеног меса&qуот;, додаје он.

Симптоми су повишена температура, болови у мишићима, отежано гутање, оток очних капака, осип, повраћање и дијареја.

Једна од најопаснијих болести је говеђа спонгиформна енцефалопатија или болест лудих крава, објашњава ветеринар.

До ње долази ако преживари, као биљоједи, уносе храну животињског порекла, објашњава Гатарић.

„Зато се месо тестира, јер ту болест животиње могу пренети људима и код њих код људи се манифестује као Кројцфелд-Јакобова болест&qуот;, каже.

Долази до оштећења можданог ткива које доводи до нервних симптома, а почетни симптоми су несаница, депресија, конфузија, промене понашања, проблеми са памћењем, видом и равнотежом.

Први пут је забележена на фарми у Енглеској 1985. године.

„Углавном долази до смрти у року од око четири до шест месеци&qуот;, рекао је професор Сајмон Мид, раније за ББЦ.

Може ли се бити пажљивији према животињама?

Кланице су дужне да поштују процедуре које умањују бол, стрес и патњу животиња, објашњава Душица Остојић Андрић са Института за сточарство у Београду.

Међутим, стање на терену често је другачије, додаје.

„Лоша пракса, неадекватна обука радника, застарела опрема и слаб надзор доводе до свакодневног кршења тих прописа.

„Студије показују да и када су све мере формално поштоване, животиње и даље проживљавају низ негативних емоција - страх, фрустрацију и осећај беспомоћности&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Начин на које се третирају животиње, „утиче касније и на квалитет њиховог меса&qуот;, па је оно често „бледуњаво, мекано и водњикаво или тамно чврст и суво&qуот;.

„Хормон стреса, млечна киселина, адреналин све то утиче на текстуру, боју, пХ вредност и укус меса.

„Жртвовање животиња ради производње меса, можда се још дуго неће моћи избећи, али је битно да се трудимо да њихова смрт ради наше користи не буде мучна, насилна и понижавајућа&qуот;, закључује Остојић Андрић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како зараза трихинелозом вреба из свињског меса
• Контрола хране у Србији: Одакле пестициди у тањиру
• Може ли спремање хране бити опасно по здравље

(ББЦ Невс, 06.09.2025)