Како је Снуп Дог постао аутор песме југословенског бенда

Аутори тврде да је музика неовлашћено коришћена у песми популарног репера, а на сајту америчке организације за заштиту ауторских права Снуп Дог се, под правим именом, наводи међу ауторима.

BBC News 21.06.2025 | Немања Митровић - ББЦ новинар

„Ујко, знаш да ти је Снуп Дог мазнуо песму.&qуот;

Тако је Зденко Радета, клавијатуриста београдске џез-рок групе 37°Ц, ненадано од сестрића сазнао да су делови његове ствари „Изморени путник&qуот; из 1979. неовлашћено искоришћени у песми на којој гостује популарни амерички репер.

Реч је о нумери „180 Даис&qуот; америчког продуцента Херија Фрауда (Харри Фрауд) и репера Куренсија (Цуррен$и).

„Узели су ми снимак без дозволе. Да су питали, договорили бисмо се, али нису&qуот;, каже Радета за ББЦ на српском.

На сајту америчке организације за заштиту ауторских права Броадцаст Мусиц, Инц. (БМИ), као аутори су наведени Калвин Бродус (Снуп Дог), Шанте Френклин (Куренси) и Рори Вилијам Квикгли (Хери Фрауд).

Име Зденка Радете, творца песме која је узета за инструменталну подлогу, такозвану матрицу, није наведено нигде.

Судски вештак Огњен Узелац каже да је „Изморени путник&qуот; искоришћена тако што су делови фонограма песме (звучног снимка) „измењени и инкорпорисани&qуот; у фонограм „180 Даис&qуот;.

„Како је фонограм звучни запис интерпретације ауторског музичког дела, на наведени начин је дошло до повреде читавог низа ауторског и сродних права&qуот;, каже Узелац, који је радио вештачење песме, за ББЦ на српском.

На питања ББЦ новинара упућена Снуп Догу да ли је упознат да је туђа музика коришћена у песми на којој гостује, као и зашто оригинални аутор није контактиран, нити потписан, до објављивања текста амерички репер није одговорио.

Одговор није стигао ни од организације БМИ која тренутно има комплетан удео у овој песми, односно сав приход од емитовања и јавног саопштавања иде пријављеним лицима у организацији.

Изморени путник и 180 дана

Песма „Изморени путник&qуот; београдске групе 37°Ц, на којој гостује певачица Беби Дол, снимљена је у Гусбери студију у Лондону лета 1979.

На званичну објаву, као и остатак материјала, чекала је до 2017. када је изашао албум „Сидарта&qуот; за београдску издавачку кућу Дисцом.

Три године касније светлост дана је угледао и „Тхе Дирецтор'с Цут&qуот;, албум Херија Фрауда и Куренсија, на коме је песма „180 даис&qуот;, више од 300.000 пута преслушана на Јутјубу и 400.000 на стриминг сервису Спотифај.

Њену музичку подлогу чине четири исечена дела композиције Зденка Радете коме нарочито смета реченица с почетка песме коју на шпанском изговара женски глас - ла мусица де Харри Фрауд (музика Херија Фрауда).

„То ме посебно нервира, како може да буде његова музика?

„Све су то моје ноте, ја сам компоновао и музика је моја, не његова&qуот;, говори револтирано београдски композитор.

Лука Новаковић, власник издавачке куће Дисцом, урадио је и музичко вештачење песме.

Из оригинала су, каже, узета четири сегмента до 10 секунди - са вокалом, гитаром и синтисајзером.

„Није вршена никаква посебна интервенција осим што је фреквенцијски висина тона подигнута, а оригинални темпо повећан са 128.3 на 149.9 БПМ-а (откуцаја по минуту)&qуот;, објашњава Новаковић за ББЦ на српском.

Његова дискографска кућа такође није потписана на БМИ сајту, већ су као издавачи наведене три америчке етикете, односно паблишери - компаније које заступају права аутора, додаје.

„У сваком смислу, они имају апсолутну материјалну корист од искоришћавања дела - продајом носача звука и емитовањем, а могу и да лиценцирају материјал за потребе филма.&qуот;

Радета каже да је још по повратку из Лондона, снимљени материјал „заштитио у СОКОЈ-у&qуот;, тадашњем Савезу организација композитора Југославије, сада организацији музичких аутора Србије.

„Питања коришћења музичких дела, како иностраних, тако и домаћих аутора, у случајевима када је за то неопходна непосредна сагласност аутора спадају у питања која се тичу индивидуалног остваривања права, која нису у надлежности Сокоја&qуот;, кажу из ове организације за ББЦ на српском.

Нису надлежни, додају, ни у случају употребе нечијег дела без потписа аутора, јер то спада у домен повреде моралних ауторских права.

Ако нема споразумног решења, аутори могу да се обрате суду и заштите властита права.

Снимци групе 37°Ц су пријављени и заштићени и у Организацији произвођача фонограма Србије (ОПФС).

Читав низ повређених права

Овиме су повређена морална и имовинска права аутора, извођача и произвођача фонограма, указује Узелац.

„Повређено је Зденково искључиво ауторско морално право на признање ауторства, на назначење имена и на заштиту интегритета дела.

„Затим искључиво ауторско имовинско право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, аранжирање и другу измену свог дела&qуот;, објашњава судски вештак Вишег и Привредног суда у Београду за посебну област ауторско право специјализован за дискографију.

Између осталог, повређена су „искључива морална и имовинска права интерпретатора&qуот; - групе 37°Ц, да „буду признати као такви, да се супротставе измени и искоришћавању њихове интерпретације&qуот;, као и да „забране или дозволе умножавање и стављање у промет снимка&qуот;.

Узелац наводи и да је, такође, повређено „искључиво право произвођача фонограма 'Изморени путник' да другоме забрани или дозволи умножавање и стављање у промет, као и интерактивно чињење доступним јавности њиховог фонограма&qуот;.

Носилац ауторског права и произвођач фонограма је Зденко Радета, као и носилац фонограмских права, уз Дисцом, издавача и заступника.

Расположиви правни алати

До решења проблема се може доћи споразумно или тужбом пред домаћим или страним судовима, будући да су закони о ауторским и сродним правима на међународном нивоу „прилично усаглашени&qуот;.

Ако се у поступку пред домаћим судом докаже стварна штета, она ће имати исти ефекат на америчке ауторе као да је утврђена пред америчким судом, каже Узелац.

„Разлика је у такозваној законској штети, односно износу штете прописане законом за случај повреде права намерно или грубом непажњом&qуот;, објашњава.

Ови износи су у Америци, због величине тржишта и снаге економије, значајно већи него у Србији, додаје.

„Није питање могућност остваривања правне заштите у САД, већ њене исплативости.&qуот;

Од оваквих повреда је тешко заштити се, па се „решавање проблема најчешће своди на санацију последица&qуот;, каже Узелац.

Аутор би предупредио проблем када би сопствено дело регистровао у америчком Заводу за ауторска права (Цопиригхт Оффице), чиме би запрећена законска штета била знатно већа од евентуалне накнаде штете, објашњава судски вештак.

Сходно томе, „нереално је очекивати за највећи број музичара и њихових дела&qуот;, да предузму „тако ефикасну заштиту&qуот;, а и регистрација дела у Америци подразумева одређене трошкове.

Амерички суд као могућност

Поступак пред судовима у Сједињеним Државама, уз ангажовање америчког адвоката који би радио на проценат вредности предмета, најприхватљивије је решење и за Новаковића и Радету.

Новаковић каже да су већ контактирали америчког адвоката који им је потврдио да би случај био „много једноставнији и лакши за решавање&qуот; да су композиција и снимак пријављени у америчком Заводу за ауторска права.

„Да смо то учинили могли бисмо да тражимо законску одштету која би у овом случају била 300.000 долара за снимак и композицију&qуот;, тврди Новаковић.

Законска одштета у Америци коју одређује суд креће се од 750 до 30.000 долара.

Ако је дошло до случајног кршења ауторских права износ је до 200 долара, а уколико је повреда начињена намерно до 150.000 долара.

Будући да песма није регистрована у Америци, морала би да се „утврди стварна штета настала повредом ових права&qуот;, која може да буде знатно нижа од трошкова адвоката.

„Ово је потпуно чист случај, ту је повреда јасна.

„Евентуална нагодба са Снупом и екипом имала би неког смисла&qуот;, сматра Новаковић.

Опција је и покретање парнице пред домаћим судовима, те ангажовање америчког адвоката по доношењу пресуде.

„Али ако добијеш пресуду у Београду, не постоји начин како да америчком грађанину наплатиш нанету штету&qуот;, каже Новаковић.

Случај песме 'Не зна се ко си'

Амерички извођачи неовлашћено су користили и делове песме групе КИМ „Не зна се ко си&qуот;, тврди аутор и лидер бенда Кире Митрев.

Више од четири деценије стара југословенска џез-фанк ствар послужила је као музичка подлога у песми „Лоосе Цханге&qуот; продуцента Алкемиста (Тхе Алцхемист) и репера Ерла Светшерта (Еарл Свеатсхирт).

„'Ајде што узимају, али да ме барем пријаве, па да добијем нешто од тога као аутор комплетне музике, аранжмана и лидер бенда&qуот;, резигнирано говори Митрев за ББЦ на српском.

Да му је „музика покрадена&qуот; сазнао је случајно од обожавалаца, који су му послали америчку реп песму из 2021, преслушану на Јутјубу скоро два милиона пута, док је на Спотифају тај број далеко већи - више од 54 милиона.

На сајтовима Америчког друштва композитора, аутора и издавача (Америцан Социети Оф Цомпосерс, Аутхорс Анд Публисхерс - АСЦАП) и организације БМИ, као аутори песме потписани су Алан Маман (Алкемист) и Тим Кегоситсајл (Ерл Светшерт).

Удео је половичан, што значи да се целокупни приход који емитовање песме доноси расподељује на два једнака дела организацијама, односно њиховим пријављеним лицима.

Постоји и инструментална верзија „Лоосе Цханге&qуот; коју самостално потписује Алан Маман (Алкемист).

Име оригиналног аутора музике, Кирета Митрева, не помиње се нигде, као ни група КИМ и назив песме са албума „Не, заиста журим&qуот;, објављене 1981. за београдски ПГП РТБ.

ББЦ новинар је покушао да ступи у контакт са продуцентом Алкемистом, као и америчким организацијама БМИ и АСЦАП, али до објављивања текста одговори нису стигли.

Митрев се пре неколико година обратио и СОКОЈ-у, који је са проблемом упознао сестринску, америчку организацију БМИ, али до разрешења спора није дошло до данас.

„Они су немоћни, иако су имали вољу да се тиме баве и добијали одговоре да ништа конкретно није урађено&qуот;, говори Силвана Деловска Митрев, Киретова супруга и певачица групе КИМ, за ББЦ на српском.

Саветовани су и да нађу специјализованог адвоката у Америци да води спор, али за такав подухват је потребно доста новца.

„Једино решење&qуот; је наплата процента од добијене парнице.

„Закључак је да је музичарима препуштено да се сами сналазе, немају никакву заштиту&qуот;, каже Силвана.

Митрев је аутор и хитова „Фрка&qуот; и „Љуби ме брзо журим&qуот;, које су обрадили састав Нипплепеопле и продуцент СевдахБАБИ, док је још неколико страних извођача, без дозволе, користило његову песму „Терај по своме&qуот;.

Исконски принципи семпловања

Једна од главни карактеристика реп музике, „ДНК хип хопа&qуот;, управо је семпловање - коришћење туђих аудио записа, у властитим песмама, за инструменталну подлогу (матрицу).

Међутим и ту треба поштовати одређена правила.

„Постоје јасни уметнички, стилски принципи који су спречавали да се краду велики делови постојећих композиција и практично штитили семпловане ауторе, односно битмејкерима (ауторима инструментала) налагали да од тих записа створе ново, аутентично уметничко дело&qуот;, објашњава стручњак за хип хоп, ди-џеј и репер Предраг Вукчевић (Беге Фанк), за ББЦ на српском.

Неовлашћено коришћење туђе музике „у естетском и креативном смислу, осудила би и већина битмејкера из златног доба хип хопа&qуот; од средине 1980-их до средине 1990-их, сматра он.

Семпловање је тада, у пракси, значило да се од различитих извођача засебно преузму, на пример, бубањ, дувачка линија и бас деоница, и да се онда све то уклопи у нову целину.

Ови „исконски принципи&qуот; су махом напуштени под притиском музичке индустрије 1990-их, када је почело учестало семпловање велики делова туђих песама, односно мелодија.

Познати пример је песма „И'лл Бе Миссинг Иоу&qуот;, америчког репера Дидија (тада Паф Деди) из 1997. где је искоришћен читав део великог хита „Евери Бреатх Иоу Таке&qуот; групе Полис (Тхе Полице).

Ауторска права су овде и те како регулисана, па тако Шон Комбс, недавно оптужен за бројна сексуална злостављања, плаћа 5.000 долара дневно фронтмену енглеског састава Стингу, што је објавио на друштвеној мрежи Икс.

Predrag Vukčević je autor knjige „Pravi rep" — Предраг Вукчевић је аутор књиге „Прави реп&qуот;

Џеј Зи награђен за песму музичара црногорског порекла, Кендрик Ламар зајмио од Словенаца

Поред негативних примера, забележено је и пар успешних сарадњи.

Тако је у песми „Дуцквортх.&qуот; из 2017. познатог америчког репера Кендрика Ламара семплована композиција „Остави траг&qуот; џез-рок групе Септембер из Љубљане.

Јанез Бончина, творац песме и гитариста југословенског састава из 1970-их, каже да је све почело дописивањем и распитивањем ко је аутор, да би се напослетку дошло до договора и уговора.

„Вероватно се базен тих јужноамеричких и других семплова испразнио, па су открили 'Југу', да ту има доста соул и фанк ствари, које су се стварале 1970-их, а међу њима и Септембар&qуот;, говори Бенч, како гласи надимак овог музичара, за ББЦ на српском.

Песма „Остави траг&qуот; је прво објављена 1974. на самосталном албуму „Мајко земљо&qуот; Тихомира Попа Асановића, будућег клавијатуристе Септембра, такође укљученог у комуникацију, а отпевала ју је Јосипа Лисац.

Чувени музичар Адолф Дадо Топић написао је текст за ову песму која се две године касније појавила и на албуму „Задња авантура&qуот; групе Септембар.

Иницијални контакт са оригиналним ауторима успоставио је продуцент 9тх Вондер, да би касније сазнали да је у питању песма за Кендрика Ламара.

Увидевши да се ради о „крупном залогају&qуот;, Бончина је „коресподенцију званичним путем предао његовој издавачкој кући Ника рекордс&qуот;.

После вишеструке размене порука и уговора, постигли су договор на обострану корист, па сада на БМИ сајту, поред многих других имена, пише и Јанез Бончина, Дадо Топић (текстописац) и Петар Угрин (певач).

Накнаде и приходи од тантијема редовно пристижу, а престало је и неовлашћено коришћење његових песама што је раније био чест случај, каже Бончина.

А порасло је и интересовање за стваралаштво групе Септембар јер је Ламарова песма посредно помогла да се широм света чује за југословенски бенд.

Džej Zi na dodeli Gremija — Џеј Зи на додели Гремија 2024.

Успешна сарадња забележена је и између америчког репера Џеј Зија (Јаи-З) и Јанка Ниловића, мултиинструменталисте и музичара црногорског порекла који годинама живи у Француској.

У питању је семпл из Ниловићеве џез-фанк композиције „Ин Тхе Спаце&qуот;, с краја 1960-их, искоришћен 2009. у песми „Д.О.А (Деатх оф Аутотуне)&qуот; њујоршког репера.

Ниловић каже да је Шон Картер, како гласи право име репера, вероватно његову песму пронашао на Јутјубу, позвао га и тражио дозволу за семпловање, што је старији колега прихватио.

Двојица уметника су потом потписали уговор, а Американац је за ту песму добио Греми награду.

„Џеј Зи је био један од првих корисника мојих песама, да би их после тога одмах многи други извођачи семпловали, више од 50&qуот;, задовољно закључује Ниловић, за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук