Ispovest preživele iz izbegličke kolone nakon "Oluje": Znala sam da ista neću izaći – i nisam
RTS pre 4 sati
Trideset godina. Za istoriju malo, za jedan prosečan ljudski vek — mnogo. Oni koji su se rodili pre trideset godina danas su odrasli ljudi — imaju svoju decu, sklapaju brakove i donose najvažnije životne odluke. Oni koji su isto to pokušavali pre trideset godina, danas su u ozbiljnim godinama. Svode životne račune, nadaju se još ponekoj godini sa decom i unucima i sve više razmišljaju o onome što je bilo, nego o onome što će tek doći.
Ovih dana često razmišljam o tri prohujale decenije — o sebi, svojoj porodici, ali i o svim onim ljudima s kojima sam jednog davnog avgusta delila sudbinu. Razmišljam o tome kuda nas je kolona odvela — da li nam je život ukrala ili ga je, na neki potpuno neočekivan način, možda čak i učinila boljim od onog koji nam je rođenjem pripao. Tih nesrećnih, kišovitih avgustovskih dana 1995. svi smo bili manje-više isti: umorni, prljavi, ljuti, razočarani. Svi smo nekoga
