Архитекта: Природњачки музеј на Ушћу не би пореметио природни баланс тог дела града
Нова зграда Природњачког музеја на београдском Ушћу не би пореметила природни баланс тог дела града јер је она замишљена као "невидљива", односно као укопана у терен, оценио је академик и професор Бранислав Митровић.
"Тиме је омогућено очување непрекинуте визуре 'зеленог тепиха' од Бранковог моста до Хотела Југославија", рекао је за недељник Време Митровић, чији је архитектонски студио "Митарх" победио на међународном конкурсу за уређење подручја "Парка пријатељства" - Ушће, као и за идејно решење нове зграде Природњачког музеја.
Он је указао да укопавање омогућава да визуре остану отворене, да природа задржи доминацију, а да се архитектура интегрише ненаметљиво.
"Нисмо тежили монументалности, већ архитектури која не емитује одсјај и рефлексију нових фасада, не ремети постојећи природни баланс. Природњачки музеј је замишљен као објекат који се не намеће простору, већ га допуњује и психолошки ствара утисак зеленог пејзажа", рекао је Митровић.
Он је додао да се тај концепт заснива на идеји да се не уноси нова, видљива архитектонска форма која би конкурисала постојећим култним грађевинама српске и југословенске архитектуре, односно Музеју савремене уметности и здању Савезног извршног већа.
"Нови садржаји пажљиво су уклопљени да не доминирају, већ да се повуку пред природом и историјом места", додао је Митровић.
На питање да ли би он, да је расписивао конкурс, сместио Природњачки музеј на Ушће, Митровић је рекао да су у изворној концепцији Генералног урбанистичког плана Новог Београда на том простору већ били предвиђени објекти културе.
"Музеј савремене уметности је изведен, а још постоје темељи неизведеног Музеја револуције архитекте Рихтера. Непосредно је лоциран и пројекат Филхармоније чије је пројектовање у току. Не може се игнорисати чињеница да је овај простор деценијама промишљан као културни епицентар", навео је Митровић.
Он је одбацио тврдње да је изабрани терен клизиште и да се спрема сеча 300 стабала да би се изградио тај објекат.
"Када је реч о вегетацији, наш приступ био је да интервенишемо минимално - објекти су укопавани ради очувања пејзажа. Морам да напоменем да се не ради о сечи 300 стабала, то је вишеструко увеличана бројка, за коју не знам у какве сврхе може да служи", рекао је Митровић.
Он је објаснио да пројекат није део званичног Експо програма, али јесте планиран као један од објеката који ће, уз отварање Експа, употпунити културну понуду Београда.
"Нажалост, све је исполитизовано до мере у којој јавност често реагује априорно и без увида у стварни садржај пројекта. Експо може бити прилика, али није суштина овог пројекта. Отпор јавности често се не односи директно на архитектуру, већ на недостатак транспарентности у начину одлучивања", навео је Митровић.
(Бета, 26.07.2025)
