'On gradi mir': Netanjahu želi da Tramp dobije Nobelovu nagradu za mir

Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, saopštio je da je kandidovao Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir, što je navodno dugogodišnji cilj američkog predsednika.

„Dok ovde razgovaramo, on gradi mir, u zemlji za zemljom, u regionu za regionom", rekao je Netanjahu dok je Trampu uručivao pismo poslato komitetu za nagradu.

Izraelski premijer nije usamljen u toj oceni.

Pakistan je u junu takođe saopštio da planira da kandiduje Trampa za nagradu, zbog uloge koju je, kako tvrdi, američki predsednik odigrao u pregovorima o primirju između Indije i Pakistana u maju.

To je izazvalo pravu bujicu kritika na društvenim mrežama pošto su SAD već narednog dana bombardovale nuklearna postrojenja u susednom Iranu.

Nobelova nagrada za mir, smatrana jednim od najprestižnijih priznanja na svetu, jedna je od šest koje je osmislio švedski naučnik, biznismen i filantrop Alfred Nobel.

Dobitnike bira petočlani komitet, koje bira norveški parlament.

Kad bi osvojio nagradu, mnogi bi Trampa smatrali kontroverznim dobitnikom, ali zbog njene političke prirode, nagrada za mir bila je praćena kontroverzama mnogo češće od pet drugih oblasti.

Evo šest najosporavanijih slučajeva – nekih u ono vreme, drugih naknadno – i jedan upadljivi propust.

• Šest kontroverznih dobitnika Nobelove nagrade za mir
• Sve što treba da znate o Nobelovoj nagradi
• „Moć je afrodizijak": Ko je bio Henri Kisindžer

Barak Obama

Mnogi su bili zbunjeni kad je bivši američki predsednik Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine, pa i sam laureat.

Obama je čak u memoarima iz 2020. napisao da je njegova prva reakcija posle saopštavanja dobitnika bila pitanje: „Za šta?"

Bio je na položaju svega devet meseci, a kritičari su odluku nazvali preuranjenom - štaviše, rok za prijavu nominacija istekao je svega 12 dana posle Obamine inauguracije.

Bivši direktor Nobelovog instituta Geir Lundestad je 2015. godine nagovestio za BBC da je komitet koji je odlučivao o nagradi zažalio zbog te odluke.

Tokom dva Obamina predsednička mandata, američke trupe su ratovale u Avganistanu, Iraku i Siriji.

Jaser Arafat

Pokojni palestinski lider dobio je nagradu 1994. zajedno sa tadašnjim izraelskim premijerom Jicakom Rabinom i izraelskim ministrom spoljnih poslova Šimonom Peresom za njihov rad na mirovnom sporazumu iz Osla.

Sporazum postignut 1990-ih doneo je nadu za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba.

Odluka da se nagrada dodeli Jaseru Arafatu, koji je u prošlosti učestvovao u paravojnim aktivnostima, izazvala je oštre kritike u Izraelu i šire.

Arafatova nominacija izazvala je burnu reakciju i u samom Nobelovom komitetu.

Jedan od članova komiteta, Kare Kristiansen, norveški političar, podneo je ostavku iz protesta.

Henri Kisindžer

Henri Kisindžer je Nobelovu nagradu za mir dobio 1973. godine dok je bio američki državni sekretar.

Dodeljivanje nagrade čoveku koji je učestvovao u nekim od najkontroverznijih epizoda američke spoljne politike, kao što su tajna bombardovanja u Kambodži i podrška diktatorskim vojnim režimima u Južnoj Americi, iznenadilo je popriličan broj ljudi.

Kisindžer je nagradu dobio zajedno sa severnovijetnamskim liderom Le Duk Toom za njihovu ulogu u pregovorima za primirje u Vijetnamskom ratu.

Dvojica članova Nobelovog komiteta iz protesta su podneli ostavke, a Njujork tajms je na ovu vest reagovao nazvavši nagradu „Nobelova nagrada za rat".

Abij Ahmed

U decembru 2020. godine, etiopski premijer dobio je Nobelovu nagradu za mir za napore u rešavanju dugogodišnjeg pograničnog sukoba sa susednom Eritrejom.

Nešto više od godinu dana, počelo je da se dovodi u pitanje da li je to bila prava odluka.

Međunarodna zajednica kritikovala je Abija Ahmeda zbog slanja trupa u severni region Tigraj.

Taj potez je doveo do građanskog rata u kojem su milioni bili lišeni hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština, a veruje se da su umrle stotine hiljada ljudi.

Aung San Su Ći

Burmanska političarka slavno je dobila Nobelovu nagradu za mir 1991. godine za nenasilnu borbu protiv vojne vlasti u Mjanmaru.

Ali više od 20 godina kasnije, Aung San Su Ći su oštro kritikovali zato što se nije oglasila povodom masovnih ubistava i kršenja ljudskih prava muslimanskog naroda Rohindža u Mjanmaru, što su Ujedinjenje nacije nazvale „genocidom".

Bilo je čak i poziva da joj se oduzme nagrada, ali pravila koja regulišu dodelu šest Nobelovih nagrada ne predviđaju takav potez.

Vangari Matai

Pokojna kenijska aktivistkinja je 2004. godine postala prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu.

Biološkinja je osvojila nagradu za njen Pokret zelenog pojasa, kome se pripisuje zasađivanje više miliona drveća.

Trijumf su počeli da joj osporavaju kad su na videlo izašli njeni komentari koji su se odnosili na virus HIV-a i sidu.

Vangari Matai je sugerisala da je virus HIV-a veštački napravljen kao biološko oružje za istrebljenje Afroamerikanaca.

Nema naučnih dokaza koji bi potkrepili njenu tvrdnju.

Istaknuti propust: Gandi ostao praznih ruku

Nobelova nagrada slavna je i po ljudima koji je nosi dobili.

U kategoriji Nagrade za mir, možda je najupadljivije odsustvo Mahatme Gandija.

Uprkos tome što je bio nominovan pet puta, indijski političar, simbol pacifističkog pokreta u 20. veku, nikad nije bio ovenčan ovom nagradom.

Norveški istoričar Geir Lundestad, tadašnji predsednik komiteta koji odlučuje o dobitniku, 2006. godine je izjavio kako je odsustvo priznanja za Gandijeva dostignuća najveći propust u istoriji Nobelove nagrade.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Nobelova nagrada za mir programu UN za borbu protiv gladi
• Ruski novinar prodaje Nobelovu nagradu za 103 miliona dolara da pomogne Ukrajincima
• Da li je Mahatma Gandi bio rasista
• Nobel za mir borcima protiv silovanja
• Premijer Etiopije Abi Ahmed dobio Nobelovu nagradu za mir

(BBC News, 07.09.2025)