'Овде живимо као у затвору': Мигранти новом рутом долазе на Крит

Усред загушљиве, простране хале мушкарци седе у тишини, без ичега што би им заокупило пажњу осим чекања.

Натписи старе туристичке манифестације постављени иза њих, позивају посетиоце да „истраже лепоту природе&qуот; уз приказ увала и плажа на Криту.

Али они који се сада држе у некадашњем изложбеном центру Аји нису дошли на грчко острво као туристи.

То су мигранти који су ризиковали живот да пређу море из Либије до јужне тачке Европе, а затим су притоврени и лишени права да поднесу захтев за азил.

Са Крита се сада премештају у затворене центре на копну.

Право сваког човека да тражи заштиту или азил, загарантовано је законима Европске уније (ЕУ), међународним правом, па и Уставом Грчке.

Међутим, раније овог месеца грчка влада је поништила то право на период од најмање три месеца, што је изазвало осуду правника за људска права.

Грчка је у „ванредном стању&qуот;, казао је за ББЦ Танос Плеврис, нови министар за миграције.

Упозорава да ће уследити „инвазија&qуот; уколико Европа не предузме оштре мере и каже да је потребно одвраћати мигранте.

„Свако ко дође биће притворен и враћен&qуот;, наглашава министар.

• Да ли ће ЕУ отварати центре за слање миграната на Западном Балкану
• Масовни талас миграција мења европску политику
• Грчка обалска стража је бацала мигранте са палубе у смрт, тврде очевици

Стражари у старом изложбеном центра су мигрантима забранили да разговарају са нама.

„Они су у притвору&qуот;, рекли су нам.

Грчку је захватио топлотни талас, и многи мушкарци су били у поткошуљама или без мајица.

У угловима просторије има неколико славина, али нема правих тушева, а на поду су само прљава ћебад.

Поред врата су кутије у којима су донирана гардероба и играчке, али стражари их нису распаковали страхујући да ће то да изазове тучу.

Током два дана, видели смо само неколико стотина миграната у овој хали, а чули смо да долазе из Египта, Бангладеша, Јемена, и Судана.

У ћошку су седели двадесетак тинејџера и две жене.

Међутим, када је током једног викенда у јулу стигло 900 људи из Либије, у центру је била огромна гужва.

Од јануара до краја јуна, на Крит је стигло више од 7.000 миграната, више од три пута него у 2024. години.

У том периоду, Фронтекс, Европска агенција за граничну и обалску стражу, је на источном Средоземљу забележио скоро 20.000 прелазака, а коридор Либија-Крит је сада главна рута.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=КЈЦвСДх4КнQ

Кријумчари људи су у већој мери почели да шаљу људе ка Криту након што је пре неколико година Италија потписала веома контроверзни споразум са Либијом, који омогућава пресретање на мору и враћање миграната, упркос бројним доказима о кршењу људских права.

А средином јула, и влада у Атини је одлучила да предузме оштре мере.

„Пут ка Грчкој се затвара&qуот;, рекао је премијер Киријакос Мицотакис у парламенту, најављујући да ће сви мигранти који незаконито уђу бити ухапшени.

Неколико дана касније, Мустафа, двадесетогодишњак који је побегао од рата у Судану, је притворен.

• Трампов обрачун са мигрантима: Ко је све на мети
• 'Не отварајте та врата': 'Црвени картон' који помаже мигрантима угроженим од депортације из Америке
• Како ће се 2025. променити миграције широм света

Из центра на Криту, Мустафа је пребачен у камп у околини Атине познат као Амигдалеза.

То су редови сивих монтажних барака на чистини, окруженој високом оградом и сигурносним камерама.

„Овде живимо као у затвору&qуот;, рекао ми је Мустафа када сам успела да ступимо у контакт са њим путем телефона.

„Не дозвољавају нам да се крећемо.

„Немамо ни одећу ни обућу.

„У веома смо лошој ситуацији&qуот;.

Адвокати који су обишли камп Амигдалезу потврдили су његову причу, и кажу да мигрант који су недавно дошли иду боси по врелој земљи и да им се прижају само основне информација о њиховом статусу.

Обично се држављанима Судана одобрава азил у Европи.

У многим гласовним и текстуалним порукама, Мустафа је испричао како је месецима живео у тешким условима у Либији, чекајући прилику да побегне.

Онда је два дана провео на мору са још 38 људи нагураних у пластични чамац, који је умало потонуо.

„Нисмо успели да стигнемо до копна због таласа&qуот;, рекао је Мустафа.

Након што је преживео ту муку, сада страхује да ће Грчка покушати да га врати.

„Напустио сам моју земљу због рата, не могу да се вратим&qуот;, каже Мустафа.

„Долазим из Судана јер је у Судану рат, и желим заштиту.

„Зато сам дошао овде.

„Сада не знамо каква нас судбина чека&qуот;.

Министар за миграције Танос Плеврис каже да заступа „тврд&qуот; став о мигрантима.

„Јасно је да једна земља не може да прихвати толики број миграната а да не реагује&qуот;, рекао је Плеврис, бранећи нову одлуку грчке владе.

Тврди да је Крит дневно примао „хиљаду, па и до три хиљаде људи из Либије&qуот;, али да је после интервенције Либије, број смањен на око хиљаду за три дана.

Плеврис не сматра да је обустава пријема захтева за азил проблем, указујући да би избеглице из Судана једноставно могле да остану у Либији.

„Желим да будем потпуно искрен.

„Покушавамо да нађемо равнотежу између поштовања њихових права и поштовања права људи у Грчкој&qуот;, изјавио је министар.

„Свако ко уђе на територију Грчке у наредна три месеца зна да крши грчки закон&qуот;.

Европска комисија каже да испитује овај потез грчке владе.

Портпарол Комисије је за ББЦ изјавио да је ова ситуација „изузетак&qуот;, јер нагли пораст долазака малим чамцима може да има „безбедносне последице по целу Европу&qуот;.

Сличну меру увела је и Пољска, која је још у марту обуставила обраду захтева за азил на њеној источној граници, мада примењује одређене изузетке.

Грчка је, подсећања ради, и раније обуставила пријем затхева за азил 2020. године током повећаног прилива људи са територије Турске.

Одређене обавезе држава по Европској конвенцији о људским правима могу да се ставе ван снаге у „време рата или друге јавне ванредне ситуације која угрожава опстанак нације&qуот;.

Да ли тренутна ситуација представља тако озбиљну претњу за Грчку и Пољску је веома спорно питање.

„Тај члан се примењује у случају рата или масовног устанка&qуот;, објашњава Димитрис Фуракис, адвокат који ради са мигрантима на Криту и уочава забрињавајући тренд широм Европе.

Упозорава да ће се и притворски центри убрзо попунити, јер је, како каже, „лако рећи да ће мигранти бити враћени, али то је изузетно тешко спровести&qуот;.

„Мислим да је ова одлука потпуно противзаконита.

„То је веома велики корак, веома погрешан корак.

„Најбоље што сада могу да ураде јесте да је одмах повуку&qуот;, каже адвокат.

ББЦ репортер се представио као мигрант и сазнао како изгледа мрежа кријумчарења људи:

Пораст долазака чамцима подударио се са почетком туристичке сезоне на Криту када су плаже и барови пуни посетилаца, а министар за миграције каже да је његов приоритет да заштити туристичку индустрију.

„Никада нисам видео ниједног мигранта&qуот;, признаје Андреас Лугијакис, власник ресторана у сликовитом селу Палеохори на јужној обали Крита.

Каже да чамци углавном пристижу на мало острво Гавдос.

Чак и сама прича о доласцима миграната негативно утиче на посао, додаје он.

„Наравно да нам је жао тих људи, али... људи мисле да је ово место пуно имиграната и да нема места на плажама, да је све заузето&qуот;, каже Андреас.

„Само смо забринути за наш посао и за наше породице&qуот;.

Обустава обраде захтева за азил део је свеобухватнијих мера против незаконитих миграната

Министар за миграције планира да у затвор смести све који не напусте Грчку када им се одбије захтев за азил и да уведе ношење наногица.

Такође је најавио „озбиљну ревизију&qуот; социјалних услуга мигрантима.

Позивајући се на разговоре у Либији, Плеврис тврди да „милиони&qуот; људи у северној Африци чекају да пређу у Европу, и каже да би друге државе требало да буду захвалне због његове одлучности.

„Треба да знате да ако државе на спољним границама ЕУ не предузму оштре мере, онд ће сав овај прилив миграната бити усмерен ка вашим друштвима&qуот;, упозорава Плеврис.

„Грчка је то говорила и раније, али тада нас нико није слушао&qуот;.

Сваког дана у сутон грчка обалска стража спроводи групе миграната до луке на Криту и укрцава их на ноћни трајект за Атину.

Када се почетком јула број долазака повећао, имали су проблем да их све сместе у трајект.

Министар тврди да је обустава пријема захтева за азил привремена мера, која ће трајати највероватније само током лета.

Чини се да су јаки ветрови, а не одлучност грчке владе за сада успорили долазак чамаца.

Али ова одлука ствара забринутост због тога што власти могу тако лако да пониште основно људско парво у име безбедности.

Такође отвара многа важна питања за људе попут Мустафе из Судана, који су побегли од рата, а сада су притворени у Европи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Фернандо и „визе које живот значе&qуот;: Зашто је Кубанцима било важно да могу да дођу у Србију
• Шта је европски миграциони пакт за који мађарски премијер Виктор Орбан каже да је пропао
• „Уместо да нас спасу, потопили су брод“
• Мигранти у Европи гину у оружаним окршајима и саобраћајним несрећама
• Да ли је свет спреман за масовне миграције због климатских промена
• ББЦ истражује: Разоткривање тактика кријумчара људи
• Колико је палестинских избеглица широм света и колико је велика палестинска дијаспора
• „Морска виолина&qуот;: Звук туге и нове наде - осуђеници праве инструменте од олупина мигрантских чамаца
• Како живи Конгоанац у Београду док му у домовини бесни рат

(ББЦ Невс, 07.31.2025)