Ројтерс: Напади на Иран Трампов најризичнији спољнополитички потез

Одлуком без преседана да бомбардује иранска нуклеарна постројења и тиме се директно придружи израелском нападу на регионалног супарника, председник САД Доналд Трамп учинио је оно што је годинама обећавао да неће - војно је интервенисао у великом страном рату, оцењује Ројтерс.

Овај драматични амерички напад, који је укључио и гађање најутврђенијих иранских нуклеарних објеката дубоко под земљом, представља највећи спољнополитички ризик током Трампова два председничка мандата, пун неизвесности и потенцијалних последица, наводи агенција.

Трамп је у суботу изјавио да Иран мора да изабере мир или ће уследити нови напади. Међутим, аналитичари сада упозоравају да би Техеран могао да узврати затварањем Ормуског мореуза, кључне нафтне артерије света, нападима на америчке базе и савезнике на Блиском истоку, појачаним ракетним нападима на Израел или активирањем својих 'прокси група' против америчких и израелских интереса широм света.

Такви потези, оцењује Ројтерс, могли би да доведу до ширег и дуготрајнијег сукоба него што је Трамп замислио, призивајући у сећање "бесконачне ратове" у Ираку и Авганистану, које је раније називао "глупима" и од којих је обећао да ће се Америка држати подаље.

"Иранци су озбиљно ослабљени и деградирани у својим војним капацитетима", рекао је Арон Дејвид Милер, бивши преговарач за Блиски исток и за републиканску и за демократску администрацију."Али имају разне асиметричне начине да узврате... Ово неће брзо завршити", додао је.

Уочи напада који је најавио касно у суботу, Трамп се колебао између претњи војном акцијом и апела за нове преговоре како би се Иран убедио да одустане од свог нуклеарног програма, наводи агенција и додаје да је, по речима високог званичника Беле куће, Трамп наредио напад када је постало јасно да Техеран није заинтересован за нуклеарни договор.

Према његовим речима, Трамп је дао зелено светло тек када му је речено да постоји "велика вероватноћа за успех", што је био закључак након више од недељу дана израелских удара који су припремили терен за потенцијално завршни удар САД.

Трамп је похвалио "велики успех" напада, али неки стручњаци упозоравају да, иако је ирански програм можда уназађен за неколико година, опасност ни из далека није нестала, указује Ројтерс.

Иран пориче да покушава да развије нуклеарно оружје, тврдећи да је његов програм искључиво у мирнодопске сврхе.

"Војна акција ће дугорочно вероватно гурнути Иран ка одлуци да му је нуклеарно оружје потребно за одвраћање САД и да Вашингтон није заинтересован за дипломатију" навела је америчка Асоцијација за контролу наоружања (Армс Цонтрол Ассоциатион).

"Напади неће уништити нуклеарно знање које Иран већ има. Они ће програм успорити, али по цену јачања иранске одлучности да га обнове", додаје се у саопштењу.

Ерик Лоб, професор на Одељењу за политику и међународне односе на Међународном универзитету Флориде, сматра да Иран може да узврати нападом на "меке мете" САД и Израела и ван региона.

Он, међутим, не искључује ни могућност да би се Иран могао вратити за преговарачки сто, иако са још слабије позиције, или потражити дипломатски излаз из ситуације.

У првим реакцијама након напада, Иран није показао спремност на уступке. Иранска Организација за атомску енергију саопштила је да неће дозволити да се заустави развој њихове "националне индустрије", док је коментатор државне телевизије рекао да су сви амерички грађани и војници у региону сада легитимне мете.

У раним јутарњим сатима у недељу, иранско Министарство спољних послова издало је саопштење у којем наводи да Техеран "сматра да има право да се свим силама одупре америчкој војној агресији".

Карим Сађадпур, аналитичар у Карнеги задужбини за међународни мир, написао је на мрежи Икс да је "Трамп рекао да је сада време за мир". "Није јасно, и мало је вероватно, да Иранци то виде на исти начин. Вероватније је да ово отвара ново поглавље у 46 година дугом сукобу САД и Ирана, него да га затвара", навео је.

Неки аналитичари упозоравају да би Трамп, иако је раније одбацивао идеју о свргавању иранског режима, могао бити увучен у такву мисију ако Техеран изврши велики напад или одлучи да развије нуклеарно оружје.

То би, додаје се отворило додатне ризике.

"Пазите се увлачења у мисију промене режима и демократизације.Кости многих неуспешних моралних мисија САД закопане су у песку Блиског истока", каже Лора Блуменфелд аналитичарка које се бави Блиским истоком са Универзитета Џонс Хопкинс.

Џонатан Паникоф, бивши амерички обавештајни званичник за Блиски исток, каже да би Иран могао брзо да реагује "несразмерним нападима" ако осети да му је опстанак угрожен, али и да мора бити свестан последица.

Затварање Ормуског мореуза, на пример, могло би да изазове додатне проблеме попут скока цена нафте и инфлацију у САД, али би погодило и Кину, једног од ретких моћних савезника Ирана.

Ројтерс оцењује и да се Трамп суочава с критикама демократа у Конгресу због напада, али и са противљењем анти-интервенционистичког дела своје републиканске МАГА базе и додаје да је председник који није имао озбиљну међународну кризу током првог мандата, сада увучен у једну само шест месеци након што је почео други.

Чак и ако се нада да америчке војна интервенција може бити ограниченог трајања и обима, историја показује да такви сукоби често доносе нежељене последице по председнике САД, оцењује агенција.

Трампов слоган "снагом до мира" биће свакако стављен на пробу као никада до сада, посебно након што је отворио нови војни фронт, не испунивши своја предизборна обећања да ће брзо окончати ратове у Украјини и Гази, закључује агенција.

(Бета, 22.06.2025)