Нуклеарне катастрофе: Од Чернобиља и Винче до Фукушиме

Најновији сукоб на Блиском истоку Израела и Ирана поново је изазвао бојазан од потенцијалних нуклеарних катастрофа.

Подсетио је на језиве слике људи који умиру од последица радијације после чернобиљске трагедије 1980-их година.

Израел је 13. јуна напао Иран, гађајући управо нуклеарна постројења широм те земље, тврдећи да Техеран намерава да направи атомску бомбу.

Иран од тада узвраћа лансирањем ракета и пројектила на Израел.

Израел је у неколико наврата од 13. јуна гађао нуклеарна постројења, а ситуација је заоштрена када је и Америка 21. јуна употребила 'бункер бомбе' у нападу на нуклеарне објекте у Ирану.

Током протеклих деценија неколико нуклеарних трагедија довело је у питање глобалну безбедност нуклеарне технологије и контролу коју људи имају над њом.

Ево неколико од нуклеарних катастрофа са тешким последицама.

• Који су ризици од бомбардовања иранских нуклеарних постројења
• Шта је моћна америчка бомба која би могла да уништи иранске нуклеарне бункере
• Како проценити ризик од атомског рата

Невада (САД), 1945.

До прве детонације нуклеарног оружја на свету дошло је у пустињи Новог Мексика.

У Другом светском рату, америчка влада је покренула пројекат „Менхетн&qуот;, регрутујући научнике и инжењере из целе земље да живе и раде у тајном истраживачком центру у Лос Аламосу, у Новом Мексику.

Под вођством Роберта Опенхајмера, они су направили прву атомску бомбу на свету.

Претходно је, 1945. године, услед непажње дошло до смртоносне несреће активирањем такозваног „критичног система&qуот; који се користио за безбедно тестирање реактивности плутонијумског језгра.

Неколико дана после несреће један од научника преминуо је од масовног отказивања органа.

Једна од озбиљнијих нуклеарних несрећа у САД-у забележена је 1979. у Пенсилванији.

Због технолошких кварова праћених низом људских грешака делимично се отопило језгро реактора у нуклеарној електрани Острво Три миље.

Испуштене су мале количине радиоактивних гасова, није било жртава, али је закључак федералне истраге био да је несрећа могла да се спречи.

Оштећени реактор је од тада затворен.

• Плави бљесак: Како је тренутак непажње довео до смртоносне несреће у Опенхајмеровом пројекту „Менхетн“
• Ко је био прави Роберт Опенхајмер
• 'Шиљак бомба': Како скривено наслеђе нуклеарног оружја помаже у науци

Чернобиљ (СССР), 1986.

Крајем 1980-их дошло је до једне од највећих нуклеарних трагедија у историји човечанства.

Инжењери су 26. априла 1986. искључили напајање неких система у реактору број четири Чернобиљске нуклеарне електране на северу Украјине, тада делу Совјетског Савеза.

Прекид дотока електричне енергије успорио је турбине које су воду за хлађење пумпале до реактора, а унутрашњи притисак је растао.

Експлозија паре одувала је поклопац са реактора, изложивши језгро атмосфери, што је довело до ослобађања велике количине радиоактивног материјала.

Процењено је да је то било чак у 400 пута већој количини него када је бачена атомска бомба на Хирошиму у Јапану 1945. године.

У електрани су одмах страдала два радника, а у наредним месецима преминуло је још 29 људи услед акутног тровања радијацијом, од 134 који су добили исту дијагнозу.

Дан после експлозије, евакуисан је Припјат, град надомак којег је била нуклеарна електрана, а око локације реактора је уведена „зона искључења&qуот; или забрањена зона од 30 километара.

Радиоактивни материјал се проширио на велике делове Европе, између осталог на Шведску и Немачку, подаци су Француског центра за нуклеарна истраживања и Шведске агенције за нуклеарну енергију.

Катастрофа је подстакла свет да преиспита глобалне стандарде нуклеарне безбедности.

Верује се да је трагедија један од разлога који је убрзао распад Совјетског Савеза.

Годинама касније, Чернобиљ је добио нове житеље.

• Историјске фотографије Чернобиља - први сати после несреће
• Како се сећамо Чернобиља у Србији
• Чувари напуштених паса Чернобиља

Киштим (СССР) - 1957.

У Совјетском Савезу забележана је још једна нуклеарна трагедија.

Сматра се трећом најгором нуклеарном катастрофом у историји, после Чернобиља и Фукушиме, иако се о њој деценијама ништа није знало.

До велике експлозије дошло је 29. септембра 1957. у нуклеарној електрани Мајак близу града Киштима на Уралским планинама у централном делу тадашњег СССР-а.

Званичног саопштења тадашњих власти није било, те се експлозија сматра једним од најопаснијих тајних цурења нуклеарне енергије 20. века.

Узрок експлозије био је пад система хлађења у резервоару за течни нуклеарни отпад услед чега се накупила топлота, објашњено је у енциклопедији Британика.

Ослобођени радиоактивни дим протезао се више од 300 километара североисточно од локације, што ће касније бити познато као „контаминирана подручја Источног Урала&qуот;.

Пошто су се резултати заташкавали, не може се са сигурношћу рећи колико је људи страдало, али према неким каснијим проценама приближно је погинуло 200, а више од 10.000 људи је било изложено високом нивоу зрачења.

Детаље трагедије открио је две деценије касније совјетски научник Жорес Медведев из егзила.

Москва званично није признала катастрофу све до распада СССР-а 1990-их, а последице по животну средину су и даље присутне.

• Чернобиљ: Ко живи у забрањеној зони
• Шта су чињенице, а шта фикција у серији Чернобиљ
• Вотка од воде из забрањене зоне Чернобиља

Виндскејл (Уједињено Краљевство) 1957.

Само месец дана касније, дошло је и до прве озбиљније нуклеарне несреће у историји Уједињеног Краљевства (УК).

Избио је пожар у једном од реактора нуклеарног постројења Виндскејл у северозападној Енглеској, намењеног за производњу плутонијума у војне сврхе.

У току је био Хладни рат и државе су се утркивале у развоју нуклеарној наоружања.

Пожар је трајао приближно 16 сати, услед чега је дошло до ослобађања радиоактивних материјала, пре свега јод-131 у атмосферу, пише енциклопедија Британика.

Ватра је избила пошто су техничари покушавали да повећају температуру језгра реактора како би се убрзла производња без адекватне процене ризика.

Није забележен ниједан непосредни смртни случај, али је британска влада касније проценила да су стотине људи можда добиле рак штитне жлезде као резултат излагања радиоактивном јоду.

Да би се тих година сачувала нуклеарна репутација Велике Британије, детаљи несреће обелодањени су тек 1980-их.

Званични извештаји су тада открили да је пожар био много озбиљнији и да је техничка погрешна процена скоро довела до експлозије великих размера.

• Изгубљене нуклеарне бомбе које нико не може да пронађе
• Нуклеарне грешке које су умало изазвале Трећи светски рат
• Ко може да има нуклеарно наоружање

Винча (Југославија), 1958.

Нуклеарна несрећа забележена је и у бившој Југославији, позната као Винча акцидент.

Десет година пошто је Институт за нуклеарне науке основан у Београду, 1958, шесторо научника је озрачено непознатом дозом радијације, за коју се тада претпостављало да је смртоносна.

Само неколико месеци раније, 17. маја завршен је први југословенски нуклеарни реактор, а укључио га је лично Јосип Броз Тито, СФРЈ председник.

Дуго се сматрало да се случај заташкавао, историчар Драгомир Бонџић је те наводе оповргнуо.

„Руководство државе и Винче је вероватно хтело да заташка, али није било могуће, јер је био велики инцидент у којем је више од тридесеторо људи било озрачено, а шесторо значајној мери&qуот;, испричао је Бонџић годинама касније, указујући да је било вести у дневном листу Политика.

Закључено је да су људски фактор и техничка несавршеност реактора довели до акцидента, што је објављено и у Винчином билтену већ 1961. године, испричао је Бонџић 2022.

Шесторо озрачених су дан после несреће премештени на лечење у Институт Кири у Паризу.

Њихово лечење остаће упамћено, јер је први пут у свету урађена трансплатација коштане сржи - само један није преживео.

„Нисам се уплашио, али сам знао да се нешто страшно догодило и да ћемо много да се мучимо да бисмо прездравили&qуот;, испричао је годинама касније Радојко Максић, један од њих.

Три године после чернобиљске катастрофе, тадашње југословенске власти су увеле мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, који је и даље на снази јер га је Србија наследила.

Последњих година говори се о потенцијалним увођењу већег броја малих модуларних реактора за употребу нуклеарне енергије, али је све за сада на нивоу разматрања.

• Титова атомска бомба: политичка жеља против науке
• Нуклеарна електрана у Србији: Колико је атомска будућност далеко
• Да ли нуклеарна енергија хвата нови залет

Кршко (Словенија), 2008.

Институт за нуклеарне науке „Борис Кидрич&qуот; у Винчи отворен је због потреба југословенског нуклеарног програма започетог 1950.

Производ тог програма је прва и до сада једина нуклеарна електрана на простору бивше Југославије.

Изграђена је у Словенији, три километара од града Кршко, због недостатка енергије у тадашњим републикама Словенији и Хрватској.

Званично је отворена 1983, али су реактори у наредних шест година скоро 70 пута престајали са радом због разних кварова.

Електрана је затворена 1991. због рата у Словенији, а по распаду социјалистичке Југославије остала је тачка спорења Словеније и Хрватске.

Оне се споре око коришћења и расподеле трошкова електране.

Катанац је други пут стављен 2008. када се излила течност за хлађење, словеначке власти су тврдиле да ван постројења није било последица.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) оценила је инцидент нулом, што је на Међународној скали нуклеарних догађаја (ИНЕС), „одступање&qуот;, без штетних утицаја на околину.

Због повец́аног цурење главног система унутар контејнера, Кршко је из предострожности био је неколико месеци током 2023. привремено затворен.

Фукушима (Јапан), 2011.

Земљотрес јачине девет степени Рихтерове скале који је погодио Јапан 2011. покренуо је цунами и довео до друге највеће нуклеарне катастрофе.

Разорни потреси тла почели су 11. марта 2011, са епицентром у граду Фукушима.

Земљотрес и цунами онеспособили су системе за хлађење три реактора нуклеарне електране ТЕПКО Даичи.

Последично је дошло до топљења њихових језгара и ослобађања великих количина радиоактивног материјала у ваздух и воду.

Погледајте видео о катастрофи у Фукушими

Директних последица по здравље становништва наводно није било, закључено је 2011. на панелу Уједињених нација.

Оптимистичан је био и извештај Светске здравствене организације (СЗО) две године касније.

Ова нуклеарна катастрофа неће допринети порасту стопе обољења од рака у региону, али се многи не враћају у домове које су напустили после трагедије.

Јапанске власти су 2018. године објавиле да је један радник умро пошто је био изложен зрачењу.

Деценију од катастрофе, бившим шефовима оператера нуклеарне електране суд је наложио да плате 94,5 милијарде евра јер је нису спречили.

Последице ове трагедије још нису уклоњене, а многи млади Јапанци траже милионску одштету, тврдећи да су због зрачења добили рак.

Погледајте: Испуштање воде из нуклеарне електране у Фукушими - шта је у њој и да ли је безбедна

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Џиновска атомска бомба која је била превелика да се употреби
• Може ли нуклеарни рат бити морално оправдан
• Сви причају о иранском нуклеарном програму, али шта има Израел
• Прича о Опенхајмеру која неће освојити Оскаре
• Шта је тактичко нуклеарно оружје
• Катастрофа у Фукушими: Млади Јапанци траже милионску одштету јер им је откривен рак
• Које је научно објашњење за испуштање радиоактивне отпадне воде из Фукушиме

(ББЦ Невс, 06.22.2025)