Iran uzvraća balističkim raketama na Izrael, preti 'najjačim udarom'

'Postignite dogovor odmah ili vam prete još brutalniji napadi', poručio Tramp Iranu.

BBC News pre 2 sata | Tom Bejtmen i Majk Vendling -

Iran je lansirao balističke rakete na Izrael preteći da će „naneti teške udare" u odgovoru na napade izraelske vojske proteklog dana na „srce" nuklearnog programa Teherana.

BBC novinar Ijon Vels javlja da se snažne eksplozije čuju u Jerusalimu dok se nad Tel Avivom nadvio crni dim.

Izraelska vojska je upozorila da Iran može da nanese stvarnu štetu zemlji i ovaj napad se može smatrati znakom da je to moguće.

Sukob između dve zemlje sve je ozbiljniji iz sata u sat.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Međutim, kasno u peta, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

U Izraelu je proglašeno vanredno stanje, u većim gradovima su stanovnici potražili utočište u skloništima.

Portparol izraelske vojske rekao je da je Iran u toku dana lansirao „približno 100 bespilotnih letelica ka izraelskoj teritoriji" koje su, kako tvrdi, sve uništene i da se napadi nastavljaju.

U izraelskim napadima, među kojima i na glavni grad Teheran, ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Poginulo je i šest nuklearnih naučnika.

„Iran će osvetiti sve žrtve napada, Izrael krši nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet naše zemlje.

„Doživeće gorku i bolnu sudbinu sa ogromnim i pogubnim posledicama", poručio je Muhamed Pakpur, novi komandant revolucionarne garde.

U međuvremenu, došlo je do nove eksplozije u blizini Teherana, a dve su se čule i u blizini nuklearnog postrojenja Fordou, južno og glavnog grada.

Gađano je postrojenje i u Isfahanu, drugom najvećem iranskom gradu, tvrdi portparol izraelske vojske.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Benjamin Netanjahu neposredno posle napada.

Dok je vrhovni iranski verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, saopštio da Izrael „očekuje oštra kaznu", iranski zvaničnici optužuju Ameriku za saučesništvo u napadu.

„Izraelski napadi su objava rata, odmah rešite ovo pitanje, napad je grubo kršenje suvereniteta Irana", poručio je iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči u pismu Ujedinjenim nacijama.

Iz Vašingtona kažu da su SAD bile obaveštene da će napad biti izveden, ali da u njemu nisu učestvovale.

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je Iran da postigne sporazum o nuklearnom programu, ukazujući da je Teheranu dao „šansu za šansom".

„Već je bilo mnogo smrti i velikih razaranja, ali još ima vremena da se okonča ovaj sukob, koji bi sa sledećim planiranim napadima mogao da bude još brutalniji", napisao je na društvenoj mreži Istina.

„Iran mora da sklopi dogovor, pre nego što ne ostane ništa (od njegove zemlje), i da spasi ono što je nekada bilo poznato kao Persijsko carstvo.

„Nema više smrti, nema više razaranja, SAMO URADITE TO, PRE NEGO ŠTO BUDE PREKASNO", poručio je američki predsednik.

U intervjuu za ABC Njuz, Tramp je izraelske napade nazvao „odličnim".

Kada i gde su se dogodili napadi?

Teheran je pogođen drugi put u razmaku od nekoliko sati, a mediji javljaju da je iznad grada aktivirana vazdušna odbrana.

Na snimku koji je BBC- jev tim za proveru činjenica analizirao vidi se oblak dima zapadno od grada.

Prve eksplozije u Teheranu, prethodno su prijavljene oko 03:30 po lokalnom vremenu.

Iranski državni mediji su javili da su tada pogođena stambena područja, a eksplozije su se čule i severoistočno od Teherana.

U otprilike isto vreme, stanovnike u Izraelu probudile su sirene za vazdušnu opasnost i dobili su hitna telefonska upozorenja.

Izraelska vojska je saopštila da je pogodila „desetine vojnih ciljeva, među kojima i nuklearne ciljeve u različitim delovima Irana".

Satima posle početnih udara, prijavljena je eksplozija u nuklearnom postrojenju Natanz, oko 225 kilometara južno od Teheranu, prema iranskim državnim medijima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je kasnije potvrdila da je postrojenje u Natanzu pogođeno i rekla da sarađuje sa iranskim vlastima na proceni nivoa radijacije.

Agencija je potom saopštila da su je iranske vlasti obavestile da nuklearna elektrana Bušer nije bila meta i da nije primećen porast nivoa radijacije na lokaciji Natanz.

izraelski napad na iran, izrael napao iran, šta je gađao izrael u iranu, gde je sve gađao izrael

Pogledajte snimak posle izraelskog napada na Teheran

Dok Izrael nastavlja sa napadima, sistem za uzbunu u slučaju vazdušnog napada bio je nekoliko sati na snazi u Jerusalimu.

Izraelska vojska je prethodno saopštila da je Jemen lansirao raketu prema zemlji.

Uputili su novo upozorenje, apelujući na stanovnike da ostanu blizu zaštićenih prostora i da izbegavaju okupljanja.

„Policija okruga Jerusalim je spremna da izvrši skeniranje kako bi se locirala područja gde je palo oružje", saopštila je izraelska vojska na Telegramu.

Šta kaže Izrael?

„Udarili smo u srce iranskog nuklearnog programa. Ciljali smo glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu.

„Udarili smo i u srce iranskog programa balističkih raketa", rekao je Netanjahu u video poruci, dodajući da je vojska ciljala i iranske nuklearne naučnike.

Netanjahu je rekao da će operacija biti nastavljena „onoliko dana koliko je potrebno da se eliminiše pretnja iz Irana".

Bila je ovo „ciljana vojna operacija za eliminisanje iranske pretnje po sam opstanak Izraela.

„Ako ne bude zaustavljen Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme, za nekoliko meseci ili za manje od godinu dana.

„To je jasna opasnost po opstanak Izraela", rekao je Netanjahu.

Jedan izraelski vojni zvaničnik rekao je za BBC da Iran ima dovoljno nuklearnog materijala da stvori nuklearne bombe „u roku od nekoliko dana".

iran, izrael napao iran, posledice napada izraela na iran — Jedna od oštećenih zgrada usled izraelskog napada na Teheran

Portparol izraelske vojske rekao je da je izveden „preventivni, precizni i kombinovani napad" na iranski nuklearni program.

Udari su bili odgovor na „kontinuiranu agresiju iranskog režima protiv Izraela", rekao je.

Prema saopštenju, desetine izraelskih borbenih aviona učestvovalo je u prvoj fazi operacije izvođenja udara u različitim oblastima Irana.

„Danas je Iran bliži nego ikad pravljenju nuklearnog oružja.

„Oružje za masovno uništenje u rukama iranskog režima predstavlja egzistencijalnu pretnju državi Izrael i ozbiljnu pretnju celom svetu", saopštila je vojska.

U saopštenju se navodi da je vojska „spremna da nastavi da deluje po potrebi".

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da je proglašeno „posebno vanredno stanje" jer se uskoro očekuje uzvratni napad Irana.

Ko je ubijen u izraelskim napadima?

Izraelska vojska saopštila je da su u napadima ubijeni načelnik štaba Iranskih oružanih snaga, komandant Iranskog korpusa garde islamske revolucije (IRGC) i komandant Iranske komande za vanredne situacije.

Iranski državni mediji su izvestili da su među poginulima Husein Salami, vrhovni komandant IRGC-a, Golamali Rašid, komandant Centralnog štaba Hatam-el Anbije, i načelnik štaba iranskih oružanih snaga, Muhamed Bageri.

Iran je do sada potvrdio da je najmanje šest njegovih nuklearnih naučnika ubijeno u izraelskim napadima.

Najistaknutiji među njima je Ferejdun Abasi, bivši šef Organizacije za atomsku energiju Irana.

Mohamed Mehdi Teheranči, drugi identifikovani, bio je predsednik Islamskog univerziteta Azad u Teheranu.

Abdolhamid Minučer, Ahmad Reza Zolfagari i Amirhosein Feki bili su akademici na teheranskom univerzitetu Šahid Behešti.

Šesta žrtva je identifikovana samo po prezimenu, Motalebizade.

Ali Šamkani, viši savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, teško je ranjen, prema iranskim izveštajima.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE IZ IRANA POSLE NAPADA IZREALA

Šta kaže Vašington?

Dan uoči izraelskog napada, svi zaposleni u američkoj ambasadi u Iraku koji nisu neophodni za funkcionisanje diplomatskog predsedništva dobili su naređenje o evakuaciji, zajedno sa članovima njihovih porodica.

Osim zaposlenih u ambasadi, i drugim Amerikancima je savetovano da napuste region, rekli su zvaničnici, dodajući da očekuju da bi Iran mogao da uzvrati na određene američke lokacije u Iraku.

Oko 2.500 američkih vojnika je stacionirano u Iraku, prema podacima Ministarstva odbrane.

Nekoliko sati pre napada Izraela, američki predsednik Donald Tramp rekao je da se Vašington nada diplomatskom rešenju i pozvao je Izrael da ne preduzima akcije protiv Iran.

„Ne želim da kažem da je to neizbežno, ali izgleda da bi se moglo dogoditi", rekao je američki predsednik novinarima u Beloj kući.

„Prilično dobar" dogovor o iranskom nuklearnom programu je blizu, rekao je, ali izraelski napad na Iran mogao bi da uništi šanse za postizanje sporazuma.

„Ne želim da dođu u sukob jer mislim da bi to sve uništilo", dodao je Tramp.

Nakon što je Izrael napao Iran, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da Vašington nije bio uključen u operaciju.

Prema njegovim rečima, Izrael je obavestio Sjedinjene Države o udarima na Iran „u svrhu samoodbrane".

Napadi su izvedeni u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana, a specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je u nedelju da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom.

Tramp je ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Ranije ove nedelje, održao je 40-minutni telefonski razgovor, za koji se kaže da je bio „napet", sa Netanjahuom, koji je zagovornik vojnog, a ne diplomatskog pristupa.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Iran tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Britanska organizacija za pomorske trgovinske operacije - deo Kraljevske mornarice - upozorila je 11. juna da bi povećane vojne napetosti na Bliskom istoku mogle da utiču na pomorsku trgovinu.

Cena nafte je prvobitno porasla za više od četiri odsto kada se pročula vest o evakuaciji Amerikanaca, što je posledica očekivane regionalne nestabilnosti koja bi potencijalno mogla da dovede do problema sa snabdevanjem.

Šta je iranski nuklearni program?

iranska nuklearna postrojenja — Satelitski snimak iranskih nuklearnih postrojenja

Iran godinama tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u civilne svrhe.

Ima nekoliko postrojenja širom Irana, od kojih su bar neki bili meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Naveo je „brojne propuste" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

'Izraelsko kockanje'

Analiza Frenka Gardnera, BBC stručnjaka za bezbednosna pitanja

Izrael se prilično kocka onim što naziva Operacijom „Uspon lava".

Njegov argument je da nije imao izbora, da je Iran već ubrzavao rad na pravljenju nuklearne bombe i da je ovo bila njegova najbolja i verovatno poslednja šansa da to spreči.

Ali kontraargument je danas relevantniji nego bilo kada pre - a to je da je, kada se prašina slegne posle ove najnovije razmene vatre Irana i Izraela, preživeo dovoljan broj ljudi iz iranskog rukovodstva da sada požuri da napravi bombu.

Jastrebovi u iranskom bezbednosnom establišmentu dugo tvrde da Iran ne samo da ima nacionalno pravo da poseduje ovo oružje, već da bi to bilo najbolje sredstvo odvraćanja od budućih napada.

Pažljivo su procenili različite puteve koje su preduzele Libija i Severna Koreja.

Libijski pukovnik Moamer el Gadafi odustao je od programa oružja za masovno uništenje 2003. godine, a osam godina kasnije ležao je mrtav u jarku, svrgnut protestima Arapskog proleća, uz podršku zapadnih snaga.

Nasuprot tome, režim Kima Džong Una u Severnoj Koreji prkosio je zapadnim sankcijama i uspeo da izgradi impozantan arsenal balističkih raketa sa nuklearnim glavama.

Niko ne žuri da napadne Severnu Koreju.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk