Protesti u Iranu: Bolnice preplavljene, vlast 'u velikoj nevolji', kaže Tramp

Broj stradalih na antivladinim protestima u Iranu, koji su ušli u 13. dan, i dalje raste, a američki predsednik Donald Tramp upozorava tamošnju vladu da je u „velikom problemu".

„Udarićemo ih veoma jako tamo gde ih boli", rekao je Tramp 9. januara, ponovivši ono što je saopštio dan ranije.

Sada je odbacio bilo kakvu intervenciju kopnenih trupa na tlu Irana.

„Deluje mi da ljudi zauzimaju određene gradove, što niko nije smatrao mogućim pre nekoliko nedelja", prokomentarisao je situaciju u ovoj azijskoj zemlji.

Ogromne mase Iranaca izašle su na ulice prestonice Teherana i nekoliko drugih gradova, pozivajući na kraj Islamske Republike, a ponegde traže i povratak monarhije.

Na protestima se uzvikuju parole protiv vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, poziva se na njegovo svrgavanje.

Najmanje 50 učesnika protesta, među kojima je sedmoro dece, i 14 pripadnika bezbednosnih snaga je izgubilo život od 28. decembra, saopštili su iz američke novinske agencije Human Rights Activist News Agency (HRANA).

Protesti su od 28. decembra zabeleženi na 512 lokacija u 180 gradova širom zemlje, više od 2.300 demonstranata je uhapšeno, dodaju.

Druga grupa, Iran Human Rights sa sedištem u Norveškoj, registrovala je 51 ubijenog pripadnika protesta, od čega su devetoro deca.

Internet je blokiran već duže od 24 sata, što su potvrdili i iz iranske vlade, a to otežava pristup novostima o nemirima, ne rade bankomati i ne funkcioniše plaćanje debitnim karticama u prodavnicama, potvrdio je jedan stanovnik južnog grada Širaza za BBC.

Mlada žena iz Teherana rekla je za BBC da protestuje jer su joj snovi „ukradeni“ i da želi da režim zna da „još imamo glas da vičemo, pesnicu da ih udarimo u lice“.

Druga smatra da je „život u Iranu je postao nepodnošljiv“.

„Živimo u neizvesnosti. Osećam se kao da visim u vazduhu bez krila da letim i bez nade da ću ostvariti moje ciljeve", priča ona.

Protesti su počeli 28. decembra, kada su vlasnici prodavnica izašli na ulice glavnog grada Teherana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute, rijala, u odnosu na američki dolar.

Studenti univerziteta su se ubrzo pridružili protestima i oni su počeli da se šire na druge gradove.

Nasilje nad demonstrantima „snažno su osudile" i Velika Britanija, Nemačka i Francuska u zajedničkom saopštenju, dodajući da su „duboko zabrinute zbog upotrebe sile iranskih bezbednosnih snaga".

Obraćajući se pristalicama 9. januara, ajatolah Hamnei je demonstrante nazvao „gomilom vandala“ koji žele da „udovolje“ američkom predsedniku Donaldu Trampu.

„Gomila vandala je izašla na ulice Teherana i drugih mesta i uništavala zgrade koje pripadaju njihovoj zemlji samo da bi udovoljila predsedniku SAD.

„To je zato što je izneo apsurdnu tvrdnju da podržava vas, izgrednike i ljude koji štete zemlji. Trebalo bi da vodi sopstvenu zemlju, ako je za to sposoban", rekao je Hamnei u video obraćanju.

Iranski lider, koji je na vlasti od 1989. godine, dodao je da su Trampove ruke „uprljane krvlju više od hiljadu Iranaca mučenika tokom 12-dnevnog rata [sa Izraelom]“.

„Grupa neiskusnih i nepažljivih ljudi mu veruje i deluje po njegovim željama. Pale kante za smeće da bi mu udovoljile“, dodaje.

Istovremeno, iranski mediji bliski vlasti prikazuju demonstrante kao naoružane teroriste, emitujući snimke njihovih hapšenja.

U gradu Mešhedu, drugom po veličini u Iranu, tražio se povratak na vlast dinastije Pahlavi, svrgnute Islamskom revolucijom 1979. godine.

Reza Pahlavi, prognani sin pokojnog bivšeg šaha (kralja), aktivno se uključio u proteste iz SAD-a, gde živi, pozivajući pristalice da izađu na ulice.

On ne pokušava da ponovo uvede monarhiju, već želi slobodne izbore na kojima bi ljudi „odlučili da li žele povratak ustavne monarhije ili republiku", kazao je za BBC Kameron Kansarinija, potpredsednik Nacionalne unije za demokratiju u Iranu, organizacije sa sedištem u Americi koja je radila na Pahlavijevom povratku u Iran.

Pozvao je američkog predsednika Donalda Trampa da „bude spreman da interveniše kako bi pomogao narodu Irana".

Iranska poluzvanična novinska agencija Fars, bliska Revolucionarnoj gardi, izvestila je da su dva policajca ubijena u jugozapadnom gradu Lordeganu.

Na snimcima na društvenim mrežama vidi se napet obračun demonstranata i snaga bezbednosti, a čuju se i pucnjevi.

Na snimcima iz nekoliko drugih oblasti, čini se da snage bezbednosti pucaju i bacaju suzavac na veliki broj demonstranata, koji ih gađaju kamenicama.

BBC na persijskom je potvrdio smrt i identitet 21 osobe, dok su iranske vlasti izvestile da je poginulo pet pripadnika obezbeđenja.

Pogledajte: Pocepana zastava i oborena statua

Pogledajte snimak sukoba demonstranata i snaga bezbednosti

Na snimcima od 7. januara, čiju je verodostojnost potvrdio BBC persijski servis, vidi se veliki broj ljudi koji protestuju u Kazvinu, severozapadno od Teherana, i skandiraju razne antivladinje slogane, poput „Smrt diktatoru“, aludirajući na Hamneija, kao i „Živeo šah“.

Na snimcima iz luke Bandar Abas vidi se kako snage bezbednosti rasteruju demonstrante.

U svetom šiitskom gradu Mešhedu, na severozapadu zemlje, demonstranti su se sukobili sa snagama bezbednosti i prisilili ih na povlačenje.

• Protesti potresaju oslabljeni Iran, Tramp upozorava vlasti
• Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja
• Koje zemlje bi mogle da se nađu na Trampovom nišanu posle Venecuele

Velike demonstracije bile su i u jugozapadnom gradu Abadanu, blizu granice sa Irakom, prema snimcima koje je potvrdio BBC persijski servis.

Čuje se kako demonstranti skandiraju: „Topovi, tenkovi, petarde! Mule moraju da nestanu“, aludirajući na iransko svešteničko rukovodstvo.

Na više snimaka vidi se kako pripadnici snaga bezbednosti otvaraju vatru povlačeći se pred demonstrantima, koji ih zasipaju kamenicama i drugim predmetima.

Na snimku iz Aligudarza, još jednog grada na zapadu zemlje, vidi se kako snage bezbednosti ispaljuju suzavac kako bi rasterali demonstrante, koji su skandirali:„Narodni ustanak, živeli!“.

U Lordegonu, Fars je izvestio da su dva policajca ubijena tokom protesta 7. januara.

Policajce su ubili „naoružani ljudi“ koji su bili u grupi „izgrednika", kako ih je nazvala ova agencija.

Ove informacije je nemoguće potvrditi jer BBC-ju i drugim nezavisnim međunarodnim medijima ili nije dozvoljeno da izveštavaju iz Irana ili, ako im se da dozvola, suočavaju se sa strogim ograničenjima kretanja.

Međutim, Lordegan je bio poprište nasilnih sukoba tokom nemira, a dva demonstranta su tamo ubijena pre nedelju dana.

'Ljudi su sada gnevniji i odlučniji'

„Ljudi sada postaju smeliji“, napisala je 29-godišnja Sina za BBC 8. januara putem SMS poruke iz grada Karadža, zapadno od prestonice Teherana.

„Otišla sam da kupim namirnice, a ljudi su glasno govorili protiv režima, usred dana!

„Mislila sam da će protesti prestati, ali nisu izgubili zamah.“

Teško je znati potpunu sliku onoga što se dešava jer nezavisnim medijima nije dozvoljeno da slobodno rade u Iranu, mnogi ljudi se plaše da javno govore, a sada je internet ozbiljno ograničen.

BBC je razgovarao sa ljudima pre nestanka struje.

Ali ne može se sakriti obim nezadovoljstva i veličina nekih od protesta snimljenih i objavljenih na društvenim mrežama.

Iranci imaju mnoštvo zamerki na vladu - od odsustva političkih sloboda do korupcije i stanja ekonomije koje je rezultiralo velikim rastom cena.

Poslednji veliki protesti u Iranu izazvani su 2022. godine smrću u pritvoru mlade žene, Mahse Amini, koju su vlasti optužile da nije pravilno nosila obavezni hidžab (maramu preko glave).

Više od 550 ljudi je ubijeno, a 20.000 je pritvoreno u nasilnom gušenju tih protesta, prema podacima grupa za ljudska prava.

Ovog puta, štrajk vlasnika prodavnica na istorijskom Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra zbog pada vrednosti iranske valute zapalio je šibicu nove krize legitimiteta Islamske Republike.

Usledili su protesti na univerzitetima.

Vlasti su brzo naredile zatvaranje institucija, navodno zbog hladnog vremena.

Ali, varnica je već zapalila veći požar u zemlji, uz sukobe demonstranata i snaga bezbednosti u mnogim malim gradovima, posebno na zapadu Irana.

Poslednjih dana, na ulicama se uzvikuju razne parole, neke poznate od ranije.

„Smrt diktatoru“ se odnosi na 86-godišnjeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

„Azadi, Azadi“ ili „Sloboda, sloboda“ je jedan od najčešćih slogana.

Još jedan popularan povik je: „Ova zemlja neće biti domovina dok mule ne budu sahranjene.“

Međutim, novost u ovim protestima je povik: „Pahlavi će se vratiti“, što se odnosi na Rezu Pahlavija, sina pokojnog šaha Irana koji je svrgnut 1979. godine.

Upravo je on pozvao ljude da izađu na ulice 8. januara uveče.

Na protestima poslednjih nekoliko dana sve je više povikiva za povratkom monarhije.

„Lično mislim da je on jedini izlaz iz ovoga“, rekla je 26-godišnja Sara iz Teherana za BBC.

Drugi Iranci kažu da izraze podrške monarhiji vide kao znak očajničke želje da se oslobode trenutnog režima i nedostatka alternativa.

„Nisam najveći obožavalac Reze Pahlavija. Ali, iskreno, moje lično mišljenje sada nije važno“, rekla je 27-godišnja Marjam iz Teherana za BBC.

„Biti i ostati ujedinjen je važnije. Drugačija je atmosfera nego na protestima 2022. godine", dodaje.

Ona kaže da je te proteste karakterisala tuga za Mahsom Amini.

„Ali ljudi sada deluju gnevnije i odlučnije.“

Još jedna žena, u zapadnom gradu Ilamu blizu granice sa Irakom, govorila je o ljudima koji su upali u supermarket povezan sa režimom i bacali proizvode kako bi pokazali gađenje prema vlastima.

Ona je za BBC rekla da čak poznaje mlade ljude iz porodica povezanih sa režimom koji učestvuju u protestima.

„Moja prijateljica i njene tri sestre, čiji je otac poznata ličnost u obaveštajnim službama, pridružuju se protestima bez očevog znanja“, kaže ona.

Iranski režim je uzdrman protestima i pretnjama Amerike

Piše Amir Azimi, urednik, BBC na persijskom

Ulični protesti u Iranu nisu novost, ali nekoliko faktora ove tekuće čine veoma ozbiljnim.

Iranska policija i snage bezbednosti su reagovale nasilno gotovo od samog početka, a grupe za ljudska prava tvrde da je već ubijeno više od 20 ljudi.

Sada su oči uprte u Donalda Trampa, jer američki predsednik direktno upozorava iranske lidere da ne ubijaju demonstrante.

Međunarodne sankcije, koje su inicirale Sjedinjene Države, odigrale su glavnu ulogu u pogoršanju ekonomskih uslova u Iranu, ali to nije cela priča.

Mnogi Iranci veruju da neki zvaničnici i njihove porodice direktno profitiraju od sankcija kroz posebne aranžmane koji im omogućavaju da stiču zaradu od trgovine, prihoda od nafte i mreža za pranje novca.

Dvanaestodnevni rat Irana i Izraela sredinom prošle godine, označio je prekretnicu.

Sukob je kulminirao direktnim učešćem SAD, koje su izvele vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja.

Godinama su Hamnei i njegovo uže okruženje opravdavali ogromna ulaganja u regionalne saveznike i nuklearni program kao neophodna za dugoročnu bezbednost i tehnološki napredak Irana.

Danas, taj argument deluje sve slabije.

Kako pritisak raste i unutar i van zemlje, bezbednost kod kuće, nekada predstavljena kao krajnja posledica tih politika, deluje udaljenija nego ikad.

• 'Kad iranski vrhovni vođa bude izašao iz skrovišta, predvodiće drugačiju zemlju'
• Oštećen ili uništen - koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program
• Donald Tramp: Od 'mirotvorca' do velikog kockara - šta čeka Bliski istok

Naređenje predsednika: 'Ne dirajte mirne demonstrante'

Predsednik Irana Masud Pezeškijan naredio je da se „ne preduzimaju nikakve mere bezbednosti“ protiv mirnih demonstranata, rekao je potpredsednik za izvršne poslove Muhamed Džafar Kempanah posle sastanka kabineta 7. januara.

„Oni koji nose vatreno oružje, noževe i mačete i koji napadaju policijske stanice i vojne lokacije su izgrednici i moramo da razlikujemo demonstrante od izgrednika“, dodao je.

Državni mediji su izvestili da je vlada počela da isplaćuje građanima novu mesečnu nadoknadu od oko sedam dolara kako bi ublažila problem zbog visokih troškova života.

Šef pravosuđa Golamhusein Mohseni Edžei rekao je policijskim komandantima da će se „izgrednici“ suočiti sa „brzim“ krivičnim gonjenjem i kažnjavanjem, što bi trebalo da bude sredstvo odvraćanja.

Protesti su brzo postali politički i pokreće ih duboko ukorenjeni bes javnosti, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok u londonskom istraživačkom centru Ćetam haus (Chatham House) za BBC.

„Ljudi ne žive dobro. Nemaju nikakve izglede za budućnost. Svakodnevni život postaje sve teži.

„Ako više ljudi izađe, [protesti] će biti ozbiljniji i, naravno, odgovor vlade postaje nasilniji“, rekla je.

Sadeg Zibakalam, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Teheranu, rekao je da iranske vlasti možda pružaju otpor oštrijim represijama zbog Trampovih pretnji.

„Neki iranski lideri - komandanti Revolucionarne garde i snage bezbednosti - možda su malo oprezniji i ovog puta ne žure ovog puta da uguše proteste, plašeći se da bi to moglo dovesti do američke intervencije“, rekao je za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko upravlja Iranom
• Masud Pezeškijan: Iranski predsednik koji je na vlasti, ali ne vlada
• „Iran bez kralja ne valja": Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
• Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta 'Žena, život, sloboda'
• Od Avganistana do Irana: Zašto je sve Amerika intervenisala na Bliskom istoku
• Policija za moral ponovo na ulicama: Hoće li prkosne Iranke i dalje skidati hidžabe
• Američke sankcije Iranu stupile na snagu

(BBC News, 01.10.2026)