Мрки медведи у Црној Гори: Због угрожености и глади силазе у села

Мрки медвед је најкрупнија звер у Европи, краљ шума и један од већих сваштоједа на свету кога може да угрози једино човек.

У Црној Гори то је строго заштићена врста и већ годинама је забрањен лов на њега, али се све чешће дешава да нападне домаће животиње у насељима, али ретко људе.

У Бањанима крај Никшића почетком априла медвед је заклао вола од 700 килограма, а у селу Пиштета напао и повредио коње, а бројни су напади на стада и пчелињаке.

Ловац и надзорник у Парку природе Пива Миљан Грубач пуком срећом је преживео напад мрког медведа новембра прошле године.

Током лова на дивље свиње у околини Плужина, на северозападу земље, поред једне стене наишао је на звер.

„Имао сам несрећу да се нађем на метар и по од њега.

„Медвед ме одмах напао, људи не могу да схвате какав је то угриз и каква је то снага, нанео ми је тешке повреде главе и целог тела&qуот;, описује Грубач за ББЦ на српском.

Током читавог напада није губио свест.

„Медвед је изгризао и торбицу у којој ми је био телефон тако да нисам могао дозвати остале ловце, па сам почео да вичем да би их дозвао, но он се онда вратио и опет ме напао.

„Још неко време смо се борили и у једном тренутку ме пустио”, додаје ловац.

Миљан је затим успео да се некако спусти низ падину и дозове колеге који су му помогли, па је убрзо хеликоптером пребачен у болницу у Подгорици, а касније је због изузетно тешких повреда наставио лечење на Војно медицинској академији у Београду.

Од кобног дана остале су му трајне последице – изгубио је око.

„Дешавало се и раније да налетим на медведа, али на макар 20, 30 метара.

„Увек сам успевао да га отерам правећи буку, али овај пут је изгледа био преблизу и вероватно се и он уплашио када сам наишао,” каже Грубач.

На Балкану живи приближно 3.950 медведа што је друга по величини популација у Европи, подаци су ВВФ (Ворлд Виде Фунд фор Натуре) светске организације за заштиту природе.

„Приликом сусрета с медведом што пре се удаљите&qуот;

Национални паркови Црне Горе су упозорили су 23. јуна на друштвеним мрежама посетиоце Ловћена, Дурмитора, Проклетија и Биоградске горе да је у току фаза размножавања медведа те су активнији и више се крећу у потрази за партнером.

Женке са младунцима су у потрази за храном па је и већа могућност њиховог сусрета са људима у природи.

Надлежни упозоравају да медвед напада када се осети угроженим те да посетиоци треба да се држе обележених стаза и праве буку како би се медведи на време склонили.

„Приликом сустета с медведом што пре се удаљите, не правите нагле покрете, не трчите и не пењите се на дрво.

„Не задржавајте се због снимања или фотографисања на том терену”, наводи се у објави.

Ипак, нису само туристи проблем.

Средином априла четворо људи је ухапшено, због сумње да су ватреним оружјем у месту Брестице, у општини Никшић, убили медведа.

Полиција је том приликом у пртљажницима аутомобила пронашла медвеђу кожу и седам ловачких пушака, саопштено је.

Иако закон допушта лов на медведа једино уз сагласност Министарства шумарства, мештани су организовали протест подршке ухапшеним ловцима.

Тврде да су их спасили од предатора који је уништавао њихову стоку и сејао страх у селу.

Медведа је увек било, само је сада ова дивља животиња почела да се спушта у села и напада стоку не само на отвореном, него и у стајама, каже Никола Марковић, директор Ловачког савеза Црне Горе.

Случај напада на ловца није први, а сваки је изузетно опасан, додаје.

„То смо имали у Беранама, затим у Никшићу, као и овај случај сада у Плужинама.

„Пре двадесетак година био је смртни случај у Беранама, када је напао старицу&qуот;, описује Марковић.

Сличне проблеме имају и остале балканске земље – Хрватска и Бугарска су у кратком периоду забележиле смртне случајеве, као и Чешка.

Ловишта Црне Горе су прекривена камерама, али се на снимцима види да медведи нерадо иду на хранилице, већ „радије праве штету и има агресивних јединки&qуот;, каже он.

„Медвед је природи потребан и бринемо о њима, али морамо нешто урадити да заштитимо и туристе, планинаре и све људе, где немате ловаца ту влада хаос”.

У ловиштима Црне Горе, према проценама, обитава између 420 и 450 јединки мрког медведа и популација има тренд благог раста, каже начелник Дирекције за ловство у Министарству пољопривреде Црне Горе Милош Јанковић за ББЦ на српском.

Пошто је претходна зима била релативно блага, питање је да ли су сви медведи били у хибернацији – такозваном зимском сну, али су сви доласком пролећа кренули у потрагу за храном које у том периоду нема превише у природи.

„Због тога је долазило и до учесталих напада на стоку и пчелињаке у сеоским подручјима. „Меведи, иначе, јако воле мед, зато највише штете причињавају на пчелињацима”, каже Јанковић.

Штета на пчелињацима

У мирном селу Лепенац у близини Мојковца, недалеко од магистралног пута ка Беранама, разговарам са Ђуром Влаовићем и његовом супругом Зорком.

Уз кафу и колаче причају ми о необичном сусрету са медведом – у њиховом дворишту.

„Рано ујутро око седам сати чуо сам лупање па смо супруга и ја изашли иза куће и угледали медведа како баца кровове кошница.

„Завикали смо и у једном тренутку се зауставио и побегао у шуму, али већ је направио велику штету, срећом нико није настрадао&qуот;, каже 85-годишњи Влаовић.

Позвали су комшије и обавестили надлежне.

Медвед је потпуно уништио десет кошница у пчелињаку њиховог сина, а направио је штету и код комшије.

„Тражимо да надлежних да хитно реагују, јер медвед представља велику опасност по мештане, а у близини се налази и основна школа”, упозорава пензионер.

Како би пчеларима олакшали муке, Министасртво пољопривреде је у последње четири године одобравало субвенције за набавку електричних ограда за пчелињаке у висини од 50 процената.

Интервентни тим за реаговање биће ефикаснији после додатне обуке заказане за другу половину године, најављују из министарства.

Да би надокнадили штету коју причини медвед, власници домаћинства морају испунити строге услове било да су у питању напади на пчелињаке или сточни фонд.

На основу Закона о дивљачи и ловству и подзаконских аката у ловиштима где има медведа, вукова и шакала стока се може пуштати на испашу само у пратњи чобана.

Стока се ноћу мора затварати у штале или у ограђене просторе на отвореном уз надзор и стално присуство чобана и са везаним псом чуваром.

Прописано је и да у ловиштима где има медведа, пчелињаци морају бити ограђени, под сталним надзором власника - чувара са обавезно везаним псом чуваром.

„Ако и поред предузетих мера дивљач причини штету, власник, односно корисник стоке и земљишта подноси захтев за процену штете кориснику ловишта, у року од три до 15 дана од дана када је штета настала&qуот;, наводи се у прописима.

Људски фактор је пресудан

Мрки медвед налази на попису строго заштићених врста које је забрањено искоришћавати, узнемиравати и угрожавати њихово станиште, каже Марија Иковић из Центра за проучавање птица (ЦЗИП) за ББЦ на српском.

Црна Гора је у јулу 2024. године усвојила план газдовања мрким медведом, а у априлу 2025. и Акциони план.

У тим документима су прописане мере које се могу предузети у случају штета које направе медведи.

Акционим планом је предвиђено да се формира Интервентни тим који је одговоран да изађе на терен и реагује.

Када се понављају случајеви да мрки медвед „тражи храну из људских извора и представља опасност за људе&qуот; потребно је одвратити животињу склањањен хране или постављањем ограда како би био отежан приступ, а предлаже се и покушај терања или плашења животиње.

„Интервентни тим је одговоран да изађе на место пријаве и да предузме мере терања јединке, а тек у крајњем случају, уколико се процени да је медвед и даље проблематичан и представља опасност, могуће је одобрити одстрел&qуот;, каже Иковић.

Она подсећа на два случаја када су медведи редовно долазили до насеља да покупе храну животињског порекла које су људи бацали.

У Рожајама је то био контејнер, а у Никшићу место где су локалне кланице бацале отпад.

„Одмах по уклањању контењера, медвед се није враћао и проблем је решен.

„То указује да често човек мами медведе непрописним одлагањем отпада, несвестан последица које то може да изазове&qуот;, упозорава Иковић.

Пре десетак дана у Националном парку Дурмитор медвед Александар је добио телеметријску ГПС/ГСМ огрлицу, а из ЦЗИП-а кажу да је то њиховом тиму већ пружило важне увиде.

„Имамо податак да је прешао Тару пет пута.

„Углавном се креће ноћу када је у потрази за храном. Тада прелази велике раздаљине, док је током дана у густим шумама где има мир&qуот;, каже она.

Прикупљене информације ће бити од помоћи да се утврде станишта и коридори које користе и помоћи да се у будућности избегну нежељени сусрети медведа и људи.

Медведи најбројнији на Тари

Управо у Националном парку Тара, где живи највећа популација мрких медведа у Србији, крајем јуна је близу језера Перућац примећена мечка са три мечета, због чега су надлежни издали саопштење са саветима шта учинити ако их сретенете:

• Не крећите се приобаљем и околини језера током ноћних сати и у раним јутарњим часовима.
• Уколико приметите медведа, нарочито мечиће, не прилазите му и одмах се удаљите без панике.
• Не приближавајте се пловилима обали на којој уочите медведа.
• Не приближавајте се пловилима медведима који пливају.
• Уколико имате пса, држите га на повоцу – пас може узнемирити медведа и изазвати његов напад.
• Не остављати храну или отпатке у природи – то привлачи дивље животиње.
• Камповање није дозвољено.

Извор: Национални парк Тара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Погледајте видео: Како живи мрки медвед с Таре

(ББЦ Невс, 06.30.2025)