Jovica Stanišić iz Haga prebačen u Nemačku na izdržavanje kazne

Bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić prebačen je iz pritvora Haškog tribunala u zatvor u Nemačkoj, gde će izdržavati ostatak zatvorske kazne od 15 godina na koju je osuđen zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH, 1992-95, saopštio je danas sud u Hagu.

Pravosnažnu presudu i kazne od po 15 godina zatvora Stanišiću i saoptuženom, nekadašnjem prvom operativcu SDB Srbije Franku Simatoviću-Frenkiju, haški sud je izrekao 31. maja 2023.

Zbog lošeg zdravstvenog stanja, Simatovića je sud pustio na uslovnu slobodu krajem avgusta iste godine.

Proces Stanišiću i Simatoviću, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, trajao je pune dve decenije i bio je najduži u istoriji Tribunala.

Stanišićeva odbrana protivila se, prema današnjem dokumentu, da on bude premešten iz sudskog pritvora u Sheveningenu, zbog hronične bolesti organa za varenje (paučitis) od koje godinama pati.

Branioci su naglasili da je "veoma nepoželjno" da Stanišić zbog složenog zdravstvenog stanja "bude premešten u drugi region".

Iz danas objavljene odluke predsednice suda Grasijele Gati Santane (Graciela Gatti), međutim, proizlazi da Stanišić nije mogao da kaznu nastavi da izdržava u haškom pritvoru, zato što sud nema sporazum o izdržavanju kazne sa Holandijom.

Sudija Santana je, pre nego što je donela odluku o upućivanju Stanišića u Nemačku, konsultovala i lekare koji ga leče, kao i nezavisne specijaliste.

Stanišića i Simatovića je apelaciono veće haškog suda u maju 2023. proglasilo krivim za ratne zločine, kao učesnike udruženom zločinačkom poduhvatu progona Muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske, 1992-95.

Sud je tada za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću (75) i Simatoviću (75) izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.

Apelaciono veće suda delimično je usvojilo je žalbu tužilaštva i poništilo glavne nalaze iz prvostepene presude.

Žalbeno veće je Stanišića i Simatovića, kao protagoniste zločinačkog udruženja, proglasilo krivim za zločine Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju.

Prema pravosnažnoj presudi, Stanišić i Simatović su za te zločine odgovorni kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva iz delova BiH i Hrvatske.

Stanišić i Simatović, prvi su bivši zvaničnici Srbije pravosnažno osuđeni za zločine nad Muslimanima i Hrvatima pred međunarodnim sudom.

Prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a glavni učesnici su bili srpski lideri iz BiH i Hrvatske.

Apelaciono veće proglasilo je Stanišića i Simatovića krivim po pet tačaka optužnice za krivična dela progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz navedenih opština.

Prvostepenu presudu za pomaganje i podržavanje zločina u Bosanskom Šamcu, žalbeno veće je ukinulo.

Žalbeno veće je, takođe, poništilo nalaz iz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i da nisu delili zločinačku nameru ostalih učesnika, iako su za to udruženje znali.

Zaključak da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, žalbeno veće je izvelo iz nalaza da je SDB Srbije s njima na čelu, u septembru 1995, finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) Željka Ražnatovića Arkana kada je ta formacija u Sanskom Mostu počinila zločine nad tamošnjim Muslimanima, uključujući i ubistvo 75 osoba.

"Stanišić i Simatović bili su odgovorni za te isplate u vreme ubistva i time su značajno doprineli udruženom zločinačkom poduhvatu", rekla je, saopštavajući presudu, predsedavajuća žalbenog veća sudija Gati Santana.

Na osnovu tog nalaza, žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović bar od vremena obuke Crvenih beretki u logoru Pajzoš, krajem 1991, i zauzimanja Bosanskog Šamca, s proleća 1992, do zločina Ražnatovićeve formacije u Sanskom Mostu, u jesen 1995, "imali zločinačku nameru da ostvare udruženi zločinački poduhvat uklanjanja većine Muslimana i Hrvata iz delova BiH i Hrvatske".

Stanišića i Simatovića, žalbeno veće je stoga proglasilo krivim za krivična dela "glavnih počinitelja" među članovima udruženog zločinačkog poduhvata poput Ražnatovića ili Škorpiona.

Na osnovu tog nalaza, Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistvo šestorice muslimanskih mladića iz Srebrenice koje su u julu 1995. kod Trnova počinili Škorpioni.

Snimak tog zločina, koji su zabeležili sami počinioci, prikazan je kao dokaz na suđenju Stanišiću i Simatoviću i na drugim procesima pred Haškim tribunalom.

Stanišić i Simatović osuđeni su i za ubistva nesrba u Zvorniku, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo Marije Senaši u okolini Dalja 1992.

Proglašeni su krivim i za progon, deportaciju i prisilno premeštanje u Bijeljini, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, 1992-95.

Ta krivična dela okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

U izdržani deo kazne, sud je u maju 2023. Stanišiću priznao 2.643 dana, a Simatoviću 3.048 dana.

Proces Stanišiću i Simatoviću - uključujući prvo i ponovljeno suđenje - najduži je u istoriji suda u Hagu i trajao je 20 godina.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013., Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.

Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.

Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

(Beta, 14.07.2025)