Јовица Станишић из Хага пребачен у Немачку на издржавање казне

Бивши начелник Службе државне безбедности (СДБ) Србије Јовица Станишић пребачен је из притвора Хашког трибунала у затвор у Немачкој, где ће издржавати остатак затворске казне од 15 година на коју је осуђен због ратних злочина у Хрватској и БиХ, 1992-95, саопштио је данас суд у Хагу.

Правоснажну пресуду и казне од по 15 година затвора Станишићу и саоптуженом, некадашњем првом оперативцу СДБ Србије Франку Симатовићу-Френкију, хашки суд је изрекао 31. маја 2023.

Због лошег здравственог стања, Симатовића је суд пустио на условну слободу крајем августа исте године.

Процес Станишићу и Симатовићу, укључујући прво и поновљено суђење, трајао је пуне две деценије и био је најдужи у историји Трибунала.

Станишићева одбрана противила се, према данашњем документу, да он буде премештен из судског притвора у Схевенингену, због хроничне болести органа за варење (паучитис) од које годинама пати.

Браниоци су нагласили да је "веома непожељно" да Станишић због сложеног здравственог стања "буде премештен у други регион".

Из данас објављене одлуке председнице суда Грасијеле Гати Сантане (Грациела Гатти), међутим, произлази да Станишић није могао да казну настави да издржава у хашком притвору, зато што суд нема споразум о издржавању казне са Холандијом.

Судија Сантана је, пре него што је донела одлуку о упућивању Станишића у Немачку, консултовала и лекаре који га лече, као и независне специјалисте.

Станишића и Симатовића је апелационо веће хашког суда у мају 2023. прогласило кривим за ратне злочине, као учеснике удруженом злочиначком подухвату прогона Муслимана и Хрвата из БиХ и Хрватске, 1992-95.

Суд је тада за по три године повећао првостепене казне од 12 година затвора које је Станишићу (75) и Симатовићу (75) изрекао у јуну 2021. због помагања и подржавање злочина Црвених беретки у Босанском Шамцу 1992.

Апелационо веће суда делимично је усвојило је жалбу тужилаштва и поништило главне налазе из првостепене пресуде.

Жалбено веће је Станишића и Симатовића, као протагонисте злочиначког удружења, прогласило кривим за злочине Црвених беретки, Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана и Шкорпиона у Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Санском Мосту, Трнову и Даљу.

Према правоснажној пресуди, Станишић и Симатовић су за те злочине одговорни као учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање несрпског становништва из делова БиХ и Хрватске.

Станишић и Симатовић, први су бивши званичници Србије правоснажно осуђени за злочине над Муслиманима и Хрватима пред међународним судом.

Према оптужници против Станишића и Симатовића, на челу тог злочиначког удружења био је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а главни учесници су били српски лидери из БиХ и Хрватске.

Апелационо веће прогласило је Станишића и Симатовића кривим по пет тачака оптужнице за кривична дела прогона, убиства, депортације и присилног премештања Муслимана и Хрвата из наведених општина.

Првостепену пресуду за помагање и подржавање злочина у Босанском Шамцу, жалбено веће је укинуло.

Жалбено веће је, такође, поништило налаз из првостепене пресуде да Станишић и Симатовић нису били учесници у удруженом злочиначком подухвату и да нису делили злочиначку намеру осталих учесника, иако су за то удружење знали.

Закључак да су Станишић и Симатовић били учесници у удруженом злочиначком подухвату, жалбено веће је извело из налаза да је СДБ Србије с њима на челу, у септембру 1995, финансирала Српску добровољачку гарду (СДГ) Жељка Ражнатовића Аркана када је та формација у Санском Мосту починила злочине над тамошњим Муслиманима, укључујући и убиство 75 особа.

"Станишић и Симатовић били су одговорни за те исплате у време убиства и тиме су значајно допринели удруженом злочиначком подухвату", рекла је, саопштавајући пресуду, председавајућа жалбеног већа судија Гати Сантана.

На основу тог налаза, жалбено веће је утврдило да су Станишић и Симатовић бар од времена обуке Црвених беретки у логору Пајзош, крајем 1991, и заузимања Босанског Шамца, с пролећа 1992, до злочина Ражнатовићеве формације у Санском Мосту, у јесен 1995, "имали злочиначку намеру да остваре удружени злочиначки подухват уклањања већине Муслимана и Хрвата из делова БиХ и Хрватске".

Станишића и Симатовића, жалбено веће је стога прогласило кривим за кривична дела "главних починитеља" међу члановима удруженог злочиначког подухвата попут Ражнатовића или Шкорпиона.

На основу тог налаза, Станишић и Симатовић осуђени су и за убиство шесторице муслиманских младића из Сребренице које су у јулу 1995. код Трнова починили Шкорпиони.

Снимак тог злочина, који су забележили сами починиоци, приказан је као доказ на суђењу Станишићу и Симатовићу и на другим процесима пред Хашким трибуналом.

Станишић и Симатовић осуђени су и за убиства несрба у Зворнику, Босанском Шамцу и Санском Мосту, као и за убиство Марије Сенаши у околини Даља 1992.

Проглашени су кривим и за прогон, депортацију и присилно премештање у Бијељини, Босанском Шамцу и Санском Мосту, 1992-95.

Та кривична дела оквалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

У издржани део казне, суд је у мају 2023. Станишићу признао 2.643 дана, а Симатовићу 3.048 дана.

Процес Станишићу и Симатовићу - укључујући прво и поновљено суђење - најдужи је у историји суда у Хагу и трајао је 20 година.

Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције Сабља после убиства премијера Зорана ђинђића 2003. године. Станишић је био пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви.

Прво суђење је почело, после једног неуспешног покушаја, у јуну 2009.

У мају 2013., Хашки трибунал је првостепеном пресудом Станишића и Симатовића ослободио кривице за злочине у Хрватској и БиХ, 1991-95, за које су били оптужени.

Тужиоци су уложили жалбу, а апелационо веће Трибунала је у децембру 2015. поништило првостепену пресуду и наложило ново суђење које је почело у јуну 2017, а завршило се новом првостепеном пресудом 30. јуна прошле године.

Станишић је цело поновљено суђење провео на привременој слободи у Београду због болести.

Како су раније утврдили лекари у Хагу и у Београду, Станишић годинама пати од хроничне болести органа за варење (паучитис) и тешке депресије.

Станишић и Симатовић су, одлуком суда, и током првог процеса више пута били привремено пуштани из притвора.

(Бета, 14.07.2025)