Šmit: Ostajem na funkciji visokog predstavnika u BiH dok ne ispunim svoj mandat
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je da će na toj funkciji ostati dok ne ispuni svoj mandat.
"Moj mandat još traje. Ostaću dok ga ne ispunim – posebno ako mogu doprineti evropskim integracijama i ispunjenju obaveza iz Dejtona", rekao je Šmit u intervjuu za sarajevski "Avaz", govoreći o medijskim spekulacijama da su velike sile dogovorile da do kraja godine napusti mesto visokog predstavnika u BiH.
Upitan da li će kao visoki predstavnik dočekati opšte izbore u BiH u jesen 2026. godine, on je odgovorio da "ne može garantovati, ali da postoji velika verovatnoća da hoće".
"Integritet izbora zahteva i međunarodni doprinos i spreman sam da ga dam", naveo je Šmit.
Govoreći o odlukama koje je nedavno nametnuo u vezi sa obezbeđivnjem novca za nabavku novih tehnologija koje bi osigurale fer i pošten izborni proces, on je rekao da je "tri godine slušao obećanja o reformama i integritetu izbora, ali se ništa nije dogodilo".
"Sve stoji, jer nema budžeta. On je blokiran. Zato sam odlučio da najpre deblokiramo budžet, a zatim radimo na pripremama za izbore. Vreme curi, a izbori 2026. godine su već na vidiku", naveo je visoki predstavnik u BiH.
Upitan da li će zahvaljujući upotrebi novih tehnologija BiH 2026. godine imati najpoštenije izbore dosad, Šmit je rekao da se nada tome.
"Ne radi se o potpunom elektronskom glasanju, već o skeniranju i verifikaciji – uključujući i otisak prsta, kako bi se osiguralo da glasa zaista i isključivo onaj ko je i registrovan. To bi trebalo svi da podrže", istakao je on.
Govoreći o izmirenju duga prema slovenačkom "Viaduktu", po osnovu presude Arbitražnog veća u Vašingtonu, za šta je takođe nametnuo odluku, i odgovarajući na opasku da ministar finansija BiH Srđan Amidžić (SNSD) odbija da potpiše isplatu, tvrdeći da je račun firme registrovan na Kanalskim ostrvima, Šmit je rekao da je "prilično iznenađen da se to pitanje sada otvara".
"Ova arbitraža traje 15 godina, a konačna presuda je donesena u Vašingtonu, 2021. godine. Ništa nije plaćeno. Sada, kada sam omogućio da se dug izmiri iz sredstava namenjenih RS, koja je i napravila dug, dolazimo do novih prepreka", kazao je visoki predstavnik.
Prema njegovim rečima, ako BiH ne ispuni međunarodne obaveze, šalje lošu poruku investitorima.
"Ako neko sumnja u zakonitost, treba to istražiti. Ali postavljam pitanje – zašto visoko plaćeni advokati Republike Srpske nisu to doveli u pitanje 2021. ili 2022. godine? Sad pokušavamo da izbegnemo blokadu države i svi bi trebalo da radimo na rešenju – ne stvaranju novih problema", istakao je Šmit.
Komentarišući kritike iz RS da svojim intervencijama ruši dijalog i otežava saradnju na nivou BiH, on je kazao da je to "licemerno".
"Kažu da im je bolje bez visokog predstavnika, jer se 'lakše dogovaraju', a onda opet optužuju kada (predsednik RS Milorad) Dodik odluči da više neće sarađivati. Moj savet je - prestanite pričati, počnite raditi. Ako to radite po zakonu, sve će biti u redu", naveo je Šmit.
Upitan da li planira nametanje novih odluka u vezi s Izbornim zakonom BiH, s obzirom na neprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava "Sejdić-Finci" i stalne zahteve HDZ BiH da se drugačije biraju članovi Predsedništva BiH, on je rekao da za sada ne priprema novu odluku.
Dodao je da je potpuno jasno da treba rešavati i pitanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, posebno u vezi s nediskriminacijom, kako bi se za članove Predsedništva BiH mogli kandidovati i oni koji nisu predstavnici tri konstitutivna naroda u BiH (Bošnjaci, Srbi i Hrvati).
"To znači moguće izmene i Ustava, što je ranije već pokušavano kroz Aprilski paket i pregovore u Neumu. Međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju (EU), spremna je da pomogne, ali inicijativa mora doći od domaćih političkih aktera. Ja sam spreman da im pomognem u tome", istakao je Šmit.
Govoreći o tome što je BiH zbog neusvajanja Reformske agende izgubila više od stotinu miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan, visoki predstavnik je ocenio da je to "poslednje upozorenje".
"Rok za narednih stotinu miliona evra je 30. septembar. Ako do tada ništa ne bude urađeno, BiH će pretrpeti ozbiljnu štetu – ne samo finansijski, već i u očima država članica EU. Evropska komisija je spremna da plati, ali ne želi da plaća za nerad", zaključio je Šmit.
(Beta, 24.07.2025)
